POTRESNO PISMO ČOVEKA KOME SE ŽIVOT U SRBIJI SMUČIO: Ne mogu da preživim, PRODAJEM SVE i idem!

Koliko od vas se pronalazi u njegovoj priči?

Objavljeno: 12.05.2019. 15:19h

Pero Jovović

“Ja kažem, ko ispunjava uslove za mađarsko državljanstvo da nauči jezik, uzme njihovo državljanstvo i pasoš, proda sve što ima ovde i ode iz Srbije.” Tim rečima nam se obratio jedan naš čitalac. Međutim, pročitajte zbog čega je digao ruke od Srbije i jedva čeka da je napusti, prenose beogradski mediji.

Koliko od vas se pronalazi u njegovoj priči?Hteo bih podeleti nešto sa vama. Biće bolje, eno hapse one, ostanite u državi, ne odlazite u inostranstvo, prosečne plate preko 40.000 dinara… Zvuči poznato?

Ja imam 28 godina, suprugu i dete od godinu dana. Ja sam jedan od onih ređih koji su imali dosta sreće da nađu posao, tako da ja sad radim 8 godina. Dosta ljudi mi govori kako je to super. Da, mislim, super je, osim što nemam ni dana radnog staža, manju platu nego zakonski minimalac, veće radno vreme od proseka i još par stvari o kojima ne bih komentarisao sada.

Kao i većina ljudi, živimo u stanu tako da od te plate treba plaćati i kiriju i ostale troškove.

Mi u celoj opštini nemamo ni jednog jedinog pedijatra, ako treba pedijatar da pregleda dete, dobijate uput za Novi Sad. Naravno, sami finansirate put da bi vas dočekali u Novom Sadu sa stavom; “Opet nam šalju iz tog i tog mesta ” i samo prevnu očima.

Jedne večeri supruzi je pukao vodenjak, bilo je oko 10 uveče. Pošto nemamo kola, zvali smo taksi da nas odveze do bolnice. Tamo su je primili i ja sam se vratio kući. Njena trudnoća se vodila kao rizična tako da sam dosta brinuo o tome. Kada sam rano ujutru, oko 7 časova, taksijem krenuo da joj odnesem ostale potrebne stvari, saznao sam da je dobila uput da ide u Novi Sad.

Ja sam se presekao, pomislio sam da nije bilo nekih komplikacija, međutim, saznali smo da bolnica u našoj opštini renovira pod na porodiljskom odeljenju… Porodilju sa visokorizičnom trudnoćom, kojoj je pukao vodenjak pre nepunih 10 sati, šalju za Novi Sad?

“Dobro”, rekoh sebi, ipak ćemo ići ambulantnim kolima. Od 7 do skoro 10 časova čekali smo doktora da potpiše otpusnu listu, izem ga, valjda mu se kafa odužila… a onda smo saznali da moramo sami da se snađemo za prevoz. Ako tada nisam nekog ubio mislim da neću nikada… da ponovim, visokorizničnu porodilju, kojoj je pukao vodenjak sad već pre 12 sati, govore da se sama snađe za prevoz do Novog Sada! 50 minuta puta taksijem, srećom pa smo imali i toliko para da platimo taksisti… Sve vreme, osim što sam ih psovao, razmišljao sam šta da radim ako krene da se porađa na sred puta?

Srećom, stigli mi do Betanije bez incidenta, a kada nas tamo dočekaše sa njihovom već poznatom rečenicom: “Opet nam šalju iz te i te opštine”. Posle dan i po, oko 7 ujutru, zovu me na mobilni telefon da mi jave da sam dobio sina i da je sve na kraju bilo u redu. Naravno, ovo je samo jedan bisera koji nam naša voljena Srbija priređuje. Dalje neću da pričam kako su nas zezali za razne papirologije, to smo svi iskusili, ali bih hteo da se sada vratimo na početak teksta.

Savetuju ljude da ne idu iz zemlje… Zaista? Zašto? Da im deca rade za 10.000 – 15.000 hiljada dinara mesečno i naravno neprijavljeni. Da im deca nemaju obrazovanje, penziju? Da gledaju kako Beograd malo po malo guta grad koji je bio mnogo industrijski razvijen. Danas, u fabrikama gde je radilo oko pola populacije grada, radi oko 10 puta manje ljudi!

Ali, neću dublje da ulazim u centralizaciju Beograda, iskreno ne volim politiku, ali najbolje bi bilo da se Vojvodina otcepi, pa nek oni razmišljaju šta će dalje. Ja kažem, svako ko ispunjava uslove za mađarsko državljanstvo da nauči jezik, uzme njihovo državljanstvo i pasoš, proda sve što ima ovde i ode iz Srbije. Ne morate daleko, recimo u Beč.

Prema pisanju Večernjih novosti iz aprila 2013. godine, više od 76.000 državljana Srbije podnelo je zahtev za dobijanje dvojnog mađarskog državljanstva. Moja supruga i sin imaju mađarsko državljanstvo, ja se nadam da ću svoje dobiti ove godine. Čim se to desi, odlazimo odavde jer ovde nema budućnosti za naše dete.

Jednom prilikom su mi rekli da sam nikakav patriota. Pa kako da budem patriota kada me država tretira kao idiota. Jednostavno nemate osećaj pripadnosti.