SVE JE POČELO KAD SE ISUS RODIO, DRVEĆE SE UKRAŠAVALO JABUKAMA! Zašto se kiti jelka i kad su s tim počeli Srbi?

Uoči Srpske nove godine svi domovi u Srbiji imaju jedan isti ukras - novogodišnju jelku. Neke su skromnije, neke raskošnije, ali su one svakako obavezne. Ipak, da li ste se zapitali kada i zašto smo počeli da kitimo jelku i koje značenje ona ima?

Jedna od legendi kaže da su ispred pećine u kojoj je rođen Isus Hrist, rasla tri zimzelena drveta: kedrovina, bor i jela.

Kada se rodio Mesija, sva tri drveta su se zatresla kako bi pozdravila božijeg sina. Kedrovina mu je podarila mirišljave iglice, bor šišarke, a jela nije imala plod, te je zaplakala. Tada se, legenda kaže, anđeo sažalio i spustio na zemlju, te jeli podario zvezdu sa neba. Zato, valja staviti zvezdu na vrh jelke.

Prvi dokazi o kićenju jelke potiču iz 11. veka

U Nemačkoj se, na primer, davnih dana, jelka kitila crvenim jabukama. Zato su kasnije nastale velike, sjajne crvene kugle, kao zamena za jabuke. Potom su te kugle počele da se prave i u drugim bojama, te smo tako vremenom dobili današnje lampione najrazličitijih boja, oblika i varijaciji.

Kada su Srbi počeli da kite jelku?

Srpsko stanovništvo je dugo odbijalo da kiti jelku, a sve zbog navodno katoličkog običaja ukrašavanja zelenog drveta. I ovaj kult ukrašavanja jelki osvojio je i naše krajeve, ali tek u 19. veku.

Običaj kićenja jelke se intenzivno primenivao u 20. veku i to prvo u Vojvodini (tadašnja Austro-ugarska) pod uticajem nemačkog stanovništva koje opet običaje navodno preuzeo od Rusa.

Srpsko stanovništvo se sve do 1919 . godine rukovodilo julijanskim kalendarom, a uvođenje 1. januara kao početka Nove godine po gregorijanksom kalendaru značajno uticalo na izmene u običajnom životu ondašnjeg srpskog pravoslavnog stanovništva.

Postoji nekoliko teorija o tome kako je došlo do popularizacije kićenja jelke u celom svetu.

U Poljskoj se jelka kitila jabukama, orasima, kolačićima, šarenim papirićima, zvezdama napravljenim od slame, mašnama i šarenim vaflima. Verovalo se da drvo ima magičnu moć, koja je povezana sa setvom i uspešnim rodom u narednoj godini.

Nemačka, Letonija i Estonija su najzaslužnije za običaj kićenja jelke uoči Božića. U tadašnjoj Livoniji, bratstvo Crnoglavih donosilo je drvo za vreme praznika u svoje kuće u Talinu i Rigi. Poslednjeg dana praznika, drvo se nosilo na glavni trg, gde bi bratstvo plesalo oko njega. Jelku su kitili jabukama, orasima, datulama i papirnim cvećem.

Nakon protestantske reformacije, jelka se kitila u višim klasama, da bi vremenom običaj počele da praktikuju i niže društvene klase.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)