INVESTITOR IZ POŽEŠKE PROTIV KOGA SU LJUDI U PARKIĆU: Ljudi su izmanipulisani, imam sve dokumente da radim LEGALNO!

Neposredan povod za naš razgovor bio je verbalni incident koji se desio na gradilištu u Požeškoj i za koji smo, na konferenciji za novinare pitali direktora Niva Building-a, Ninoslava Adžića. Neke odgovore gospodin Adžić nam je dao na konferenciji za štampu.

Dva dana posle konferencije došao je u našu redakciju da se izvini našim koleginicama i dao nam je intervju u kojem smo saznali:

O incidentu

Na konferenciji za štampu ste rekli da ne znate ko je čovek koji je pretio i vređao naše kolege, da li ste proverili da li je on radnik obezbeđenja firme koju ste angažovali?

- Nisam stigao da proverim dokumentaciju, ali na osnovu toga što sam ga već viđao, pretpostavljam da je on zaposlen u firmi koju smo angažovali. Dva su motiva za moj intervju. Prvi da, za incident kojem nisam prisustvovao i ne znam detalje, kažem ljudsko izvinjenje za to što ste se osetli ugroženim.

Probajte da razumete, kada govorimo o incidentnim situacijama, one se generišu, a mnogi ljudi, pa čak i ti ljudi za koje mislite da su jaki momci, ne vole publicitet, nisu naročito srećni što u takvim situacijama postoje snimanja i zato se dese neprimerene reakcije. Međutim, s druge strane ja sam siguran da sve ovo vreme da ljudi, koji sa angažovani za obezbeđenje, nisu nikada reagovali fizički, a svi su bili fizički napadnuti. Postoji snimak gde na ogradi vuku našeg čoveka.

Osetljivo jeste, situacija je takva da se svako može osetiti ugroženim i sa jedne i sa druge strane. Međutim jedan od puteva kako da se to izbegne jeste da napravimo što objektivnije informisanje da ne bi bilo uzavrelih emocija, to je drugi motiv.

Kako ste reagovali povodom toga, šta ste preduzeli?

- Ljudi u principu i ne koriste sva ovlašćenja, npr. kad su upali u naš posed i neka lica pocepala našu ogradu, ni tad nisu reagovali. Ne postoji namera da se ugrozi nečija bezbednost i instrukcije su da bude što manje prilike da se pređu dozvoljene granice.

Ipak, šta mislite, kakvu medijsku sliku o vašoj kompaniji ostavljaju takvi postupci?

- Određni mediji na određeni način manipulišu činjenicama iz nekog subjektivnog razloga i bez potrebe za saznanjem prave istine. U sedam meseci uzurpiranja ustavnog prava, prava svojine, uložili smo veliki novac i zbog izbegavanja sukoba trpimo veliku štetu. U tom dugom vremenskom periodu, jedna televizija ima simpatije prema Savi Manojloviću, a druga prema jednoj stanarki koja radi na toj televiziji, a mi pokušavamo da radimo...Ne znam kakva je to zamena teza, ako se desi neprijatnost s jedne strane, da mog saradnika vuku, vređaju i diskredituju ga (a to se ne objavi prim. autora), onda je to subjektivno gledanje. Incidenti su posledica nezakonitog delovanja grupe građana.

Detaljnije o sporu

Šta mislite, zašto je uopšte nastao spor sa grupom građana?

- Mi smo društvo koje je imalo promene više političkih sistema. Pre Drugog svetskog rata je bio jedan sistem, pa je došao socijalizam i nacionalizacija, pa liberalni kapitalizam. U tim okolnostima su se dešavale razne stvari. Tako su nekadašnjim Žarkovcima nacionalizacijom oduzete tada njive, a ono što nije privedeno nameni vraćeno je naslednicima. Sada takve stvari dolaze za naplatu.

Ako bi neko hteo time da se pozabavi, u gradu Beogradu, prepoznaće mnoge ovakve stvari. Zakon mora da se ispoštuje na način koji je ispravan, a to je ono što je nacionalizovano, pa na osnovu zakona o konverziji prava korišćenja u pravo svojine i svako ko je iskoristio to pravo, sa tom imovinom ima pravo da radi šta hoće. U međuvremenu imate zakonska dokumenta, urbanistička dokumenta koja ovo nisu tretirala kao javnu površinu.

