DA SU MU NAREDILI DA UBIJE OCA, ON BI TO URADIO: Ovaj čovek je JEDAN OD NAJVEĆIH UBICA U ISTORIJI ČOVEČANSTVA

Jedan od glavnih organizatora Holokausta Adolf Ajhman, zadužen za logostiku, sve vreme je tvrdio da on nije ubica, već da je samo "izvršavao naredbe nadređenih".

Na današnji dan 1945. Crvena armija oslobodila je Aušvic. Povodom dana sećanja na Holokaust donosimo priču o ozloglašenom nacisti, organizatoru transporta miliona Jevreja u koncentracione logore širom Trećeg Rajha. Ruka pravde ga je na kraju ipak stigla...

Adolf Ajhman je znao da će ga jednog dana tražiti kao zločinca. 'Obersturmbannfuhreru, koliko?' pitao ga je sredinom 1944. godine jedan mladi SS-ov oficir.

'Preko pet miliona', odgovorio je Eichmann.

Oficir: 'Šta će biti kada svet nakon rata upita za te milione?'

Eichmannov odgovor: 'Stotinu mrtvih je katastrofa, milion je statistika'.

'Ono što najviše uznemirava u vezi Ajhman bilo je to što je on zapravo bio poput mnogih drugih ljudi, a oni ne izgledaju niti nenormalno niti kao sadisti već zastrašujuće obično' rekla je filozof Hannah Arendt, nemačka Jevrejka i bivša logorašica koja je za New Yorker izveštavala sa Ajhmanovog suđenja. Ona je posle napisala knjigu Ajhman u Jerusalimu: Izveštaj o banalnosti zla.

Birokrat smrti, večno poslušan i fanatičan, Adolf Ajhman uvek je vršio svoju dužnost kad bi se to od njega očekivalo. Besprekorno. On je najčuveniji poratni „ulovljeni“ zločinac kojeg su agenti izraelskog Mossada locirali i identifikovali u Argentini 1960. godine, a zatim ga uhapsili i transportovali u Izrael gde je osuđen i obešen 1962. godine.

Ajhman je bio pukovnik SS-a i u nacističkoj hijerarhiji zadužen za organizaciju masovnog deportovanja Jevreja i njihovog stavljanja u geto i logore.

- Adolfa Ajhmana pravda je stigla tek nekoliko godina nakon njegovog privatnog rata - nakon rata protiv Jevreja.

'Nikad nisam bio antisemit' uporno je tvrdio policijskim ispitivačima u Izraelu. Ipak, opsednut motorom koji se više ne može isključiti Eichmann je sledio Hitlerov cilj - istrebljenje Jevreja u Evropi - kao da je to zadatak njegovog života.

Još u leto 1944. kada je rat već bio izgubljen, borio se za svaki voz koji je njegove žrtve slao u smrt. Ajhman je bio počinitelj za pisaćim strojem kojem je saradnja bila važnija od nasilja. Žrtve je pretvarao u pomoćnike. Slepo poslušan i fanatičan, prema vlastitim rečima ubio bi i vlastitog oca da mu je to bilo naređeno - piše u Guido Knop u svojoj knjizi Hitlerovi zločinci - pogubitelji i izvršitelji!

Banalan i zao, birokrat smrti bio je samo sitna riba - a odlučivao je o životima miliona ljudi.

Njegova 'Središnja kancelarija za iseljavanje Jevreja' isprva je bila centrala za proterivanje, a potom, sasvim automatski, kancelarija za istrebljenje. Ajhman je trebao organizirati transporte - to je i činio: vrlo trezveno, učinkovito i bez milosti. Jednom svom prijatelju rekao je 1945. godine: 'Pet miliona Jevreja na savesti pruža mi osećaj velikog zadovoljstva', navodi Knopp u knjizi.

Ipak pred sudom u Jerusalimu tvrdio je da nije imao ništa sa ubistvima: 'Nikada nisam ubio ni jednog Jevreja'.

Ali, zar nije on taj koji ih je poslao u smrt?

'"Dobio sam naredbu da ih evakuišem. Nije svako koga sam evakuisao bio ubijen.'"

