STAN NA DAN PODIGAO JE CENU NEKRETNINA U BEOGRADU U NEBO! Zašto su STUDENTI ljuti na AIRBNB i BUKING?

Stanovi u Beogradu, naročito oni u centru grada, znatno su skuplji nego ranijih godina, a zbog toga su ponajviše "krivi" stanodavci koji umesto da kao nekada stanove izdaju na mesečnom nivou, sada to rade na dnevnom i to posredstvom najpopularnijih platformi za izdavanje stanova kao što su Airbnb i Buking.

Ove platforme u našu prestonicu dovode sve veći broj svetskih turista, ali zato naši studenti imaju velikih problema da iznajme stan, jer su njima potrebi stanovi sa manjom kvadaraturom, baš kao i stanodavcima koji posluju sa agencijama i stranim turistima.

Širom Evrope turisti su "proterali" meštane iz istorijskih centara gradova, pa ni Beograd ne zaostaje u tom trendu. Prema podacima gradskog sekretara za privredu, na teritoriji srpske prestonice je u oktobru prošle godine bilo registrovano 1.389 jedinica u privatnom smeštaju koje raspolažu sa 3.344 ležaja.

Nebojša Bucalo, predsednik Udruženja posrednika "Mreža", kaže da studije potvrđuju skok cene nekretnina zbog izdavanja na dan.

- Najveći skok je zabeležen na opštini Stari Grad. Skok je primetan i na centralnom delu Vračara, kao i delovima Novog Beograda. Ostala naselja u gradu ne beleže toliki skok, iako bi pojedinci voleli da to tako predstave. Prema studijama u koje smo imali uvid na Starom Gradu i Vračaru cena kvadrata skočila je za 35, pa čak 40 odsto - kaže Bucalo za Vajs i dodaje da ta potražnja nije iznenađujuća.

- Recimo stan u blizini Studentskog parka, u zavisnosti od toga da li ima odvojenu sobu ili ne, u proseku se izdaje za 35-55 evra na dan. I tu je čista računica kada uzmete u obzir da su takvi stanovi zauzeti između 24 i 26 dana mesečno. Lako je izračunati koliko je veća zarada u odnosu da taj stan izdajete mesečno ili na duže vreme. Zato takvi stanovi nestaju sa tržišta i dostižu nenormalno visoke cene.

Vlasnica jedne agencije koja izdaje stanove na dan takođe kaže da je primetan rast cene stanova u prethodnih par godina, i da su one srazmerne upravo rastu tržišta stanova na dan. Međutim, ona tvrdi da izdavanje stanova na dan ne ugrožava studente i porodične ljude kojima su potrebni stanovi iznajmljeni na mesečnom nivou.

- Stanovi koji se izdaju studentima ili porodicama su više nego prosečni. Oni nisu istog kvaliteta kao stanovi koji se iznajmljuju kao apartmani. Ljudi misle da je reč o poslu iz snova. Da u našem biznisu pada novac s neba. I to zaista nema veze sa mozgom.

Ponuda kuća i stanova u Beogradu na sajtu Airbnba je raznovrsna, a najviše nekretnina izdaje se u starom delu grada. Cene se kreću od 10 EUR po noćenju, pa do preko 200 evra za luksuzne kuće i apartmane u centru. Prosečna cena smeštaja je oko 36 evra.

Činjenica je da za ovaj novac ne može da se nađe hotelski smeštaj u strogom centru Beograda. S druge strane, hostelski smeštaj jeste jeftiniji, ali uglavnom nudi spavaonice sa nekoliko kreveta, a samim tim i manji vid komfora. Airbnb servis dolazi i sa raznim drugim pogodnostima, između ostalog late check-in opcijama i autentičnijim iskustvom putovanja.

Ono što zanima sve potencijalne korisnike Airbnba je - koliko može da se zaradi od izdavanja apartmana? - U mom slučaju to je oko 400, 500 evra mesečno, u zavisnosti od sezone. Pre nego što sam počela da iznajmljujem stan turistima, imala sam dugoročnog zakupca iz Srbije i mesečnu rentu od 250 evra - kaže naša sagovornica koja se već nekoliko godina bavi ovim poslom.

Premda od izdavanja mogu da se ostvare prihodi veći od prosečne plate u Srbiji, za stalno zaposlene koji žele da dupliraju primanja, ovo je skoro pa nemoguća misija. - Izdavanje apartmana je konstantan angažman. Često se desi da gosti promene vreme dolaska, a neophodno je da ih dočekate i uvedete u stan. Fleksibilnost je glavna prednost Airbnba. Takođe, obavezno treba da sredite stan pre i posle svakog novog gosta. Ako u cenu uključite i dnevnu uslugu čišćenja stana, iznajmljivanje se pretvara u pravi posao - objašnjava naša sagovornica. Ona ističe da ovaj vid zarade nije idealna opcija ni za nezaposlene.

- Neminovno je da tokom godine imate "dobre" i "loše" periode. Priliv novca, dakle, nije zagarantovan, budući da je velikoj meri zavisi od potražnje stranih turista. Izdavanjem i te kako može da se dopuni kućni budžet, ali dešava se i da nekog meseca vrlo malo zaradite, a troškovi održavanja nekretnine (komunalije, struja) ostaju.

Legitimno izdavanje je do skoro bilo neka vrsta oksimorona u Srbiji, što najbolje ilustruje veliki broj žalbi stanara na otvaranje hostela u stambenim zgradama. Odluka o zabrani otvaranja hostela bez saglasnosti skupštine stanara stupila je na snagu 6. maja 2016. godine, a gradski menadžer je tom prilikom rekao da je u Beogradu ove objekte otvarao "ko je kako hteo, bez određenih pravila".

- Servisi poput Airbnba su na udaru zakona svih zemalja, a u nekima su čak i zabranjeni. To je kanal za prodaju smeštaja u takozvanoj sivoj zoni. Najčešće se radi o nekategorisanim objektima za smeštaj, koji nisu prijavljeni i za koje vlasnici ne plaćaju porez - objasnili su iz Yute. Prema njihovim rečima, u Srbiji je problem i nedovoljan broj turističkih inspektora, zbog čega je kontrola slabija nego što je neophodno.

BONUS VIDEO:

Blokada taksista

(Espreso.co.rs)