Međutim, ljudi koji su stekli vlasništvo nisu ogradili zemljište, pa su ga prodali, i zaista može da dođe do zablude da je to park, a ne privatna svojina.

Ovde je gospodin Adžić napravio jednu značajnu digresiju.

- Ja sam na konferenciji za štampu doneo sva dokumenta koja su relevantna i za dokazivanje vlasništva, urbanističkih preduslova i građevinskih dozvola, samo što niko nije tražio da ih pokažem. Tvrđenje da ja nisam želeo da pokažemo dokumenta su prava neistina. Dokumenti koji su razumljivi široj javnosti i u koji javnost može imati uvid su građ. dozvola, prijava radova, vlasništvo na zemljištu, urbanistički uslovi iz 1968. za veću zgradu, plan generalne regulacije.

Ovo su dokumenta u koja smo imali uvid.

Druga strana kaže da je u Urbanističim uslovima iz šezdesetih tu planirano da budu zgrade i zelena površina?

Ne, 1968. godine planiran je mešoviti blok koji podrazumeva zgrade koje su visine kao i postojeća u Požeškoj 158-160, samo što je ta zgrada bila po čitavoj dužini, ali bi bila udaljenija 20 m i uža, znači bio bi jedan uzan, a visok soliter. Pre 6-7 godina je planom regulacije odlučeno da nema smisla graditi toliku zgradu, nego da cela ulica bude u zoni porodične gradnje gde je moguće izgraditi tri porodične kuće, sa malim brojem jedinica za stanovanje, poslovnim i garažnim prostorom.

To je lako proverljivo. Jako je bitno da kada dođemo do tih stručnih dokumenata, to raspravljamo sa pravnicima i arhitektama, a ne novinar da tumači ili Sava Manojlović koji nije arhitekta nego pravnik.

Ja ipak moram da pitam, a vi pokušajte da objasnite tako da zainteresovani građani razumeju?

Od šezdesetih se površina vodi kao građenvinsko zemljište. I to nije teško proveriti kada neko stručan pogleda u katastru. Angažujete advokata da vam to izvadi, pa ćete to objaviti, ako vam se svidi, a ako vidite da je građevinsko zemljište onda to nećete objaviti. Kao na primer Sava...Ili nije ni tražio. Znate to je građevinsko zemljište sve vreme i kao takvo je bilo u pravu korišćenja.

Još jedna zamena postoji koju bi pravnik trebalo da zna, postoji promena načina korišćenja. To se pre vodilo kao njiva, a od 1996. godine Republički geodetski zavod je imao obavezu da po službenoj dužnosti, bez naknade prevede gradsko građevinsko koje se vodi kao njiva u način korišćenja - građevinsko zemljište. Zavod u mnogim slučajevima nije promenio način korišćenja na vreme, pa ga je kasnije to uradio, ali od 1996. postoji ta obaveza po službenoj dužnosti.

Da li je to jedan od razloga zašto su stanari to tretirali kao javnu površinu?

Ne verujem da su išli toliko u detalje. Mislim da je to situacija gde imate zatečeno stanje, dok su vlasnici uredili odnose, možda nisu imali ni mogućnosti da to ograde, pa su građani razumeli da je to privatno zemljište.

Stanari tvrde da je Javno komunalno održavalo tu površinu kao javnu i posle 2014. godine, kada je postala privatna. Da li ste to znali?

Kada smo kupovali zemljište, mi nismo znali da ga oni smatraju javnom površinom. Onog trenutka kada su to rekli, mi smo se odmah obratli Gradskom zelenilu i dobili dopis da se oni izuzimaju od daljeg održavanja zato što nisu znali da je privatna svojina. Sve od dokumenata imam crno na belo.

Kada ste se obratili?

