Zašto je dobro NE BITI na DRUŠTVENIM MREŽAMA: Tradicionalni NOVAC je podbacio, ostaje nam samo LAŽNA SLAVA

Vi, dakle, verujte da imate profil na nekoj društvenoj mreži. Imate profil na Fejsbuku, na Tviteru, na Instagramu... Imate i kanal na jutjubu. Vi, dakle, nemate pojma o životu ako ZAISTA u to verujete.

Vaš profil zapravo imaju vlasnici tih društvenih mreža i vi, zajedno sa vašim profilom i svime što na njega kačite, zapravo pripadate njima i potpomažete im da ostvare enorman profit. Što ste angažovaniji i popularniji na ovim platformama, utoliko njihovi vlasnici više zarađuju na vama koji zapravo volontirate u ovim kompanijama. Ako potrošite, recimo, pet sati dnevno na Tviteru, šest na Fejsbuku ili osam na Instragramu, pritom aktivno učestvujući u kačenju sadržaja, pregledanju postojećeg i ponekom lajkovanju vi ste se, po merilima ovih kompanija, zapravo - razbili od posla. Ali, za čije babe zdravlje?

Zanimljivo je da su ove platforme lukavo zamišljenje tako da njihovi korisnici imaju osećaj potpune slobode da na njima postavljaju sve što im padne na pamet (dobro, manje-više sve). Što zapravo i nije daleko od istine. Međutim, taman koliko je istina, to je i klasičan privid.

U današnjem svetu zatrpavanje je postalo najpopularniji vid pornografije. Zatrpani smo toliko da više ne možemo da živimo odtrpani, jer bi se osećali kao da goli šetamo usred najveće gradske gužve u Knez Mihajlovoj.

Zatrpani smo slikama, vestima, informacijama, izjavama, video-klipovima, muzikom, golotinjom, lažima, prizorima luksuza i uživanja, modom, antimodom, kućnim ljubimcima, divljim životinjama, tuđom decom, rođendanima, proslavama, sportskim podvizima, podvalama i porazima... Kada bi se jednog jutra probudili bez ovog pokrivača, koji dizajniraju društvene mreže, jednostavno bi se - smrzli. Zato mislim da sve to najbolje opisuje pitanje koje mi često postavljaju pripadnici mlađih generacija: "Ne razumem kako ste vi živeli bez Fejsa i Instragrama, bez Gugla?!".

Potpuno razumem pitanje i čak se pomalo čudim kako smo se tako dobro povezivali i toliko znali jedni o drugima a jedini kanal za komunikaciju, osim usmene razmene, bio nam je - fiksni telefon.

E, sad, na ovu temu može da se napiše čitav (nostalgičarski) elaborat kojeg ću vas poštedeti, jer em nema smisla da vas toliko gušim, em to uopšte nije tema ovog teksta (mada može delovati da jeste). Tema je, piše lepo u naslovu, zašto je dobro NE BITI na društvenim mrežama.

Društvene mreže su multidisciplinarna i multipraktična bajka za odrasle koji, što je potpuno ljudski, od šume ne vide planinu. Iako se danas, deluje mnogima, život odvija baš putem društvenih mreža koje imaju sveobuhvatan uticaj, to uopšte nije tačno. Evo vam i konkretnog primera. Ako bacite oko na Tviter pred bilo koje izbore u Srbiji u poslednjih šest godina bićete ubeđeni da SNS nema šanse da pređe cenzus, a kamoli da pobedi na izborima, dok opozicija (ko god u tom trenutku slovio za opoziciju, jer se to stalno menja) uživa veliku podršku građana. Međutim, izbori uvek pokažu drastično drugačiju situaciju. Zašto? Zato što društvene mreže daju totalno lažnu i iskrivljenu sliku sveta.

Baš kao što lepotica sa Instragrama, koja je svoje fotografije fotošopirala i isprovlačila kroz gomilu filtera, pritom se još i slikajući iz ugla iz kojeg izgleda neodovljivo (da, Kim Kardašijan je objavila celu knjigu posvećenu ovakvim "uspesima" i zove se, tako prikladno, "Selfish"), zašta je nagrađena gomilom srdaca, u stvarnosti izgleda kao prosečna žena sa malim brojem lajkova u kafiću i klubu.

