NEKAD SAM KOPAO ROVOVE U RATU, SAD ĆU U STANU: Potresne reči pukovnika Lalovića posle pokušaja izbacivanja na ulicu

Građani, prijatelji i poznanici porodice Lalović okupili su se ovog jutra na Bežanijskoj kosi, kako bi sprečili pokušaj prinudnog iseljenja porodice Lalović, koje su izvršitelji zakazali za 12 sati. Pukovnik Gojko Lalović nezakonito je penzionisan 2005. godine i od tada je dobio brojne presude u svoju korist, koje podrazumevaju vraćanje u službu, a koje nikada nisu sprovedene.

Ekipa Espresa je od jutros na terenu u Vespučijevoj ulici i prati razvoj situacije, odlučna da izveštava javnost o svemu što se dešava.

13:00 - Kako mirno da zaspim, posle ovog? Sad mogu da ne zakažu iseljenje i da me isele tek tako, da me isele na hodnik. Ja imam stvari, oni hoće da me liše i imovine. Osećam se nikako, kad vojska izbacuje nekog iz vojske, to je najtragičnije. To je nekada bilo nezamislivo, ovo više nije moja vojska. Od ovog momenta ja više nemam mirnog sna. U 64. godini moram da kopam rov u sopstvenom stanu da se odbranim od sopstvene vojske. Nekada sam kopao rovove samo u ratu -rekao je za Espreso pukovnik u penziji Gojko Lalović.

12:47 Ja sada više neću spavati - rekao je za Espreso pukovnik u penziji Gojko Lalović.

12:25 Da li je ovo kraj drame na Bežanijskoj kosi. Narod je za sada sprečio iseljenje porodice Lalović. Izvršitelja je napsutila zgradu i za sada stoji ispred zgrade, čeka se konačan ishod.

12:20 Policija ne može da asistira pri iseljenju, jer se nisu najavili 2 dana unapred, kako je po zakonu, ali vojna policija i izvršiteljka još uvek pokušavaju da uđu u stan, u čemu ih sprečavaju okupljeni ljudi.

12:11 Pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova upravo su stigli i legitimišu sve prisutne koji žele odbrane porodicu Lalović. Narod i dalje ne dozvoljava da uđu u stan pukovnika Gojka Lalovića.

Građani postavljaju pitanje da li su došli da pukovnika vrate na posao, ali bez odgovora.

12:10 Izvršiteljka je izjavila da ne želi da pravi tenziju, da mogu da razgovaraju, ali da time neće dobiti ništa. Ne odustaju od iseljenja.

12:00 Izvršitelji i vojna policija uzimaju izjavu od pukovnika Lalovića s pitanjem da li želi da preda stan, što je gospodin Lalović odbio.

- Ne želim da predam stan - rekao je Lalović, a nakon toga izvršiteljka je pozvala policiju.

11:52 Stigla je vojna policija, ali izvršiteljka koja je izdala nalog za iseljenje porodice Lalović. Žele da uđu u stan, ali građani su svojim telima blokirali ulaz u stan. Policija trenutno legitimiše sve prisutne i traže da se sklone.

11: 00 Prisutni su i aktivisti "Združene akcije Krov nad glavom", koji neće dozvoliti da Lalovići ostanu na ulici.

- Da je pravni naslednik Vrhovnog suda Srbije – Vrhovni kasacioni sud sankcionisao neustavno i nezakonito postupanje Ministarstva odbrane u izvršenju presuda za vraćanje u službu dana 5.5.2009. godine, od današnjeg okupljanja i današnjeg ponovnog dokazivanja pravde ne bi ništa bilo. Međutim, tužena strana Ministarstvo odbrane i pored naredne četiri presude Upravog suda do dana današnjeg nakon 13 godina, 160 meseci ili 4810 dana nije postupila po pravnim shvatanjima i primedbama suda, nije po osnovu utvrđene i potvrđene nezakonitosti rešila moje statusno pitanje, a u okviru njega i stambeno pitanje koje danas dovode u pitanje - izjavio je pukovnik Lalović.

Pukovnik je još jednom objasnio čitav splet nezakonitosti koje su se desile u njegovom slučaju.