Prošle godine. Mi se nismo ni bavili tim...Obratili smo se Komunalnoj inspekciji opštine Čukarica i zatražili da nam odobre seču drveća na građevinskom zemljištu zbog privođenja nameni. Nama se, u dokumentu koji takođe imam, komisija obratila dopisom da to nije u njihovoj nadležnosti jer je to privatna svojina. Išli smo na tumačenje toga kako se na privatnoj svojini privodi građevinsko zemljište nameni i u zakonskom tumačenju kaže zemljište koje je građevinsko, a ima drveće je stvar vlasnika kada će i na koji način da ga privede nameni.

Na osnovu odluka koje ste dobili, vi ste, onda, ogradili prostor i krenuli da rasčišćavate?

Da, kako bismo mogli da zidamo.

Da li bi bilo bolje da ste možda prvo obavestili susede?

I to sam rekao, žao mi je što nije bilo zabeleženo. Kada mi se obraćao upravnik stambene zajednice, Saša Simić, ja sam mu rekao ljudski: Izvini, da sam znao da će ovako da bude svakako bismo došli do vas. Ali je teško vratiti vreme unazad. Znači, ljudski sam rekao da bismo svakako postupili drugačije.

S druge strane, nije nam palo na pamet da razmišljamo tako daleko jer Banovo brdo ima udaljenost Košutnjaka 300-4000 metara i Adu 300-400 metara...Cela stvar je posledica jedne naše nepripremljenosti.

A naravno da je ovo još više posledica određene količine nelegalne gradnje, neadekvatnog građenja zgrada koje se približavaju suviše, prave van građevinskih linija, probijaju i visinu i širinu. Ali to nije naš manir, pa onda i ne misliš na taj način, a ja razumem građane, odnosno naše komšije.

Rešenje spora

Da li krivične prijave koje je podnela i jedna i druga strane vode ka smirenju situacije?

Kada se prava svojine, na gradnju, građana da pitaju i probaju nešto institucionalno da reše, okrenu na politiku, onda vi gubite način kako da odgovorite. Govori se gomila neistina (neće biti zgrada kakvu su rekli, uradiće dva sprata više, približiće se, ugroziće stabilnost postojećih zgrada), a mi smo uplatili osiguranje, dobili reviziju Građevinskog fakulteta da smo sve uradili što treba da bismo se svi zaštitili, dobili od grada i države odgovarajuću dokumentaciju, platili naknadu za građevinsko zemljište u celosti, uradili sve što treba sa naše strane, i onda nas neko sprečava...Ne znate druge mehanizme...Šta bi bilo da mi to svedemo na rat uličnih bandi? Mi smo sve to izbegavali...Šta da radimo, kako da zaustavimo ljude koji su kolovođe ili one koji su generisali manipulacije, osim da tužimo?

Naravno da smo i dalje spremni za svaku vrstu dogovora i svaku vrstu razumnih rešenja...

Kakav je vaš plan za smirivanje situacije?

Svaka istina je početak smirivanja jer ovde nije mesto za politiku već za tumačenje zakona. Istina i afirmacija da fini ljudi koje mi znamo da će doći tu da žive, u porodičnoj atmosferi, oko tih kuća će biti 75 posto u zelenilu, novog drveća, ljuljaške, biće uređenije nego što je bilo. Namera nam je zaista časna, sve inspekcije će kontrolisati ono što radimo...To nam je ideja: istina i akcija. Počeće radovi, pa ćemo videti da li će MUP raditi svoj posao ili ne?

Šta mislite o predlogu grupe građana da se spor reši po modelu “Petog parkića”?

Kao ideja može biti stvar diskusije, ali moram da istaknem dve stvari:

"Peti parkić" je sasvim druga priča, to je bila javna površina, koju je Direkcija za građevinsko zemljište prenamenila u građevinsko i prodala na aukciji, pa je spor koji je tu nastao bio između građana i grada.

