REAGUJTE PRE NEGO ŠTO VAM MOKRENJE ZAMENI SAN! Od ove opake bolesti godišnje umre 900 muškaraca

U Srbiji od raka prostate godišnje oboli 2800 muškaraca, gotovo 900 osoba izgubi bitku sa ovom opakom bolešću.

Rak prostate je trenutno najčešće maligno oboljenje kod muškaraca u Evropi i SAD i drugo po smrtnosti od svih kancera kod muškaraca, odmah iza raka pluća.

Gotovo svaki sedmi muškarac se tokom života susretne sa rizikom da dobije kancer prostate.

Prema rečima prof. dr Zorana Džamića, direktora Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije, karcinom prostate zauzima prvo mesto kao uzročnik obolevanja od raka kod muške populacije.

Godišnje u svetu ima 1.200.000 novootkrivenih slučajeva. Samo u Evropi svake godine oboli 450.000 ljudi, a od raka prostate nažalost umre više od 100.000 muškaraca. Simptomi se javljaju postepeno i polako, a bolest je podmukla. Prosečne godine kada se pojavljuje bolest su između 60 i 65, a mnogi oboleli muškarci misle da je u pitanju samo neki poremećaj mokrenja. Iz tog razloga, već sa oko 50 godina života, neophodan je bar jednom godišnje pregled krvi. Takođe, muškarci koji su u bliskoj porodici imali obolelog oca, strica ili ujaka, imaju veću verovatnoću da i oni obole, od 5 do 11 puta. Adekvatnom terapijom, pacijenti mogu da budu izlečeni, a život obolelih može da se produži sa dve, tri ili četiri godine na 15 godina i vise. Sve ide ka tome da ćemo za karcinom prostate jednog dana moći da kažemo da nije smrotnosna već hronična bolest, poput dijabetesa.“ navodi prof. Džamić.

Ispred udruženja pacijenata Srbije sa rakom prostate obratio se Slobodan Mojsin koji se sa ovim kancerom bori od 2001. godine:

- Kada sam saznao da imam tešku bolest nisam mogao da reagujem od šoka. Od osećaja da ne znam gde se nalazim, do danas, prošlo je 17 godina. Ali, borim se i dalje, ne odustajem. Bilo je kao da me neko udario maljem u glavu. Tada mi je najviše pomogla porodica, moja supruga je to stoički primila i bila mi je glavni oslonac u dizanju iz psihički očajnog stanja. Prilično rano mi je dijagnostikovan rak i to sasvim slučajno. Neke kolege su imale problema sa prostatom i bešikom i otišli su na neke kontrole, kažem sebi, hajde, idem i ja, na sreću što sam otišao. Jer je posle određenih pregleda ustanovljeno da je u pitanju karcinom prostate. Od tada sam prošao kroz 33 zračenja i brojne cikluse hemioterapije. Imao sam mogućnost da primam i novu hormonsku terapiju koja pokazuje odlične rezulete. Od inovativnih lekova, koje doktori hvale, očekujem najbolje. Važno je da naglasim da hormonska terapija ima značajno mesto u lečenju kao prva terapijska linija, naročito kod mlađe, radno sposobne populacije, a kako bi se izbegla primena toksične hemioterapije. Međutim na Listi lekova o trošku RFZO, hormonska terapija i dalje nije dostupna kao prva terapijska linija, iako postoji veliki broj bolesnika koji bi imali značajne koristi od ovakve vrste lečenja - ističe Slobodan Mojsin.

Simptomi

Prostata počinje da se uvećava već posle 35. godine muškarca, a simptome benignog uvećanja prostate ima gotovo polovina muškaraca starijih od 50 godina. Beningno uvećana prostata daje simptome koji najčešće dovode muškarce prvi put kod urologa: otežano učestalo mokrenje, ustajanje noću, smanjenje jačine mlaza, mokrenje u kapima, naprezanje pri mokrenju.

Simptomi raka prostate su slični simptomima kod benignog uvećanja prostate, sa nešto češćom pojavom noćnog mokrenja. Kasnije, vrsta i intenzitet tegoba zavise od brzine napredovanja bolesti. Može doći do pojave krvi u mokraći pojave krvi u spermi.

Tumor se širi lokalnim rastom, kao i putem krvi i limfe. Lokalno może da zahvati susedne organe (semene kesice, mokraćnu bešiku, završni segment mokraćovoda). Putem krvi tumor metastazira u kosti karlice i krsnog dela kičme, što daje simptome lumboishijalgije. Mogu biti zahvaćene i butne kosti i rebra. Retko metastazira u pluća i jetru. Nažalost, za razliku od evropskih zemalja, u Srbiji i dalje veliki broj muškaraca kod urologa dođe kada je bolest lokalno uznapredovala ili kada postoji metastaza. Ipak i u odmaklim stadijumima se rak prostate može dobro lečiti i kontrolisati, a pacijentu se uz pomoć savremenih hormonskih terapija može omogućiti ne samo produženje, već i dobar kvalitet života.

