ŠTA JE OTROVNIJE, PM10 ILI PM 2.5: Svetski stručnjaci se SLAŽU U JEDNOM!

Ovih dana vam se više puta desilo da se zakašljete, da vam je grlo suho ili da vas peckaju oči. Možda ste pomislili kako je to placebo efekat budući da se na sva zvona govori o zagađenju, no moraćemo da vam srušimo tu sliku, budući da zagađivači vazduha itekako mogu da vam prouzrokuju ovakve simptome.

Svima nam je jasno kako su glavni krivci za loš kvalitet vazduha čestice nevidljive našem oku, te kako rast njihovog prisustva u vazduhu može da bude koban po naše zdravlje.

U nastavku vam donosimo sve ono što biste trebali da znate o česticama koje su krivac za loš kvalitet vazduha, kako da se zaštite, kao i koji su prvi simptomi, ali i posledice izloženosti zagađenom vazduhu.

Epidemiolozi iz celog sveta dele čvrste materije u dvije glavne kategorije - PM 2.5 i PM 10 čestice.

Ove čestice su nevidljive, baš kao i virusi i bakterije, ali to nipošto ne znače da one ne postoje u vazduhu. Ove minijaturne čestice mogu da prođu iz naših pluća u našu krv i tako se rašire celim telom.

Bez obzira na to što su nevidljive za ljudsko oko, one zagađenost vazduha mogu da podignu na nepodnošljive nivoe, a uzrok su i mnogih zdravstvenih tegoba.

Šta su PM 2.5, a šta PM 10 čestice?

PM 2.5 prečnika su oko 2.5 mikrometra, a mogu da budu čak i manje, što je oko 3 odsto prečnika ljudske dlake. Vidljive su samo pod mikroskopom. Proizvedene bivaju svakom vrstom sagorevanja, uključujući motorna vozila, elektrane, loženje/paljenje drveta, šumskim požarima, poljoprivrednim sagorevanjem i različitim industrijskim procesima.

Upravo zato što su PM 2.5 čestice minijaturne mogu da naprave velike probleme u organizmu i uzrokuju razna oboljenja. Zbog svoje veličine one dospevaju duboko u respiratorni sistem, zaobilazeći sve "odbrambene mehanizme" organizma i na taj način prodiru čak do unutrašnjosti pluća.

Ljudsko telo naprosto nema razvijen mehanizam da zaustavi prodiranje PM 2.5 čestica u organizam. One su laganije u odnosu na čestice PM 10, pa iz tog razloga lakše, brže i dublje prodiru u naše telo, nanoseći veću štetu našem zdravlju. Takođe, one se duže zadržavaju u vazduhu i putuju dalje.

S druge strane, krute čestice prašine (PM 10) prečnika su od oko 10 mikrometara i manje od toga. Nastaju drobljenjem i mlevenjem i mešanjem sa prašinom na cestama. One su 30 puta manje od širine naše dlake na glavi. Njihova veličina dozvoljava im da se nađu na odbrambenim dlačicama unutar naše nosne šupljine i u gornjim disajnim putevima naših pluća.

Stručnjaci za javno zdravlje manje su zabrinuti zbog ovih većih oblika čestica, jer ljudsko telo ima razumno razvijen odbrambeni mehanizam protiv njih. Sitne dlačice duž respiratornog sistema uspeva da blokira deo PM 10 čestica. Takođe, ove čestice mogu da budu izbačene kašljanjem, kao i putem sluzi iz našeg grla kroz usnu šupljinu, ali i bezopasno kroz naš probavni trakt.

Za razliku od PM 2.5 čestica, čestice PM 10 u vazduhu ostaju od nekoliko minuta do nekoliko sati, dok čestice PM 2.5 mogu da se održe danima, a ukoliko im pogoduju vremenske prilike, čak i nedeljama.

Stručnjaci veruju, iako su nivoi PM 2.5 i PM 10 čestica u vazduhu stalno pod nadzorom, a koncentracija PM 10 čestica je obično veća, da je PM 2.5 onaj koji je štetniji. To nove studije i pokazuju.

Fizički, to ima smisla - radi se o manjim česticama, pa je kako smo rekli i verovatnoća veća da će da prodru dulje u pluća i naštete nam. Zato svetske organizacije nastoje da uspostave standar za nivo PM 2.5 čestica u vazduhu koju bi svi morali da poštuju.

Ipak, tvrde stručnjaci, iako su PM 2.5 čestice štetnije to nipošto ne znači da treba da zanemraimo merenje PM 10 čestica, jer manje čestice obično su deo upravo ovih većih čestica.