- Da je ustaljena praksa u mom slučaju ponavljanja retroaktivnih datuma i poništenih akata vidi se i iz neustavnog i nezakonitog postupanja tužene strane u presudama donetim po pravnoj stvari – utvrđivanje prava na naknadu troškova za stanovanje, gde pored zakona i sud potencira da retroaktivni datumi ne proizvode nikakvo pravno dejstvo, a tužena strana u aktima o priznatom pravu onemogućava njihovu realizaciju ponavljanjem datuma 29.7.1997. godine, što je nedopustivo - objašnjava Lalović.

Ono što je za njega potpuno nejasno jeste kako je moguće da postoji neko ko može da bira koja presuda će biti realizovana, a koja ne.

- Potpuno je neverovatno živeti u demokratskoj, pravnoj državi, u kojoj su zakoni isti, jednaki i obavezujući za sve, a da jedan organ može da se ogluši o presude nadležnih sudova i da izabere jednu koja njemu odgovara i da po njoj postupa - navodi pukovnik.

- Kao profesionalnom vojnom licu, za članove moje porodice i mene utvrđeno je pravo na pripadajući stan od 6.4.1992. godine, što sam nameravao da rešim učešćem dela ličnih sredstava, što sam pored uplaćenog dela za koji posedujem potvrdu ostatak nameravao rešiti i podizanjem kredita. Međutim, nezakonitim penzionisanjem mogućnost kreditiranja mi je uskraćena, čime je i učešće ličnim sredstvima dovedeno u pitanje. Nikada niko od nadležnih za 13 godina pravne golgote nije pozitivno odgovorio na moje zahteve, niti me primio da sasluša moje predloge drugačijeg načina za rešavanje ovog pitanja - rekao je Lalović.

Pored dostavljanja zahteva za rešavanje problema redovnim putem, pukovnik je stupio u javni protest u trajanju od 46 dana tokom zime 2015/16 godine. Stajao je ispred zgrada Predsedništva, Vlade, Ministarstva odbrane, Ministarstva pravde i Upravnog suda od 8 do 15 časova svakog dana kako bi ukazao na nepravdu koja mu je naneta, u čemu ga je posle 46 dana sprečilo pogoršano zdravstveno stanje, koje je rezultiralo hirurškom intervencijom. Takođe, na svoj 61, 62 i 63. rođendan ponovo je u znak protesta – obraćanja javnosti stajao na Brankovom mostu sa presudama koje su donete u njegovu korist, a nikada izvršene. Uprkos svim navedenim protestima, niko od nadležnih nije ni primetio, a kamoli primio da sasluša i reši nezakonitosti koje su se desile pukovniku.

„Pored svih mojih ličnih dolazaka u Ministarstvo odbrane, kako bi me neko od nadležnih primio na razgovor u cilju rešenja ovog problema koji traje više od jedne decenije, a koji su bili neupešni, jer niko nije želeo da razgovara, apelujem na ministra odbrane da me primi na razgovor, kako bi ova pravna golgota bila privedena kraju, na najbolji i obostrano zadovoljavajući način, jer ovo prevazilazi granice profesionalnog, ali i ljudskog postupanja ne samo prema jednom čoveku, već prema čitavoj mojoj porodici“, rekao je pukovnik Lalović.

Pukovnik Lalović je u toku službe za zasluge i doprinos izgradnji i borbenoj gotovosti vojske, kao i odbrani zemlje, nagrađivan, pohvaljivan i odlikovan sa nekoliko važnih odlikovanja/ordenja, od kojih poseduje i orden Viteškog mača, koji se dodeljivao nakon NATO agresije na našu zemlju.

"Pukovnik Gojko Lalović je 2005. godine nezakonito penzionisan, čime je ostao bez mogućnosti da dobije kredit kako bi platio otkup stana koji je dobio od vojske. Iako je sud više puta naložio Ministarstvu odbrane da Gojka vrati u radni odnos, Ministarstvo odbija da to učini. Međutim, nakon što Gojko više nije mogao da otplaćuje stan, Vojno-građevinski centar mu je poništio rešenje o dodeli stana i sada šalje izvršitelje da njega i njegovu porodicu prinudno isele iz jedinog doma", saopštili su iz "Krova nad glavom".

