ZADUŽENIMA U FRANCIMA ĆE LAKNUTI! Rata se vraća na staro?

Kredite u "švajcarcima" mogao bi da reši srpski dinar. Najizvesnije rešenje problema koji traje duže od decenije i koje muči blizu 20.000 ljudi u Srbiji je - ukidanje valutne klauzule, kojom su ovi zajmovi vezani za franke. To znači da bi sledeće rate vredele isto kao i na samom startu kredita - i to u dinarima.

U slučaju ovakvog rešenja, zaduženima u francima kojima su u proteklom periodu rate bile i duplo veće, banke bi uradile novu računicu kredita. Time bi preostali dug bio manji.

- Banke bi računovodstveno svele potraživanja na razumnu meru - kaže Jelena Pavlović, advokat i član upravnog odbora Udruženja CHF Srbija. - Umesto loših klijenata i plasmana dobile bi dobre, a banke bi se oslobodile i tereta velikih rezervacija na loše zajmove. Sva iskustva iz regiona govore da su banke posle ovakvog rešenja bile profitabilnije.

Članovi Udruženja CHF već šesti dan zaredom protestuju ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, zahtevajući da ovaj sud donese jasan pravni stav o spornim kreditima. Od Vrhovnog kasacionog suda traže da se izjasni da li su odredbe ugovora o indeksaciji kredita apsolutno ništave, ako korisnik kredita nije primio sve relevatne podatke o stvarnim rizicima, stvarnoj ceni i ekonomskim posledicama.

- Pod dva, tražimo da se sud izjasni da li je ugovor u tom slučaju apsolutno ili delimično ništav. I pod tri, da li je sud u obavezi da, kada postoji verovatnoća da su te odredbe ništave, donese privremenu meru. To znači da se privremeno zabrani prodaja stana do okončanja postupka - precizira Jelena Pavlović. - Tvrdimo da su ovi ugovori van pravnog poretka, jer je povređeno načelo jednakih davanja. Nijedan građanin ne bi takav ugovor potpisao da su banke pravilno informisale dužnike.

Ako se ugovor proglasi delimično ili apsolutno ništavim, za dužnika bi to značilo da se njegov kredit vraća "u normalu", kakav je bio na početku ugovora.

- Njegova rata bila bi ista kao i prva rata. Banka bi zarađivala profit na kamati koju je stavila u ugovor ali bez ekstraprofita. Kredit ne bi veštački bio vođen kao devizni, već bi bio, kao i što jeste, dinarski objašnjava Pavlović. - Banka ne bi imala odliva po tom pitanju, već bi računovodstveno te kredite svela na normalnu meru, jer se ne sme ispustiti iz vida da je dinar 18 godina izuzetno stabilna valuta, da je inflacija veoma mala, i da je ekonomski neopravdano da su ti krediti porasli toliko da su posle 10 godina otplate veći nego na početku. Ako bi se bilo kada desio pad vrednosti dinara, to bi banci dalo za pravo da ona traži revalorizaciju što bi i dobila.

Za državu, kako kaže, u ovom slučaju nema nikakvih troškova.

Broj dužnika

Zvanični podaci banaka pokazuju da kredite u "švajcarcima" trenutno otplaćuje 16.814 građana. Prema podacima Udruženja CHF, u Srbiji je u periodu od 2005. godine do 2011. godine, više od 22.000 građana uzimalo ovakve zajmove.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Novosti.rs)