BOJANA (24) JE PREŽIVELA MASAKR U ŽITIŠTU: Seća se svake sekunde KOBNOG dana kad je IZGUBILA NOGU (FOTO)

Bojana Ćorilić (24) iz Novog Sada pre tri godine teško je povređena u masakru u Žitištu, zbog čega joj je amputirana noga. Tada je primila 6 metaka u telo, a kako kaže, od tog trena je normalno da vam se život okrene naglavačke.

Toga 2. jula 2016. godine ova devojka sasvim slučajno je teško ranjena u pucnjavi u kafiću "Makijato". Tada je Siniša Zlatić u svom krvavom piru "kalašnjikovim" ubio petoro ljudi, među kojima i bivšu ženu, a ranio još 22 osobe. Zbog ozbiljnih povreda lekari su Bojani morali da amputiraju levu nogu, a davane su joj i minimalne šanse za oporavak, kako prenose beogradski mediji.

Na taj krvavi julski dan Bojana danas gleda kao na svoj drugi rođendan, kao na dan kada joj je pružena još jedna šansa za život.

- Nažalost, sećam se svega što se dogodilo tog dana. Ali kako vreme odmiče, taj užasni događaj bledi u mom sećanju. Ne mogu da objasnim ni zašto ni kako. Mogu samo da nastavim da živim i dokazujem nemoguće. Kao i svaki čovek, i ja imam loše dane, ali im ne dozvoljavam da me savladaju, a ako svojom borbom uspem da inspirišem barem jednu osobu, biću najsrećnija na svetu - kaže ova hrabra devojka i uz osmeh, koji nikada ne skida sa lica, nastavlja:

- Sve na šta sam navikla u sekundi je nestalo. Život mi se promenio iz korena, ali sam iz nesreće koja mi se dogodila dosta toga i naučila. Brojne operacije prebrodila sam uz porodicu i prijatelje. Uz njih mi je sve bilo lakše. Išla sam dan po dan i gurala napred zbog svoje porodice, prijatelja, zbog sebe... Da, život mi je sada dosta drugačiji, ali ga volim baš takvog kakav jeste! - priča Bojana.

Tragedija koja joj se dogodila kao da nije ostavila traga na njoj. Kako kaže, i dalje živi život punim plućima, uživa u svakom novom danu i ne dozvoljava da je hendikep sprečava da uživa u stvarima koje voli.

- Nakon svega što mi se desilo, vratila sam se na Fakultet tehničkih nauka, gde trenutno završavam četvrtu godinu na smeru za softversko inženjerstvo i informacione tehnologije i sada pišem diplomski rad. Programiranje volim i time želim da se bavim u budućnosti, a volela bih i da napišem knjigu i da pomažem ljudima kojima je to potrebno. Putovanja su moja ljubav i toga se ne odričem ni sada kada je to dosta teže. Počela sam da se bavim i modelingom, dosta treniram, družim se i izlazim sa svojim drugovima, idem u bioskop... - uz osmeh priča ova devojka.

Ona ipak priznaje da ima dana kada ni njoj nije lako.

- U početku, dok sam se još oporavljala, bila sam depresivna i tužna. Ali to je bilo i očekivano. Kad ti se sruši svet, normalno je da padneš i kloneš duhom. Put kojim idem nije lak. I dalje imam svoje uspone i padove. Živite dan po dan. Samo idite napred i nemojte da stanete. Vreme ne leči rane, ali vam omogućava da lakše živite sa njima. Jednog dana će biti lakše. Samo treba da istrajete i da ga dočekate - zaključuje Bojana.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)