- Iako je udeo PM 2.5 čestica veći u frakciji PM 10, za većinu gradova za zagađenje iz saobraćaja, ali i drugih izvora sagorevanja često biva zanemaren udeo zagađivača koji nastaje ne-sagorevanjem a to je "drumska prašina", koja se meša sa česticama nastalim sagorevanjem. Ako bismo iznenada prestali da merimo PM 10 čestice, zanemarili bismo ovaj značajan izvor zagađenja. Većina gradova u Kini i Indiji i dalje meri samo PM 10 čestice - kažu svetski stručnjaci.

Kako utiču na naše zdravlje?

Čestice PM 2.5 mogu da uzrokuju teža oboljenja, no pre nego što se ona prikažu kao rezultat kumulativne izloženosti zagađenom vazduhu bez nekog oblika zaštite, postoje neki od prvih kratkoročnih simptoma: iritacija noca, grla i pluća, kašalj, kijanje, curenje iz nosa i nedostatak daha.

Smatra se da posebno osetljivu grupu na čestice PM 2.5 predstavljaju srčani bolesnici, deca i starije osobe.

PM 10 čestice iritiraju ljudske disajne puteve, naročito asmatičare i starije osobe. One prouzrokuju peckanje očiju i isušivanje grla, osećaj suvoće u grlu.

Nažalost, sve činjenice izvučene istraživanjem ovih čestica govore u prilog tome da ljudi u gradovima sa visokom koncentracijom PM 2.5 i PM 10 imaju više srčanih udara, smanjenu funkciju pluća, goru astmu, ali i umiru mlađi u odnosu na one koji žive na selima ili periferijama i imaju čist vazduh za disanje.

Indeksi koji mere zagađenje gradskog vazduha obično se više fokusiraju na nivoe PM 2.5, nego PM 10 čestica. Ono što je sigurno jeste da se nivoi oba zimi pogoršavaju.

Šta kažu stručnjaci?

Svest o opasnosti koju predstavljaju ove čestice raste.

Svetska zdravstvena organizacija veruje da upravo one utiču na ljude širom sveta više nego bilo koji drugi zagađivač.

U izveštaju nastalom još 2005. godine, stručnjaci iz organizacije zaključuju kako je "pogođeno celo stanovništvo, ali da osetljivost na zagađenje varira u zavisnosti od zdravstvenog stanja čoveka i starosti. Takođe, istraživanja pokazuju da se rizik od različitih ishoda povećava sa izlaganjem zagađenom vazduhu, kao i da je malo dokaza koji bi ukazivali na to da ove čestice nemaju štetan uticaj na zdravlje čoveka."

Moglo bi to i ovako da se kaže, čak i kratkotrajna izloženost zagađenom vazduhu, odnosno štetnim česticama, rizična je po zdravlje.

Dakle, ukoliko ne bude preduzeto nešto po pitanju "pročišćavanja" vazduha, moglo bi da dođe do toga da svoje gradove napuštamo tokom zime, kako bismo očuvali svoje zdravlje.

Šta možete da uradite da se zaštitie?

Povlačenje u zatvoren prostor mogao bi dobrano da umanji rizik po vaše zdravlje, iako će se neke od čestica ipak neizbežno da se "zakače " za vas.

Ukoliko nivo PM 2.5 i PM 10 čestica postane stratosferski tada ni kvalitet vazduha unutar vaših domova verovatno neće biti ništa bolji u odnosu na onaj napolju.

I u tom slučaju postoji način da smanjite izloženost PM 2.5 česticama, i to smanjenjem aktivnosti koje pogoršavaju problem - paljenje vatre napolju i paljenje sveća u unutrašnjosti. Takođe izbegavajte bilo kakve stresne fizičke aktivnosti u onim oblastima u kojima su nivoi ovih čestica visoki. Možete na primer, ukoliko planirate putovanje da ga planirate shodno "čistoći vazduha".

U krajnjem slučaju pribegnite korišćenju neke vrste zaštitne opreme, sprave ili metode kako u unutrašnjosti vašeg doma, tako i na otvorenom.

Koliki je normalan nivo PM 2.5 i PM 10 čestica u vazduhu?

Normalan nivo PM 10 čestica u vazduhu trebao bi da bude oko 100 mikrograma po kubnom metru, a nivo 2.5 oko 60.

Njihov nivo neprestano raste, što izaziva zagađenje vazduha kako smo prethodno objasnili, zato uvek treba da postoje mere predostrožnosti. Ukoliko se nivo njihovog prisustva u vazduhu poveća trebali bismo odmah da pribegnemo "zaštitnim merama", kao npr. nošenju maske.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)