Ogoljavanjem interneta i društvenih mreža sjajno se pozabavio Džaret Kobek u genijalnoj knjizi "Ja mrzim internet", koja je u Americi najpre izašla kao samizdat, pre nego što je našla renomiranog izdavača, a kod nas ju je objavila beogradska Booka. Elem, Kobek, inače Amerikanac turskog porekla (dakle, više Turčin ako ćemo pošteno), ovako objašnjava fenomen Tvitera, a samim tim i ostalih socijalnih mreža:

- Jedina svrha tvitovanja bilo je stvaranje novih mogućnosti reklamiranja. Jedina funkcija ostvarivanja slobode govora i slobode izražavanja na Tviteru bilo je zarađivanje novca za ljude koji su osnovali Tviter i ulagali u njega. Osnivači Tvitera su Džek Dorsi, Biz Stoun, Noa Glas i Evan Vilijams. Nijedan od njih nije imao eumelanin u donjem sloju epiderma. Tako vam je 2013. izgledao radikalni aktivizam. Odvijao se preko platforme u vlasništvu belih đilkoša, đuture s reklamama za koka-kolu i pepsi. To je dvadeset prvi vek. To je internet. Slava je sve. Masovna proizvodnja obesmislila je tradicionalni novac. Tradicionalni novac sveo se na sredstvo razmene poniženja za hranu i prenoćište. Tradicionalni novac postao je ekvivalent izmišljenog sveta u kome kojekakve rmpalije od vampirske plastike usiljeno iznose razloge zašto treba da im dozvolite da pređu prag vašeg doma. Više nema šta da se kupi. Slava je sve jer je tradicionalni novac podbacio. Slava je sve jer je ona poslednja konvertibilna valuta na svetu.

Kobek takođe objašnjava da su društvene mreže koristile poznate ličnosti za svoju promociju, podstičući armiju anonimusa da ih najpre slede svakog sekunda, a zatim podražavaju na svojim profilima.

- Bijonse i Rijana bile su onaj deo industrije popularne zabave koji je ljude zasipao slikama grotesknog uspeha. Prećutna ideologija popularne zabave kaže da njeni korisnici mogu postati isto tako poznati kao izvođači. Samo treba vredno da rade i da veruju u svoje snove. Kao i sve pop zvezde, Bijonse i Rijana postoje zahvaljujući iluziji da je slava iskustvo koje dele sa svojim obožavaocima. Njihovi obožavaoci nisu konzumenti, nego saputnici na životnom putu. Na Tviteru su 2013. naročito forsirali ovu povezanost između zvezda i njihovih obožavalaca. Bijonse i Rijana su tvitovale. Milioni njihovih obožavalaca su im odtvitovali. I oni su mogli da ostvare svoje snove. Naravno, ni Bijonse ni Rijana nisu koristile Tviter. Imale su pomoćnike i zaposlene koji su osmišljavali njihove tvitove u cilju maksimizacije zarade i pažnje.

Znači, biti poznat i popularan donosi daleko više lajkova i pratilaca na društvenim mrežama bez obzira na sam sadržaj i kvalitet postova. Na primer, i najbanalnija objava nekog selebritija višestruko je nagrađena reakcijama nego domišljatost nekog anonimnog pametnjakovića/ke. Što je još jedan dokaz "nepoštenosti" interneta i društvenih mreža. Postoje, doduše, primeri, čak i kod nas, ljudi koji su slavu stekli svojim angažmanom na Tviteru ili Instagramu, ali malo njih je uspelo da zaista monetizuje svoju popularnost u realnosti. Zanemarljiv je to broj, ako se pogleda ukupan broj korisnika, tj. zavisnika od ovih platformi.