Lalović je, podsetimo, bio zaposlen u Upravi za stambene poslove, kao zamenik predsednika Više stambene komisije, a zatim u trajanju od 12 meseci i zastupnik predsednika više stambene komisije. Radeći svoj posao po zakonu i u skladu sa propisima, nije mogao ni da nasluti šta ga čeka. Naredba o prestanku službe doneta je preko noći iako je ispunjavao sve uslove za radno mesto. Radno mesto nije ukinuto,a on nije proglašen viškom.

Sporni momenat bio je kada je pukovnik Lalović primetio samovolju ministra vojnog (tada P. Davinića), koji mimo Ustava, zakona, opštih akata i pravilnika o dodeli stanova vrši odabir stanova i izbor lica kojima će te stanove dodeliti bez redosleda – rang liste. (Slučaj naređenja da se dodeli stan po rešenju Up-1 br 474-6/05 27.7.2005. godine – stan službeni, trosoban, lice iz druge grupe, ne pripada mu ni ta kategorija stana, ni prvenstvo o izuzimanju molbe za dodelu stana, ali po naređenju ministra SVE je 27.7.2005. urađeno i stan dodeljen.)

- Kao pukovnik sa utvrđenim pravom na stan od 4.1.1993. god. imao sam sve uslove u prvenstvu za dobijanje stana u odnosu na lice kome je stan dodeljen, te sam uložio žalbu. Ulaganje te žalbe je za mene, moju porodicu i moju karijeru bilo pogubno. Jer ne samo da nije pozitivno rešena, već je doneto i rešenje o mom razrešenju iz profesionalne službe br. 11326-2 24.10. 2005. sa danom razrešenja 15.11.2005. godine, navodi Lalović.

Donošenje ovih akata bilo je nenadležno s obzirom da je i naredbu i rešenje doneo isti organ, što je u vojsci nepojmljivo za oficira čina pukovnika. Pre saopštavanja rešenja ministar vojni je upozoren na dve okolnosti – da potrebe službe ne zahtevaju razrešenje od službe 15.11.2005. godine (jer pukovnik ispunjava uslove radnog mesta) i drugo – da je pukovnik rešavanje stambenog pitanja opredelio delom učešća ličnim sredstvima koje kao zaposleno vojno lice može obezbediti kreditom kod nadležnih banaka, što kod penzionisanisah lica nije bio slučaj jer nisu imali mogućnost sklapanja ugovora o kreditiranju.

Na predmetno upozorenje ministar vojni je doslovce preneo, citiram: „Naredbodavna akta su izvršna, a zakonitost ostvarujte preko nadležnosg suda“. Naredba je doneta, ali osnov ostanka u službi je ocena zakonitosti od nadležnog suda, koju sam i zatražio, objašnjava pukovnik.

Za ocenu zakonitosti naredbodavnih akata bio je nadležan i jedini merodavan Vrhovni sud dz S i CG kojem su zahtevi za ocenu zakonitosti i upućeni, ali u međuvremenu dolazi do ukidanja navedenog suda, te predmete na rešavanje preuzima Vrhodni sud Srbije, donošenjem odluka:

USCG 1251/06 od 11.9.2008. godine, kojom presudom se PONIŠTAVA NAREDBA O PRESTANKU SLUŽBE, uz konstataciju da je ista doneta uz povredu zakona na štetu tužioca – nezakonita i USCG 1592/06 od 13.11.2008. godine, kojom presudom se PONIŠTAVA REŠENJE O RAZREŠENJU sa danom razrešenja 15.11.2005. uz konstataciju da je isto doneto uz povredu zakona na štetu tužioca – nezakonito.

S obzirom na zakonsku činjenicu da je ostanak u službi pukovnika Gojka Lalovića zavisio od zakonitosti naredbodavnih akata, a navedenim odlukama naredbodavna akta oglašena nezakonitim, ispunjeni su uslovi za ostanak u službi. Međutim, u ponovnom postupku po službenoj dužnosti u izvršenju presuda Vrhovnog suda Srbije ministar vojni (tada Šutanovac) za razliku od prethodnih donosi SAM oba naredbodavna akta (i rešenje i naredbu) ponavljajući poništeni datum o razrešenju 15.11.2005. godine, što je suprotno zakonu (novi akt mora nositi datum donošenja novog akta) i pravnim shvatanjima i primedbama suda obavezujućih u navedenim presudama.

