Evo zbog čega ćemo uskoro svi plaćati MOBILNO BANKARSTVO

Nedavno je klijentima jedne od većih banaka u Srbiji stiglo obaveštenje da će im ubuduće biti naplaćivane provizije na račune plaćene mobilnim ili elektronskim bankarstvom.

Ovo je izazvalo nezadovoljstvo ne samo kod korisnika te banke koji će plaćati po 19 dinara po transakciji, već i kod klijenata banaka kod kojih je ta usluga i dalje besplatna, jer se pitaju kada će i oni doći na red.

Inače, korišćenje elektronskog i mobilnog bankarstva doživljava neverovatnu ekspanziju poslednjih dve, tri godine i kada se radi o broju korisnika i broju transakcija, ali i njihovoj vrednosti, piše Danas.

U počecima elektronskog bankarstva kod nas, bankari su u želji da klijente „izvedu“ iz poslovnica i tako smanje troškove (primetno je zatvaranje poslovnica i smanjenje broja zaposlenih u bankarskom sektoru nakon svetske finansijske krize) reklamirali e-banking i u okviru toga ponudili besplatnu uslugu plaćanja računa.

Za jedno domaćinstvo koje plaća mesečno desetak računa što za komunalije, telefone, vrtiće… sa provizijom od na primer 45 dinara po računu koliko je provizija u poštama, trošak plaćanja iznosi i više od 5.000 dinara godišnje.

Ogroman rast transakcija u mobilnom bankarstvu – više od 36 puta za šest godina

Prema podacima Narodne banke Srbije u 2012. godini je od strane građana i privrede izvršeno 72.802.538 platnih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva, a 466.258 transakcija preko mobilnog bankarstva.

Nakon šest godina, 2018. je preko e-bankinga uplaćeno 125.269.486 transakcija, a ogroman rast je ostvaren u mobilnom bankarstvu gde je prošlo 17.445.567 transakcija, odnosno rast je više od 36 puta za šest godina.

Podaci za 2019. pokazuju dalje ubrzanje u korišćenju mobilnog bankarstva jer je u prvom polugodištu ostvareno 11.552.963 transakcija, dok je plaćanje e-bankarstvom (preko aplikacije na računaru) stagniralo na 66,27 miliona.

Još veći rast je u vrednosti ostvarenih transakcija

Dok je e-bankarstvom sa računa na račun prebačeno preko 12 biliona dinara, putem mobilnog bankarstva plaćeno je svega 611 miliona dinara.

Nakon šest godina, vrednost transakcija putem e-bankarstva je povećana na 17,5 biliona dinara, a vrednost plaćanja putem m-bankinga je skočila neverovatnih 324 puta na 198 milijardi dinara.

Očigledno je da je elektronsko bankarstvo i dalje mnogo zastupljenije u plaćanjima, ali i da upotreba mobilnih aparata za plaćanje računa raste neverovatnom brzinom.

Samo za prvih šest meseci ove godine preko m-bankarstva prošlo je 139,85 milijardi dinara što je rast od 41 odsto u odnosu na prošlu godinu.

U ovim brojkama se krije i razlog zašto bi banke ubuduće mogle mahom da naplaćuju ovu uslugu, koja je u većini banaka za sada besplatna.

Ako pogledamo bilanse bankarskog sektora poslednjih godina videćemo stagnaciju ili čak pad prihoda od kamata koji banke uglavnom nadoknađuju povećanim prihodima od naknada.

Prošle godine su banke na nivou celog sektora ostvarile neto prihode od kamata 1,073 milijardi evra, što je za 20 miliona evra ili oko dva odsto manje nego 2015. godine kada su prihodovali 1,075 milijardi evra.

Istovremeno na osnovu neto prihoda od naknada i provizija banke su zaradile u 2018. 341,4 miliona evra što je čak 18 odsto više nego 2015. godine kada su prihodovali 289,3 miliona evra na ime naknada.

Od kamata i u narednih nekoliko godina banke neće mnogo zaraditi

S obzirom da je Narodna banka Srbije ove godine dva puta smanjila referentnu kamatnu stopu što bi trebalo da utiče na pad kamatnih stopa na dinarske kredite, a da su se i Evropska centralna banka, ali i američki FED vratili smanjenju kamatnih stopa što bi opet trebalo dodatno da pojeftini novac i obori kamate, očigledno je da od kamata i u narednih nekoliko godina banke neće videti preveliku zaradu.

Poslednje tri, četiri godine banke uglavnom prikazuju dobit, koja je prošle godine bila blizu rekordnih 600 miliona evra, ali uglavnom na ime ranijih visokih otpisa loših kredita, a ne posebno velike profitabilnosti novih zajmova.

U Narodnoj banci ističu da NBS ne utvrđuje visinu pojedinačnih naknada za usluge koje banke naplaćuju svojim korisnicima, što je i praksa centralnih banaka u svim razvijenijim državama na svetu.

„Visina naknada koje pružaoci platnih usluga naplaćuju svojim korisnicima predmet je poslovne politike svakog pružaoca platnih usluga, a kojom on nastoji da bude što konkurentniji u odnosu na ostale pružaoce na tržištu“, navodi se u odgovoru NBS Danasu.

Zato su se u NBS orijentisali na to da građanima i privredi što više pojasne strukturu naknada kako bi oni mogli da izaberu banku na osnovu dovoljno informacija.

Takođe je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da ukoliko banka (ili pružalac platnih usluga) predlaže izmene i dopune okvirnog ugovora, promena visina naknada predstavlja obavezan element tog ugovora, onda je pružalac platnih usluga dužan da korisniku platnih usluga dostavi predlog tih izmena i dopuna najkasnije dva meseca pre predloženog dana početka njihove primene i to u pisanoj formi.

Ukoliko klijent ništa ne odgovori smatra se da je prihvatio odredbe. Takođe, klijent kada dobije obaveštenje o promeni uslova iz ugovora ima pravo da raskine ugovor bez finansijskih posledica.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Danas)