IZ OVAKVE DRVENE ČUTURICE JE UBEDLJIVO NAJBOLJI CUG: Radovanovići čuvaju SRPSKU TRADICIJU već 6 GENERACIJA! (FOTO)

Nema te svadbe, niti veselja koje u zapadnoj Srbiji može da prođe bez čuturice. Sa njom se nazdravlja, zdraviči i u svakoj kući zauzima posebno mesto.

"To je tipično srpski proizvod, naši stari su to izmislili za pozivanje dragih ljudi, nekako je uz čuturu uvek bilo zvaničnije. Ona bi se zakitila peškirom, bosiokom i sa njom se ide u kuću kod domaćina, kuma i starog svata", priča Milorad Radovanović iz Bajine Bašte koji već tri decenije pravi drvene čuturice u svojoj majstorskoj radionici.

Ovaj zanat on je naučio od svog oca, koji je drvo obrađivao ručno. Danas su mašine ipak preuzele primat, pa se za bansekom jedna dobra drvena čutura napravi za tri dana.

"Drvo je javorovo, čutura izrezbarena sa obe strane i zaklapa se pčelinjim voskom. Rakija u njoj može da stoji godinama, a da ne promeni ni ukus ni miris, mada drvo može da upije malu količinu, pa u šali kažemo da i čuturice vole da potegnu po koju čašicu", kaže Milorad.

Stari zanati izumiru, međutim za ovaj srpski tradicionalni predmet izgleda da nema zime. U radionicu su se Miloradu pridružila i dvojica njegovih sinova. Darko iako je završio Mašinski fakultet u Beogradu, vratio se u rodni kraj i unapredio porodični biznis.

"Trudimo se da idemo u korak sa vremenom. Da spojimo staro sa modernim i to se pokazalo kao dobar potez. Mladenci često žele svoje personalizovane čuture sa slikom i inicijalima, kako bi im ostalo za uspomenu", rekao je Darko.

On i njegov brat nikad se nisu pokajali što su ostali na svom ognjištu, za njih čutura je mnogo više od običnog predmeta, jer to je, kako kažu, simbol njihove porodice.

"Šest generacija Radovanovića se bavi ovim poslom. Bez obzira koliki je profit, bitno je da čovek radi ono što voli. Ja sam od detinjstva sa ocem u radionici i oduvek sam znao da će ovaj zanat biti i moj životni poziv. Trudimo se i radimo, tako da može i da se zaradi", izjavio je Mladen Radovanović.

Čuturice Radovanovića obišle su ceo svet. Stizale su od Australije, preko Rusije, pa sve do Amerike, a najčešći kupci svakako su naši ljudi koji ni u tuđini ne zaboravljaju svoju domovinu i običaje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / RINA)