A Kobek i za to ima veoma jednostavno objašnjenje:

- Internet je ljudima bez moći pružio iluziju da njihovo besplatno mišljenje ima nekakvog uticaja na svet. Što je, naravno, potpuna budalaština zasnovana na sumanutim idejama o tome ko upravlja svetom. Svetom ne upravljaju vlade. Svetom ne upravljaju poznate ličnosti. Svetom upravljaju bankari. Svetom upravlja kasta ulagača. Svetom upravljaju proizvođači. Istoriju čovečanstva piše novac, pišu je ljudi koji ga kontrolišu i niko drugi. Novac, ta mera ljudskog poniženja, jedino je što je bitno. Ali onaj privid važnosti besplatnih mišljenja podsticali su samo zato što to donosi novac bankarima. I ulagačima. I proizvođačima, koji su porobili žitelje dalekih zemalja i naterali ih da prave uređaje za besplatno izražavanje mišljenja. Jedino što sva ta besplatna mišljenja ama baš nikako nisu mogla jeste da promene svet. Mišljenja su bila samo još reči, još sranja koja je neko negde smislio. Reči su bile mazivo za mašineriju kapitalizma.

Možda će ovo zvučati otrežnjujuće svim revolucionarima sa Tvitera i Fejsbuka, uključujući i Sergeja Trifunovića, pa da shvate da njihovo "besplatno mišljenje" nema nikakvog uticaja na svet. Reč je, da se vratimo ponovo na početak, o samoreklamiranju koje ne donosi profit već samo minornu popularnost slabog dometa koja je ništa više do li - hrana za sujetu.

Stoga deluje daleko profitabilnije raditi bukvalno bilo šta umesto da sedite sa telefonom u ruci ili sa laptopom u krilu. Verovatno zvuči grubo, ali vi nikoga ne zanimate! Sve dok vaš sadržaj na internetu ne počne da vam zarađuje novac. A veće šanse da novac zaradite na internetu imate ako najpre nešto uradite u realnom životu, pa onda to promovišete na mreži. Dakle, ukoliko vam je internet samo medij za promociju posla kojim već obezbeđujete sebi egzistenciju ili neki unosan hobi.

Ovako, samo gubite vreme i zarađujete novac onima koji ga i onako imaju previše; što, priznaćete, nije nimalo revolucionarno, a još manje pametno. Pritom pružate informacije o sebi koje se, kao što smo videli zahvaljujući Snoudenu i Asanžu, negde skladište i u budućnosti, kada i ako zatreba, uvek mogu biti iskrišćene protiv vas. Niko ne zna šta donosi budućnost, pa čak ni oni prilično dalekovidi i intuitivni ne mogu da sa sigurnošću predvide kakve nevolje može da prouzrokuje objavljivanje fotke iz provoda sa nekom diskutabilnom personom ili iznošenje stava koji će jednog dana biti veoma nepopularan; baš kao ni deljenje intime koja vam kasnije može ugroziti kvalitet bitnijih i suštinskijih odnosa, bilo ljubavnih, bilo prijateljskih. O težim "grehovima" da ne pričamo.

Istovremeno vi otuđujete sebe od sopstvenog života, svog partnera, porodice, dece... Dajući prednost virtuelnim sadržajima i nadražajima. A život je i onako isuviše kratak da bi se traćio na skupljanje besmislenih informacija i iščekivanje lajkova koji su postali ključna valuta kulture egoizma i narcizma koju favorizuje moderno društvo.

Život nije zabavni park, ni tržni centar. Nije ni Fejsbuk ni Instragram. Život je ona teška knjiga u kojoj niste odmakli od prvog pasusa. Život je neprijatan telefonski poziv. Život je iznenadni pljusak bez kišobrana. Život je bolni raskid. Život je gubitak najmilije osobe. Život je plakanje u jastuk. Život je naizlečiva bolest...

Ali i sve one slatke, nevaljale i predivne stvari zbog kojih se smejemo dok idemo ulicom a prolaznici misle da imamo F dijagnozu; sve te savršene kutijice u kojima je spakovana sreća koju nije ni prijatno ni uputno podeliti sa drugima na internetu da nam ne bi uništili ovo dragoceno osećanja svojom zlobom i zavišću.

Zar ne?

BONUS VIDEO:

NAMEĆU NAM DA SE OSEĆAMO BEZVREDNO I NEPRIVLAČNO: RECEPT ZA SREĆU Mire Bobić Mojsilović, a RECITUJE i svoje PESME

(Espreso.co.rs)