Faktori rizika za karcinom prostate

Glavni faktori rizika za nastanak karcinoma prostate su: godine starosti, etnička (rasna) pripadnost i nasledna predispozicija.

Takođe, dokazano je da način ishrane, seksualna aktivnost, upotreba alkohola, izlaganje ultravioletnom zračenju, hronične infekcije i dr. utiču na progresiju tzv. latentne forme u kliničku formu karcinoma prostate.

Kako otkriti karcinom prostate?

Karcinom prostate se retko dijagnostikuje u životnoj dobi ispod 50 godina, a srednja životna dob u kojoj se javlja je 68 godina, sa 63% dijagnostikovanih slučajeva u dobi preko 65 godina. Pojava karcinoma prostate povećava se kod direktnih srodnika obolelih i rizik od obolevanja je najmanje za dva puta veći u prvoj srodničkoj liniji, a ukoliko ima više obolelih srodnika ovaj se rizik povećava za 5-11 puta.

Takođe, u ovakvim slučajevima, postoji i rizik od nastanka bolesti u ranijoj životnoj dobi, i to za 6-7 godina ranije u odnosu na ostalu populaciju, te se osobama koje imaju nasledne predispozicije preporučuje odlazak na redovne preventivne preglede bez obzira na godine života.

Preventivni pregledi

Ukoliko nemaju simptome, muškarci na prvi preventivni pregled treba da dođu u pedesetoj godini, jer su veće šanse da im se na rutinskom pregledu otkrije karcionom prostate, ako je prisutan.

Poslednjih godina, rana dijagnostika karcinoma prostate (skrining) znatno je napredovala, pre svega zahvaljujući novim dijagnostičkim postupcima, ali i boljoj informisanosti muške populacije o ovom problemu. U pokušaju da se kod muškaraca bez tegoba ali sa povećanim rizikom od oboljevanja (godine starosti, familijarna anamneza) otkrije rak prostate, sprovodi se skrining koji podrazumeva određivanje vrednosti prostata-specifičnog antigena (PSA) u krvi i, nakon toga, digitorektalni pregled prostate. Skrining na rak prostate kao kao direktnu posledicu ima povećanje stope detekcije karcinoma, a samim tim i povećanu stopu preživljavanja.

Prema preporukama EAU (Evropska Urološka Asocijacija) za 2017. godinu, muškarcima starijim od 50 godina, savetuje se da vrše proveru serumskih vrednosti PSA jednom godišnje ili jednom u dve godine, u zavisnosti od inicijalno dobijene vrednosti i izračunatog rizika.

Danas se karcinom prostate otkriva uglavnom u sklopu rutinskih sistematskih pregleda posle 50-te godine života kod osoba koje nemaju nikakvu simptomatologiju poremećaja mokrenja ili ejakulacije kada se pacijenti jave urologu i kada se uradi rektalni pregled, PSA i pregled ultrazvukom. Određen broj slučajeva se otkriva zato što pacijent ima tegobe sa mokrenjem (uglavnom zbog benignog uvećanja prostate – BPH) pa se u sklopu pregleda rutinski radi i nalaz PSA, ili zbog pojave krvi u semenu muškaraca posle pete decenije života i vrlo retko usled postojanja tegoba od strane odmakle metastatske bolesti na kostima.

Upravo zbog navedenog, savetuju se obavezni sistematski pregledi jednom godišnje kod svih osoba preko 50-te godine života u sklopu kojih je sastavni deo pregleda poseta urologu gde će se uraditi osnovni pregled – rektalni pregled, PSA i ultrazvuk prostate. Kod osoba kod kojih postoji neki od faktora rizika za nastanak karcinoma prostate (u našim uslovima to je pre svega porodično opterećenje karcinomom prostate – otac, brat, stric, ujak), ovi pregledi se savetuju posle 40-te godine života.

Definitivna dijagnoza karcinoma prostate potvrđuje se iglenom biopsijom pod kontrolom ultrazvuka.

Terapijske mogućnosti lečenja karcinoma prostate

Da bi se započelo lečenje, pored određivanja stadijuma bolesti, moraju se uzeti u obzir godine života pacijenta, očekivano preživljavanje, prisustvo drugih bolesti...U zavisnosti od gore navedenih parametara i želje pacijenta, na raspolaganju su sledeće metode lečenja:

1. Aktivno nadgledanje/Praćenje do pojave simptoma
2. Hirurško lečenje - Radikalna prostatektomija
3. Radioterapija
4. Brahiterapija
5. Fokalna terapija
6. Hormonska terapija
7. Hemioterapija
8. Nova hormonska terapija

(Espreso.co.rs)