RADOVAN JE STAO IZA MENE, A IZ DLANOVA SU POČELI DA MI RASTU ČEMPRESI! Američka profesorka tvrdi da je KARADŽIĆ BOG

Kako sama kaže, ćutala je o tom susretu gotovo pet godina, a sada je u "Njujork tajmsu" objavila članak "Zašto sam dopustila osuđenom ratnom zločincu da me isceljuje energijom".

- Kada smo bili mladi psihijatri, moja supruga i ja smo postali zainteresovani za bioenergiju. Sastavio sam dlanove i osetio nešto poput magneta. Pokušao sam to sa suprugom. Stavio sam šaku iznad njene ruke i shvatio da mogu bukvalno da je pomeram. Onda sam primetio da mogu da ljudima izlečim glavobolju - rekao je Radovan, a navodi američka profesorka u svom članku.

Džesika Stern potom piše da je Karadžić počeo da govori brže, sa boljim engleskim akcentom.

- Uradili smo to istraživanje, ali smo ga čuvali kao tajnu. Stavio sam ruku u ledenu vodu. Moja supruga je mogla da oseti kako mi se šaka smrzava. Ali ukoliko bih stavio šaku blizu nje, osetila bi intenzivnu toplotu. Tada sam shvatio da toplota ne dolazi od mene, bio je to Sveti duh - rekao je on.

Na pitanje zašto su to čuvali kao tajnu, Radovan je naveo:

- Da, to je uobičajeno u istočnoj Evropi, ali nije medicina lekara i naučnika. Sada ima mnogo zainteresovanih za takve stvari, ali pričam o događajima od pre 40 godina. Želite li da vam pokažem kako deluje? - upitao je Karadžić američku profesorku.

- Ako je rekao da želi da mi pokaže, to je značilo da mora i da me dotakne. Ne samo da me dotakne već ću morati da budem izložena njegovoj energiji. I dalje me je gledao... Osećala sam da želi da mi pokaže svoju moć, možda i da me uplaši. Prisetila sam se da je osuđen za genocid, ali da nikada nije osumnjičen da je lično počinio neki zločin. Nisam pomislila da će me udaviti. Nakon što sam razgovarala s njim deset sati, znala sam da veruje u božansko, bez obzira na to kakvo je zlo učinio ili video. Otišao je iza stola i stao iza mene. Sedela sam na zatvorskoj stolici. Nadala sam se da ne može da oseti moju napetost u leđima. Tražio je da ispružim dlanove okrenute prema gore. Prišao mi je i dodirnuo sredinu mojih dlanova. Imao je meke, čiste, lekarske ruke, ruke gospodina s urednim noktima. „Mislite o bogu ili nekom koga zaista volite. Izgovarajte molitvu iznova i iznova, bez zaustavljanja“, poručio mi je - navela je Džesika.

Opet je stao iza mene i stavio ruke iznad moje glave. Osetila sam da ruke pomera prema napred, a zatim da ih vraća prema sebi. U glavi sam osetila neku vrstu električnog zagrejavanja. Malo mi se vrtelo u glavi. Upitao me je šta osećam u dlanovima. Rekla sam - ništa. Nije mi odmah odgovorio, ali sam shvatila da je to pogrešan odgovor i da sam pala na testu. Poručio mi je da se jače koncentrišem. Postidela sam se. Želela sam da dobijem A (peticu) od ovog čoveka. Uradila sam kako je tražio. Pitao me je još jednom da li osećam nešto. Ovog puta sam mu rekla da imam osećaj da mi iz dlanova rastu čempresi. Zašto i kako sam to osetila, ne znam. Drveće je bilo visoko i raslo iznad moje glave. Tada sam mu rekla da mi je toplo u glavi. Poručio je mi je da je to zanimljivo i odšetao se do svoje strane malog stola i seo. Videla sam da se smeši“, prisetila se profesorka Stern i nastavila:

- Želeo je da ga vidim kao osobu sa specijalnim moćima. Ali istina je da sam razumela šta je radio. Studirala sam reiki (rei - univerzalna, božanska, životna; ki - energija)". Pišući ove redove, shvatila sam da sam imala dečju nadu da ako budem iskrena prema njemu, on će biti iskren prema meni. Rekla sam mu da sam studirala reiki. Odgovorio mi je: „Onda razumete“ - napisala je između ostalog američka profesorka u članku.

Rođaka je lečila životinje šapatom

- Video sam neke veoma čudne stvari. Rođaka moje majke bila je šaptač životinjama i tako ih lečila. Video sam je kako to radi. Jednu našu ovcu je ujela zmija. Umirala je. Zgrabila je ovcu za uvo i nešto prošaputala. Potom je ovca ustala, protresla se i otišla. Imali smo dosta zemlje, nešto smo obrađivali, nešto je bilo divlje. Mi, deca, bili smo veoma radoznali kada je reč o divljini, ali istovremeno i uplašeni. Bilo je mnogo zmija. Imali smo mačku, koja je volela da trči po imanju, kao i mi. Jednog dana sam video kako mačka zuri u zmiju. Konačno, zmija je ugrizla mačku, koja je potom počela da jede neko lišće. Mnogo lišća. Ko je još čuo da mačka jede lišće? Posle dva sata je povratila. I onda je bila dobro - rekao je Radovan Karadžić, a navodi američka profesorka.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo.rs)