Tužbe protiv naredbodavnih akata podlegale su Vrhovnom sudu Srbije, koji je u međuvremenu ukinut, a pravni naslednik je Vrhovni kasacioni sud. Međutim, umesto u nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda, tužbe se rešavaju pred Upravnim sudom, sudom najniže ingerencije o oceni zakonitosti naredbodavnih akata – na šta tužilac puk. Gojko Lalović nije mogao da utiče.

Kako su naredbodavna akta ponovo ocenjena nezakonitim (presdue U 9224/10 od 4.3.2011. i U 9588/10 od 19.5.2011) u izvršavanju presuda tužena strana je morala pukovnika Gojka Lalovića vratiti u službu, rešiti sva statusna i stambeno pitanje i doneti nova akta o prestanku – razrešenju službe.

Međutim, ministar vojni (Šutanovac) ponovo ponavlja nezakonita akta i nezakoniti datum razrešenja 15.11.2005. Ponovljene tužbe pred Upravnim sudom sud je rešio presudama U 6053/11 30.6.2011. godine i U 8778/11 od 28.3.2012. godine koje su poništile naredbodavna akta i datum 15.11.2005. godine, a koje su za pukovnika Gojka Lalovića bile i konačne u vođenju sudskih sporova jer su decidno i nedvosmisleno ukazale na sve nezakonitosti i propuste ministra vojnog pri donošenju naredbodavnih akata i nevraćanja u službu.

Ni pored nezakonitosti navedenih u pomenutim presudama, puk. Lalović nije vraćen u službu, nije mu priznat status profesionalog vojnog lica i nije mu rešeno stambeno pitanje u tome statusu. Nije realizovana presuda U 8778/11 od 28.3.2012. Nije doneto novo rešenje o razrešenju, a bez razrešenja nema ni prestanka vojne službe. “Pored navedenih nezakonitosti, ministar vojni vrši i povredu člana 21 Ustava – nejednakim postupanjem i pravljenjem razlike u istoj pravnoj stvari, jer pri realizaciji presude U 2820/10 od 5.11.2010. lice vraća u prof. vojnu službu i rešava statusno i stambeno pitanje u tom statusu, a u realizaciji odluke U 6053/11 od 30.6.2011. godine pukovnika Gojka Lalovića ne vraća u službu”, objašnjava Lalović.

Nevraćanjem u vojnu službu ostaje i nerešeno stambeno pitanje, koje je po opredeljenju delom učešća ličnim sredstvima rešeno donošenjem rešenja o dodeli pripadajućeg stana Up – 1 br 15166-39/98 od 14.10.2005. godine, koje rešenje je prošlo ožalbeni i otužbeni rok što potvrđuju presude USCG 1885/06 od 19.6.2008. i USCG 1869/06 od 3.12.2008. godine, čime rešenje postaje konačno i pravosnažno, što potvrđuje i stambeni organ svojim aktom Up 1 br 15166-46/98 od 13.2.2008. godine uz koji akt dostavlja i rešenje o dodeljenom stanu imenovanom.

Međutim, upozorena na problem nezakonitog lišavanja prava na rad-službu i ometanja učešća ličnim sredstvima kreditiranjem, tužena strana ne samo da ne priznaje, već ni ne uračunava kao deo učešća ličnim sredstvima uplaćeni iznos naveden u potvrdi Vojno-računovodstvenog centra Beograd pov.br. 85-6282 od 21.2.1992. u kojoj je pored uplaćenog iznosa navedena i namena sredstava ( regulisanje pribavljanja stana u liču svojinu ), a učešće ličnim sredstvima nije ništa drugo nego pribavljanje stana, što je naknadnim preračunavanjem na dan uplate učešća iznosilo 1.100.000 dinara.

Pored navedenog dodeljeni stan uz učešće ličnim sredstvima nije useljiv (potvrda Vojno-građevinskog centra „Beograd“ INT br 5813-2 od 18.7.2007. po kojoj navodi da je rok useljivosti izvestan decembra 2007). “Na dan dodele stana vrednost 1% učešća bila je 1 bod, što znači 58% - 58 bodova. Pošto učešće nije rešavano danom dodele, već danom useljenja, onda su se uslovi učešća promenili u moju korist jer je pravilnik 38/05 pružao mogućnost uslova vrednosti 1% - 2 boda, što znači da je 29% iznosilo 58 bodova, što je daleko povoljnija okolnost na koju Vojno-građevinski centar nije obratio pažnju – istu nije uvažio. Dakle, ako se neprihvatanju uplaćenog dela učešća doda i činjenica neprihvatanja povoljnijih uslova učešća na dan useljivosti, onda je postupak Vojno-građevinskog centra Beograd oko pokušaja poništavanja rešenja o dodeljenom stanu i prinudnog iseljenja iz predmetnog stana neustavan, nezakonit, nepravičan”, ističe puk. Lalović.

