ŠTA MI IMA NJEGA DA SPASAVAMO, SVE ĆE DA NAS ZARAZI: Srbi stižu iz Vuhana, a NAŠ NAROD IM SPREMA SAČEKUŠU?!

Četvoro ih je. Četvoro koji su čekali u karantinu od deset miliona. Četvoro ljudi izgubljenih u zemlji koja ima jednu milijardu. Četvoro Srba u Vuhanu koji su ušli u avion u želji da se vrate svojim porodicama zdravi.

Između njih četvoro i Srbije sada stoji francuska granica, karantin od dve nedelje, moderna medicina i zdrav razum. Prva testiranja pokazala su da naši državljani koji su doleteli iz Kine nisu zaraženi koronavirusom – ali apsurd je da verovatno u izolaciji i ne znaju da se spremaju da slete u zemlju koja je zaražena akutnim strahom.

„Treba ga vratiti nazad, kada mu Srbija nije valjala, neka se vrati tamo odakle je došao“.

„Kada ti Srbija nije bila dosta, ostani sad tamo“.

„Šta ima mi njega da spasavamo, sve će da nas zarazi“.

Ovo su samo neki od komentara na vestima o našim ljudim u Kini koji su izrazili želju da ih država Srbija vrati kući.

Moli se preki srpski internet sud da odloži oružje pre nego što slučajno pogodi nekog nevinog panikom koja se širi kao sačma i rikošetira po turistima iz Malezije i azijskim robnim kućama u Temerinu.

Nije sam tekst komentara toliko iznenađujuć koliko boli podtekst. Pročitajte ga pažljivije.

„Ako ti Srbija nije valjala, ostani tamo i umri“, poručuju nevidljivim sitnim slovima besni komentari u verzalu.

Momka koji je zamolio ambasadu Srbije da ga vrati iz Kine u koju je otišao da studira deo naše internet javnosti osudio je na smrt. Drugi su pak objasnili da „nesrećni dečko nije otišao tamo da se iseli nego da uči“, kao da to nekako treba da ubedi onlajn tiranina u sajber areni da ipak podigne svoj palac na gore i poštedi taj zabludeli mlad život koji je ipak hteo da se vrati u maticu.

Šta briga komentarore da li je momak otišao u Kinu da studira, radi ili se bavi sakupljanjem finog porcelana? Državljanin Srbije je zvao svoju ambasadu za pomoć. Baš kao što biste na njegovom mestu zvali i vi. Ili poštovani komentatori ne bi još juče zvali onu komšinicu koja ima snajku koja radi kao sekretarica u Ministarstvu da im izvlači sina jedinca, makar i u kolicima pod ciradom krišom iz karantina. Nemojte, molim vas. Period inkubacije koronavirusa je 14 dana, period neosnovane panike neupućenog naroda je, izvesno, daleko viši.

Nisu reakcije našeg naroda vođene samo panikom.

"Ako ti Srbija nije valjala, sad sedi tamo“. Šta to uopšte znači? Da sve te tetke iz Nemačke, ujne iz Australije, ćerke iz Graca, sinovi iz Stokholma, prijatelji na odmoru na Tajlandu više nisu naši? Da su se usudili da im bude bolje, pa sada treba da ih trijumfalno napustimo kada im je loše uz ono "lepo sam ti rekao da sediš kući".

Šta je sledeće – ko te terao da odeš na odmor u Grčku, pa sada kada su poplave, treba mi da te vadimo. A mogao si lepo da sediš na Obedskoj bari.

Ako je Amerika zemlja doseljenika, Srbija je zemlja iseljenika. Skoro da nema porodice u našoj zemlji koja nije stajala na odlaznim terminalima mašući dok im vozovi, autobusi, kombiji, avioni zauvek odvode najbliže na drugi kraj sveta. Zanimljivo kako je virus otkrio nešto drugo nezdravo u nama.

Znate li odakle potiče reč „karantin“? Izvedena je iz italijanske reči quaranta, koja je korišćena u Dubrovniku da označi vreme trajanja prvog karantina gde su mornari zadržavani 40 dana da se vidi da li imaju kugu. Nakon toga još 1348. godine bili bi proglašeni zdravim i puštani u grad. Naši državljani koji se spremaju da uđu u Srbiju iz Vuhana prema svim informacijama 21. veka nemaju virus. Preživeli su strah, let pod maskama, neizvesnost i odvojenost od svojih porodica. Francuska ih je primila u karantnin bez reči. Njihovi sunarodnici se bune jer treba da ih prime i uz reči stručnjaka. Strah je razumljiv, ali protiv straha se bori znanjem. Znanje ne trpi maliciozni primitivizam.

Još uvek nisu izmislili masku koja može da filtrira takav otrov.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)