Mi ovde govorimo o privatnoj svojini gde grad nije subjekt takvog dogovora. Ako nama poreska obračuna 60.000 i nešto ar tog zemljišta, i platimo porez 15.000 evra, ako je tih 11 ari vrednosti oko 700.000 evra, ako uložimo još 170-180.000 evra u gradsko građevinsko, ako uložimo u projekte i uračunamo štetu koju trpimo, to bi išlo do blizu milion evra vrednosti. Ako bi pitanje bilo da nam taj novac neko ponudi i isplati, ja bih rekao naravno da prihvatam, ali ja se pitam koliko je realno da se u celoj ovoj priči pojavi treća strana koje se to ne tiče? Tiče se posredno, politički možda..

Ideja nije zlonamerna, ali se bojim da se pita treća strana.

Da li bi gradske i državne institucije mogle imati ulogu medijatora u ovom sporu?

Mi smo već imali posredništvo u sporu u Opštini Čukarica i svaki put kad smo davali adekvatne argumente, postojala je ta grupa, kolovođa je Sava i još dvoje-troje ljudi koji su sumnjali da ćemo mi raditi mimo zakona, da ćemo praviti drugačije zgrade, da će se ugroziti stabilnost i svaki put kad damo dokaze, oni prejudiciraju naše buduće nezakonito delovanje.

Kada je pravljena neka vrsta potencijalnog sporazuma, koji su oni nama poslali preko advokata, a koji smo mi uglavnom prihvatili, on je minirao sastanak. Mi smo rekli da ćemo uraditi dopunske bušotine da bi stanari bili mirni, on kaže: Ne, mi ćemo uraditi dopunske bušotine, pa ako nećete tako, onda nećemo ni da razgovaramo više...Mislim da on tako kupuje vreme...

Moje mišljenje je da medijacija ima smila samo ako govorimo o realnim rešenjima. Realno rešenje, ako se ne pita treća strana, da sednemo i da ih na sve načine uverimo da je to ambijent koji će biti na sve načine mnogo bolji nego što je bio, da će biti i dalje puno zelenila, da će biti male kuće sa finim porodičnim ljudima koje će biti divne komšije ovim ljudima, da će imati amijent koji će biti bolji nego što je zatečen. Ako se bude pitala treća strana, onda je to druga tema za sad o tome ne bih pričao.

Da li bi ta zelena površina bila dostupna i susedima ne samo stanarima?

Postoji deo, oko 40 posto koji je zauzet garažama i ono što je betonski deo ili plitka trava, koji ne može biti dostupan jer je to deo građevinskog objekta, ali, ono što je van toga, bilo bi otvoreno i nemamo ništa protiv toga.

Za šta Sava kupuje vreme?

Da bi smislio nešto...Prethodnih meseci se bavio time da li radimo dobro, da li imamo tendenciju da prekršimo zakon...Vremenom ćemo doći do toga kako priznati da smo se mi zakonito bavili pripremom dokumentacije... On nema jasnu viziju, nema dovoljno dobro razrađenu strategiju za tako krupne promene...

Kažete da Sava Manjojlović nema strategiju, ipak, prema nekim medijskim izveštajima na protestima u četvrtak bilo je nekoliko stotina građana. Kako komentarišete te proteste?

Na nekim medijima N1, Danas, Novoj je rečeno da je bilo 200 građana, moji prijatelji koji su bili tamo, kažu da nije bilo više od 70. I jedno i drugo može biti istina. Zar nije tragično, ovoliku energiju on potroši i ovolika medijska pompa onih koji su na njegovoj strani iz neznanja, simpatija...Ja bih onda rekao da je to onda zaista mali rezultat. Nije nekoliko stotina jer u izveštajima onih koji su najsubjektivniji piše 200, a budite uvereni da zajedno sa ljudima koji su nezaiteresovani, policajcima, ljudima sa strane kao što je naše obezbeđenje sigurno bilo i manje, mnogo se trude da naprave nešto veliko, a napravili su veliku štetu.

Mislim da je dobar deo tih ljudi na protestu ispravan, da je pravo lice Srbije, željni su istine, pravičnosti, ali svi mi treba da budemo željni i prave informacije. Ja sam normalan, pacifistički nastrojen čovek, miran koji želi mirno da priča sa svojim komšijama i da ih ubedi da ljudi koji su pravili planove nisu mislili ništa protiv njih.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)