Dana 22.12.2015. godine u 11:55h zbog navedenih neustavnih i nezakonskih radnji i postupaka Mnistarstva odbrane zbog nerešavanja statusnog i stambenog pitanja, puk. Lalović je sa navedenim argumentima i dokazima stupio u javni protest izlaskom na ulicu u tihom skretanju pažnje na nezakonitosti i gladovanju nazvanom „Tihoglad“.

Protest je trajao do 26.2.2016. godine, a prinudno je prekinut zbog znatno pogoršanog zdravstvenog stanja, koje je rezultiralo dvema hirurškim intervencijama na VMA. Uz dnevni raspored lokacija objekata pred kojima je izvodio štrajk – Predsedništvo Srbije, Vlada R. Srbije, Upravni sud, Ministarstvo pravde i Ministarstvo odbrane, dostavio je i pisane zahteve o problemima zbog kojih je u štrajku i predlozima za prijem na razgovor odgovornih iz objekata pred kojima je štrajkovao, kako bi se pored zahteva i u razgovoru ukazalo na propuste koji su prema pukovniku učinjeni i pronašle mogućnosti za rešavanje problema.

Međutim, ni pored 46 provedenih dana napolju, u zimskom periodu, ispred objekata, niti je pukovnika neko primetio, niti našao za shodno da ga primi i sasluša, a kamoli da reši probleme.

Pored navedenog štrajka, pukovnik je pokušao da skrene pažnju javnosti na nerešene probleme u vezi sa nezakonitim lišavanjem prava na rad – službu,a time i rešavanja stambenog pitanja, gde je na svoj 61,62. i 63. rođendan na lokaciji Brankov most u vremenu od 8-14h bio na raspolagaju sredstvima javnog informisanja da im lično i činjenično ukaže na navedene nezakonitosti i porpuste. Pored medijske ispraćenosti, ponovo niko od nadležnih nije reagovao kako bi se navedeni problemi rešili, a nezakonitosti ispravile.

Iz svega navedenog prosto je neshvatljivo da 14 uvažavajućih „U ime naroda“ i obavezujućih presuda nadležnih sudova, koje Ustav članom 145. tretira jednako - budu manje važne, nebitne u odnosu na presudu Trećeg osnovnog suda br. 5 P 4908/2015 od 23.9.2016. godine, kojom po predlogu Ministarstva odbrane – Vojnograđevinskog centra „Beograd“ treba angažovati prinudno izvršenje iseljenja pukovnika Gojka Lalovića iz dodeljenog, pripadajućeg stana. Kako je prvo-prvo, a drugo-drugo, to je prvo – Ministarstvo vojno trebalo realozovati predmetne presude o nezakonitom lišavanju prava na rad – službu,a time i rešavanje stambenog pitanja – što po odredbama zakona predstavlja prethodno pitanje, bez čijeg rešavanja nema ni rešavanja bilo kojih drugih pitanja iz navedene pravne stvari, ističe Lalović.

Pukovnik Lalović je u toku službe za zasluge i doprinos izgradnji i borbenoj gotovosti vojske, kao i odbrani zemlje, nagrađivan, pohvaljivan i odlikovan sa nekoliko važnih odlikovanja/ordenja, a i pored svega u situacijama kada je ugroženost države Srbije dolazila u pitanje, pisanim aktima davao je do znanja nadležnim organima države Srbije da je spreman i na raspolaganju da pomogne u svakom momentu.

U toku poplava stavio se na raspolaganje za pomoć ugroženima, a posebno je predsedniku Srbije uputio zahtev za stavljanje na raspolaganje u dva navrata u toku kriznih momenata u problemu rešavanja – službu,a time i rešavanje stambenog pitanja – što po odredbama zakona predstavlja prethodno pitanje, bez čijeg rešavanja nema ni rešavanja bilo kojih drugih pitanja iz navedene pravne stvari”, ističe Lalović.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/jJ.J.)