Ajhmanova odbrana mogla je takođe stajati i pod sloganom: 'Ja sam bio samo kontrolor.' On je pak pre svega planirao i izvršavao, objašnjava Knopp.

Na konferenciji u Wanseu na kojoj je organizovan genocid, Ajhman je vodio zapisnik: 'Pape su naredili. Ja sam morao slušati'. 'Pape'- osam državnih službenika, šest stručnjaka za red i sigurnost, i jedan načelnik dela u Ministarstvu - cilj su otvoreno nazvali pravim imenom: 'Govorilo se o ubijanju, eliminisanju i istrebljenju'.

'Imao je izraženu sklonost za registraciju, organizovanje i druge pedantno sistematske poslove' , kazao je Dieter Wisliceny, Ajhmanov saradnik u Glavnom stožeru sigurnosti.

- 'Ja sam slobodan od svake krivice', tvrdio je Ajhman. 'Ko sam bio ja da bih sudio?'.

Od tog trenutka vozovi smrti vozili su dan i noć u logore smrti. Na masovnom ubistvu prema voznom redu usko su surađivali Železnice Reicha i njihov veliki klijent Ajhman. Troškovi su iznosili četiri feninga po putniku i pređenom kilometru: karta u jednom smeru, treći razred, bez povratka. Voditelj dela, Ajhman, pomno je pazio na tačan polazak i dolazak vozova smrti. Ako je pretilo kašnjenje birokrat bi se razbesneo: 'Mogao sam preuzeti odgovornost za sve samo ne za kašnjenje voznog reda. Tada bi mene učinili odgovornim za zastoje u Železnicama Reicha' objasnio je u argentinskom egzilu.

Iako je Wehrmacht bio potreban svaki voz za slanje vojnika u rat, Nemačke železnice su Ajhman uvek davale prednost - navodi Knopp u knjizi.

Adolf Ajhman rodio se 1906.u austrijskom gradu Solingenu. Stranci i SS-u Ajhman nije pristupio iz političkog uverenja. Nikada se nije posebno zanimao za ideologiju. Bilo mu je jednostavno dosta svog dosadnog života. Čežnja za društvenim priznanjem, za zajedništvom i karijerom navela ga je da postane član SS-a i NSDAP-a.

- Očajniku poput njega, trgovačkom zastupniku bez završene škole, Hitlerova je stranka pružala priliku da još jednom počne od samog početka, da napreduje, da postigne 'nešto veliko'.

Sredinom 30- ih pristupio je obaveštajnoj službi SS-a. Njegove su ga kolege zbog 'jevrejskog izgleda' zvali Siggy (Jevro) Ajhman. Ismejavali su ga i jer mu je supruga Čehinja te ga smatrali zagriženim skorojevićem bez škole - piše Knopp u svojoj knjizi.

Ipak, radio je učinkovito i nemilosrdno.

Ajhman je 'energičan i impulsivan čovek koji je imao velike sposobnosti u samostalnom upravljanju svojim područjem nadležnosti'. U proterivanju Jevreja on je 'priznat specijalista', pisalo je u jednom tajnom izveštaju u junu 1938.

- Do proleća 1944. već je bilo pogubljeno pet miliona Jevreja. Holokaust je 19. marta dospeo i u Mađarsku, zemlju koja je tada imala najveću preostalu jevrejsku zajednicu u Evropi. Jedanaest se divizija sa svih strana sveta i iz vazduha srušilo u Mađarsku. Mađarski pokret otpora Honved nije pružio otpor. Ajhman se detaljno pripremio za svoju novu misiju.

Svakog je dana 14 do 15 hiljada mađarskih Jevreja pristizalo u logore smrti. U samo dva meseca deportovano ih je čak 450 hiljada. Genocid je počinjao pre pristizanja u logor. U svaki su vagon strejali i do 100 ljudi poput stoke. U sredini su stajala dva vedra. Jedno s vodom, a drugo za obavljanje nužde. U maju su već vladale visoke letnje temperature koje su samo zaoštravale borbu za preživljavanjem u skučenim vagonima.

