Zaposleni u Hemofarmu i Hemofarm Fondaciji u kampanji Produži život

Pretpostavka je da će izmenama Zakona o transplantaciji koje bi do kraja 2016. godine trebalo da budu usvojene u parlamentu, po kome građani postaju pretpostavljeni donori organa, promeniti neslavnu statistiku. Ovih 8 poznatih Srba se oprostilo od svojih organa! Šta vi čekate? (FOTO) Hemofarm Fondacija već drugu godinu aktivno je uključena u kampanju čiji je cilj podizanje svesti o značaju transplantacije i zaveštanja organa. Od nedavno je zvanično postala partner Ministarstva zdravlja u kampanji "Produži život".

- Od samog početka nam je bilo jasno da ovo mukotrpan posao. Uticaj na stavove i svest je često i bitka sa vetrenjačama. Međutim, ako ovom kampanjom promenimo statistiku za samo nekoliko cifara, možda smo spasli nečiji život. I u tome je ključna motivacija da nastavimo ovu priču, kaže Sanda Savić direktorka komunikacija u Hemofarmu. Da Hemofarm Fondacija učešće u ovoj kampanji nije počela tako što je "solila" pamet drugima, govori podatak da je inicijalna ideja nastala organizovanjem potpisivanja donorskih kartica u samom Hemofarmu. Još prošle godine je ponosni "aktivista" kampanje "Produži život" postao i Ronald Seeliger, generalni direktor Hemofarma. Tada je rekao, da je kampanja "Produži život" važan nacionalni projekat i da je on kao nemački državljanin u Srbiji postao vlasnik donorske kartice.

- Kao kompanija I kroz našu Fondaciju podržavamo unapređenje zdravstvenog sistema i ulazak Srbije u Eurotransplant, a ponosan vlasnik donorske kartice postao sam u želji da ohrabrim i druge da učine isto. Inače da bi Srbija postala članica najvećeg evropskog udruženja Eurotransplanta broj donora na milion stanovnika mora da poveća sa sadašnjih tri, na najmanje 10, a idealno bi bilo 25. Dobar primer je susedna Hrvatska, koja ima oko 33 donora na milion stanovnika. Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm Fondacije, kaže da je Fondacija veoma aktivna i da najmanje dva tri puta mesečno u saradnji sa lekarima ustanova koje su zvanični transplantacioni centri organizuje predavanja i tribine na ovu temu, kako bi objasnili značaj donorstva i motivisali građanke i građane da postanu vlasnici donorskih kartica.

- Saznanje da ste u prilici da spasite 4 ljudska života veoma lako vas motiviše da donesete odluku i postanete vlasnik donorske kartice. Svesni ste da je to najhumaniji čin i srećni ste, jer će neki ljudi nastaviti da žive zahvaljujući tom činu. Znam da su ljudi puni predrasuda, da su u stalnom strahu i dilemi u vezi sa donorskim karticama, ali verujem da je u srži problema nedovoljna informisanost. Zato se i trudimo i dajemo sve od sebe da ljude ohrabrimo, pre svega, putem tribina da razmišljaju o ovoj temi na osnovu činjenica i na taj način ih motivišemo da postanu donori. Zanimljivo je stanovište Marinela Bokšana, IT inženjera, koji radi u Stada IT Solutions. Marinel je inače maratonac, trčao je prošle godine na Beogradskom maratonu i učesnik je u humanitarnim i društvenim akcijama koje je organizovala Hemofarm Fondacija. Njegov stav u vezi sa potpisivanjem donorske kartice nekako se poklapa sa stavom da bi donorstvo trebalo pretpostaviti, o čemu je bilo reči na početku ovog teksta.

- Ljudski je biti human ali zaveštanje organa, po mom mišljenju, trebalo bi da bude I građanska obaveza, svakog od nas. Zato ni u jednom trenutku nisam imao dilemu da li da potpišem karticu ili ne, smatra Bokšan. Program zaveštanja organa u Srbiji počeo je na VMA, još 2002. godine. Za 15 godina oko 100.000 ljudi odlučilo je da potpiše donorsku karticu. Mnoge poznate ličnosti u Srbiji su vlasnici kartice i promoteri ove humane akcije. Važno je reći i to da verske zajednice, uključujući i SPC podržavaju donorstvo kao ljubav prema bližnjem. (Espreso.co.rs)