MOJ MIHAJLO JE SRBIJI DONEO NAGRADE, NISAM NI ZNAO DA JE BOLESTAN! Deka preminulog naučnika priča o unuku

Moj Mihajlo je za Srbiju doneo mnogo nagrada na takmičenjima u zemlji, ali i u inostranstvu. Bio je najbolji fizičar kome niko nije mogao na crtu.

Ovako o svom unuku priča Dane Pasko, deda Mihajla Sporića, mladog srpskog naučnika i studenta na Kembdridžu koji je preminuo od teške bolesti.

Kako kaže, u čast njegovog dvadesetdvogodišnjeg unuka narednih godina na ovom prestižnom koledžu biće dodeljivane nagrade.

- U čast najboljeg studenta stupendiste fizike Triniti koledža doneta je odluka da se svake naredne godine najboljim studentima na odseku prirodnih nauka završnih godina dodeljuje zahvalnica i nagrada sa imenom mog unuka - kaže Pasko.

Iako se Mihajlo dve godine borio sa opakom bolešću njegov drug Jovan Milić kaže da nije ni slutio kakvu borbu vodi, jer je uvek bio srećan i nasmejan. Gde će biti sahranjen mladi fizičar i kada, znaće se kada se njegovi roditelji vrate iz Velike Britanije s telom mladića. Za sada se nagađa da li će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građaa na Novom groblju u Beogradu.

Mladi fizičar, kojeg je opaka bolest savladala tri dana pred 23. rođendan, osvajao je brojne nagrade na takmičanjima, a na jednom od njih, pre dve godine, proglašen je za "mladog heroja Srbije". Tada je upoznao Jovana Milića, takođe dobitnika brojnih priznanja. On kaže da ga je vest o preranoj smrti druga jako pogodila.

- Bio je pun pozitivne energije, vedar i nasmejan i bez predrasuda, spreman da pomogne drugima. Zaista nisam znao da je bolestan sve dok nije stigla vest da je preminuo. Mihajlo nije ni pričao o tome - kaže Jovan i dodaje da je jako potresen ovom vešću.

Kaže da su se njih dvojica upoznali na dodeli nagrade "Mladi heroj" i da je odmah video kakav je čovek.

- Nisam se snalazio po Beogradu tada i on mi je pomogao, i ispratio me do železničke stanice. Sećam se danisam kupio ni kartu za tramvaj, a on mi je rekao da ne brinem, da će mi dati svoju - kaže i dodaje da ga je Mihajlo zvao da mu čestita kad god je osvojio neku nagradu iako je tada već živeo u inostranstvu.

Mihajlo je završio Matematičku gimnaziju u Beogradu, a njegov razredni starešina profesor Zoran Nikolić kaže da je bio jako miran, duhovan i posvećen.

- Umeo je da sasluša i da pomogne. Iako je bio nadaren za fiziku, nauku, nije bio sebičan već je svoje znanje delio sa svojim drugovima - kaže on za "Novosti".

On dodaje da su se provesori često pripremali za čas sa njim.

- U prvom razredu gimnazije kada je profesor pokušao da objasni na koji način treba da se uradi neki zadatak, on je imao rešenje koje nije ni bilo blizu tadašnje prakse. Profesorka fizike imala je zadatak univerzitetskog ranga, a on je prednjačio i osmislio zadatak i rešenje koje je iskakalo i iz školskog i unverzitetskog okvira - objašnjava on.

Kako kaže, mladi naučnik je svirao klavir, bio odličan sportista koji je trčao polumaratone, skijao je, plivao...

- Stalno smo bili u kontaktu. Kada su njegovi drugari saznali da je bolestan, on je više njima davao snagu da veruju u njegovo ozdravljenje nego što je od njih tražio podršku - rekao je.

(Espreso.co.rs/Blic)