'Stajali smo poput sardina u limenci, seća se Valeria Wache 'gotovo nismo imali vazduha za disanje. Bilo je kao da se vozimo u dugi crni tunel iz kojeg nema izlaza' - opisuje autor Gudio Knopp.

I kad je bilo očito da je rat izgubljen - svoj rat protiv Jevreja Ajhman je hteo dobiti.

'Najviše je želeo, da ga Hitler primi, da mu zahvali za istrebljenje. To je bio njegov san. Nikada se nije ostvario i on to nikada nije preboleo - priseća se njegov kolega. Zato je pak čuo posljednju pohvalu svog šefa, gestapovca Mullera: 'Da smo imali 50 ljudi poput Ajhmana, dobili bismo rat'.

'Ajhman opisuje upravo onog banalnog čoveka koji bi, da mu se naredi, pritisnuo dugme i pritom bi mu jedino bilo bitno da dugme ispravno pritisne, bez obzira na to ko će pri tome nastradati', kazao je Bruno Bettelheim, američki psihoanalitičar.

U argentinskom egzilu krvnik je radio kao hidrolog - očitavao je vodostaje.

'Nije bio talent za organizaciju' seća se bivši šef svoga zaposlenika 'Ricarda Klementa'. Pitanja o prošlosti bila su tabu. 'Samo ga nemojte ništa pitati, doživeo je strašne stvari' molila je gospođa Ajhman.

- Ostatak je krimi roman: Mossadov tim oteo je Ajhman i odveo ga u Jerusalim. Tokom sudskog procesa vuk se naravno obuzdavao: vojnička poslušnost, izvršavanje naredbi. Ajhman se čak izvinio jevrejskom narodu: 'Moja je nesreća da sam bio umešan u te zločine. Ali, zločini nisu počinjeni mojom voljom. Ja nisam hteo ubijati ljude.'

Šest godina ranije u Argentini je još govorio istinu: 'Da sam dobio naredbu da Jevreje pošaljem u gasnu komoru ili da ih streljam ja bih svoju naredbu izvršio'.

U aprilu 1961. počelo mu je suđenje u Jerusalimu a Ajhman nije pokazivao nikakve emocije dok je predsednik suda čitao 15 tačaka optužnice i nabrajao imena logora smrti - opisuje zadnje godine života autor Knopp.

Begunac Ajhman tražio je sigurnost u pojmovima poput 'vojnička prisila' i 'izvršenje dužnosti'.

Godine 1956. dok je bio u begu priznao je između ostalog svom prijatelju istomišljeniku Wilemu Saseru: ...Nisam bio ništa drugo do veran, korektan, marljiv - te potaknut samo idealima za svoju domovinu kojoj sam imao čast pripadati - pripadnik SS-a i Glavnog stožera državne sigurnosti. "Nikada nisam bio svinja ili izdajnik. Usprkos savesnom preispitivanju samoga sebe, moram priznati da nisam bio ni ubica niti masovni ubica'. Niti reč kajanja...

'Da mu je bilo naređeno da ubije sve crvenokose ili sve osobe čije ime počinje sa slovom K, on bi to i učinio' - kazao je poznati lovac na naciste, Simon Vizental o Ajhmanu.

1. juna 1962. tri su dželata izvršila prvu i poslednju smrtnu presudu u istoriji Izraela.

Kratko pre ubijanja hladno je pogledao jevrejskog agenta koji ga je oteo i odveo u Izrael te mu je rekao: 'Nadam se da ćete me uskoro svi vi pratiti'. Potom je mirno pristupio izvršenju kazne.

Ajhmanovo telo visilo je sat vremena na vešalima sve dok sudsko-medicinski veštak nije potvrdio smrt.

Počinitelja je sustigla ista sudbina kao i njegove žrtve. Njegov leš je spaljen, a pepeo prosut u Sredozemno more. Ništa više nije trebalo podsećati na njega.

BONUS VIDEO:

UZNEMIRUJUĆI SNIMAK: 13 mrtvih beba pronađeno u frižideru u opštoj bolnici u Kraljevu (KURIR TV)

(Espreso.co.rs / 24sata.hr)