JEZIVA STATISTIKA KOJA SRBIJU ZAVIJA U CRNO! Ljudi oboleli od MALIGNIH BOLESTI prepušteni su sebi i SVOJOJ PORODICI

U okruženju od 125 zemalja, Srbija je jedina koja nema institucionalno rešeno pitanje palijativne nege, već su terminalni bolesnici prepušteni sami sebi i svojoj porodici.

Prema statističkim podacima, u Srbiji samo od malignih oboljenja dnevno umre 59 osoba. Od toga, svega jedna trećina premine u adekvatnim medicinskim uslovima, gde im je obezbeđen dostojanstven i bezbolan odlazak.

Palijativna nega je osnovno ljudsko pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo koje naglašava još Kanadska deklaracija iz 1992. kao i Preporuka ministara Veća Evrope iz 2003. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, palijativna nega podrazumeva aktivnu i potpunu brigu za bolesnika čija bolest više ne reaguje na postupak lečenja.

Njena svrha je postizanje najboljeg kvaliteta života terminalno obolelihi i njihovih porodica i to pomoću kontrole bola i kontrole ostalih simptoma (WHO, 2002).

Svuda u svetu palijativno zbrinjavanje je već decenijama obavezno, a pritom i besplatno. Izuzev jednog jedinog hospisa iza kog stoji humanitarna organizacija iz Velike Britanije, a čiji je kapacitet svega 40 postelja, država Srbija, sem donošenja zakonskih akata, ništa nije preduzela da terminalnim bolesnicima omogući bezbolan i dostojastven odlazak.

Palijativna nega pacijenata predstavlja niz posebno prilagođenih tretmana koji u maksimalnoj mogućoj meri uklanjaju bol, neugodnosti, simptome i stres koji teška bolest sama po sebi donosi pacijentu.

Takođe, obezbeđuje i psihološku podršku pacijentima suočenim sa neminovnošću skorog umiranja, ali se prvenstveno bazira na tome da kvalitet preostalog vremena bude što bolji, dostojanstveniji i svakako bezbolniji.

Iako socijalno najosetljiviji, palijativni bolesnici u Srbiji praktično nisu ni prepoznati kao posebna kategorija, već ih zdravstveni sistem i dalje tretira kao one “koji zauzimaju bolnički krevet”, odakle ih najčešće i izbacuju. Mada je medicinska, ali i civilizacijska obaveza pružanja palijativne nege donekle regulisana zakonskim aktima Republike Srbije, država nije učinila nijedan konkretan potez da sopstveni zakon i primeni.

U Srbiji, terminalni bolesnici u većini slučajeva umiru u agoniji, bolovima i na očigled očajnih i unezverenih članova porodice potpuno nemoćnih da im pomognu. Dok čitate ove redove, u Srbiji trenutno 38 ljudi umire na najnedostojanstveniji i najbolniji način.

Izostankom institucionalizovanog rešavanja palijativne nege, država ne diskrminiše samo teško obolele prema kojima ima moralnu obavezu da im obezbedi što bezbolniji i što dostojantveniji odlazak, već i članove njihovih porodica koji su neretko prisiljeni da ostavljaju poslove i svoj privatan život, kako bi preuzeli ulogu lekara, negovatelja i psihologa. Dok ovo čitate, 38 porodica u Srbiji sada prolazi kroz nemoć, bes, tugu i trauma od koje se nikada neće oporaviti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)