SUTRA SLAVIMO ARANĐELOVDAN: Kakvo vreme bude sutra, takva će biti godina! Ovo su svi OBIČAJI za veliki praznik

Pravoslavni vernici sutra slave jednu od najvećih slava kod Srba - Svetog Arahangela Mihaila.

Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog".Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni/prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.

To je jer je arhanđel Mihailo predvodnik vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje je učestvovalo u stvaranju sveta i branitelja čovečanstva od zla i palih.

Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhanđel Mihailo dobi jesenje i zimsko vreme. Vreme zime i zimske teškoće. Govori se da u ovo vreme Arhanđel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Zapravo je dan počasni, jer je "svet stvoren u martu" a novembar je deveti mesec (kao devet činova anđeoskih) od tada.

Prema predanju, arhistrateg Mihailo, koji je sabrao vojsku anđela da bi se suprotstavili silama zla palog anđela Lucifera (Satane), uvršćen je u kalendar Hristove crkve u četvrtom veku, a SPC ga obeležava svake godine 8. novembra (21. novembra po gregorijanskom kalendaru).

Da li se sprema žito?

Verovanje kaže da taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju - kao putnik ili prosjak. Arhanđel Mihailo je, prema verovanju, "živi svetac" pa se u nekim krajevima na slavske obrede ne iznosi žito, što je pogrešno.

Žito se ne prinosi za pokoj duše svetitelja, već za pokoj duša predaka koji su slavili slavu pre nas.

Takođe, pravoslavni hrišćani smatraju da nema živih i mrtvih svetitelja, već da su svi živi i posreduju pred Bogom za nas. Što, dakle, znači da se ne molimo mi za njih, već oni za nas.

Kuvano žito ili koljivo je u crkvenoj upotrebi još od najstarijih vremena. Kao crkveni simbol ono predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života.

Žito je simbol vaskrsenja (posejana zrna u zemlji istrunu, ali donose novi život) i ono se prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, a za pokoj duša umrlih predaka i srodnika, koji su tu Slavu slavili i potomcima predali. To se jasno vidi i iz molitve kojom se žito osvećuje.

Zato nema razloga da se za Aranđelovdan žito ne nađe na slavskom stolu.

Pokojni patrijarh Pavle je u knjizi "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere" pojasnio da se koljivo i žito sprema ne za svete koji su "umrli", već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli - "u tvoju slavu", misleći na Boga, "u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri. Onima koji ovo spremiše i spomen vrše, ispuni, Blagi, sve molbe njihove na (njihovo) spasenje i da okuse tvoja večna dobra..." (Trebnik, str. 406).

Običaji za Aranđelovdan

Među narodna verovanja o ovom svecu je i da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti.

Takođe, navodno se prema meteorološkim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina – kako na Aranđelovdan, tako tokom cele zime i proleća!

Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima pa zato na njegov dan nikako ne treba siromašne i prosjake oterati s kućnog praga jer možda je baš to Arhangel Mihailo prerušen u jednog od njih.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)