HALO, DOBAR DAN, DA LI JE DAN REPUBLIKE KOD KUĆE? Šta je VAŽNO nestalo s NEVAŽNIM praznikom

Kao najstarijem članu redakcije, onom koji je najduže živeo u SFRJ, pripala mi je čast (što bi rekao pesnik iz Novog Sada - da l' to beše čast, šinjel maslinast) da napišem poneku prigodnu reč o 29. novembru, nekadašnjem velikom prazniku Danu republike.

Pre nego što pređem da vas davim anegdotama subjektivnog karaktera, mala, ali neophodna digresija.

29. novembar je slavljen gotovo šest decenija kao državni praznik SFRJ, a zvanično je ukinut posle više od deset godina od raspada te zajednice - novembra 2002. Taj datum je ušao u istoriju 29. novembra 1943. godine, kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Jugoslavije, a kraljevskoj vladi zabranjen povratak u zemlju.

Istovremeno, to je i vrlo popularna pesma "zajedničkog" Zabranjenog pušenja sa albuma iz 1987. "Pozdrav iz zemlje Safari" čiji su autori Nele Karajlić i Sejo Sekson, sarajevski Mik Džeger i Kit Ričards.

Takođe je i čuvena ulica u Beogradu koja se danas zove Bulevar despota Stefana.

Kao što možete videti iz priloženog, 29. novembar je danas - ništa. Odlazi iz sećanja, ali i toponima. Običan jesenji dan, kišovit, prohladan, dan koji bi onaj novosadski pesnik, u duhu svojih rima definisao - k'o uklet jedrenjak, u gusti modri mrak, uranja kolodvor... A na "kolodvoru" neka pusta sećanja čije fragmente raznosi košava, da nastavim u pesničkom duhu.

Kad sam služio vojsku, onako golobrad, tamo 1990, u gradu koji je pesnik opisao u pesmi "Nevernik" (O, dobra noć Banjaluko, ne, ne dolazim, samo prolazim, nismo se videli dugo...) 29. novembar je bio najbitniji praznik. Tog dana smo mogli da duže izađemo u grad, a za ručak smo dobili svežiji hleb, pasulj sa slaninom i čašu crnog vina. Gozba, čoveče!

Međutim, bio je i jedan maler. Rekoše mi ljudi da u Banjaluci svakog 29. novembra padne prvi sneg. I to onaj ozbiljan. I tako je svake godine, maltene tradicionalno. S obzirom da je te godine, kao i ovih sada, jesen malo kasnila, pa smo sve do kraja oktobra nosili tzv. letnje uniforme, nije mi mirisalo na padavine, pogotovo ne one snežne. Ali, ne lezi vraže! Ujutru smo se probudili zavejani.

Zadužili smo metle i počeli da čistimo grandioznu kasarnu sa mnogo ogromnih pisti za postrojavanje, tenkondrom i aerodrom. A sneg celog dana nije prestajao da veje, tako da čim bi počistili, odmah smo morali da se vraćamo nazad i počinjemo sve iz početka. Što je u vojsci inače praksa jer u vreme kad nema ratova, vojnik se najviše druži sa metlom i džogerom, pa mu u tom čišćenju uglavnom i prođe 12 meseci, dok sa razglasa svakog jutra, u duhu reformi Ante Markovića, kad radi "jutarnju fiskulturu" sluša veliki hit leta 1989. "Black Velvet" Alane Majls (a ne neku partizansku udarničku), koja je u međuvremenu nestala sa muzičke mape planete (sve neki nestanci, majku mu božju).

Uglavnom, taj 29. novembar, odnosno Dan republike, nikad nije bio praznik na koji sam preterano obraćao pažnju. Bilo nešto u Jajcu, koga briga? I kad je nestao sa mape praznika (još jedan nestanak), takođe to nisam primetio. Sad mi deluje kao da nisam primetio ni da je cela SFRJ nestala iako se onoliko gušila u krvi i samrtnom ropcu. Život je prosto nastavljao da ide dalje i dolazio do čuvene tačke bez povratka. Stari heroji su zamenjeni novima, stara obeležja novima, stari poblemi novima, jednostavno nema se vremena za nostalgiju jer evo već stiže poruka na vajber ili zvoni telefon. A u ulici 29. novembra je poslovična gužva čak i sad kad se više ne zove tako.

Ipak, postoje neke stvari po kojima se isplati pamtiti 29. novembar i vreme u kojem je ovaj datum bio praznik:

- Drug Tito - uz sve kontroverze svakako najharizmatičniji vladar u modernoj istoriji, čovek koji je obezbedio neviđenih pola veka mira na ovim prostorima.

- Safet Sušić - iako je Piksi svojim golovima obeležio Mundijal u Italiji 1990, Sušić nas je progurao kroz kvalifikacije i sa 35 godina, koliko je tada imao, bio značajan deo tima koji se zamalo domogao polufinala.

- Fiksni telefon - zakon sprava koja je funkcionisala tako što okreneš broj pa čekaš da čuješ ko će ti se javiti. Takođe si mogao i da se ne javiš na poziv ako ti se tako hoće a da te posle niko ne smera, jer si uvek imao dobar izgovor: "Nisam čuo telefon, bio sam u kupatilu".

- Rokenrol - je bio zapravo neformalna državna religija. Slušao se svuda i svi su ga slušali ili su se barem pravili da ga slušaju. Koliko je naša scena bila dobra govori i činjenica da su hitovi iz tog vremena i dalje dominantni na našim radio stanicama, ličnim plejlistama i žurkama.

- Brega - zato što je napisao "Pjesmu mom mlađem bratu iz Niša u proljeće '78" dok je služio JNA. I u njoj se nalaze stihovi poznati svakom vojniku: "Kraticom u raj nikad stić', ovako cijepljen protiv rijetkih infekcija..."

- Mika Oklop - poznat i kao Milan Oklopdžić, autor romana "CA Blues" koji je objavio 1981. Ova autobiografska priča o njegovom boravku u Kaliforniji tokom magistarskih studija prodala se u neverovatnih 110.000 primeraka, ali nije bila podobna za famoznu Ninovu nagradu. Ipak, obeležila je živote nekoliko generacija koje su upijale život iz pera "Keruaka sa Čubure".

- Haustor - bend Darka Rundeka koji je snimio albume "Bolero" i "Tajni grad" sredinom i krajem osamdesetih. Njihove tekstove pesama smo odgonetali decenijama kasnije. Neki su još uvek misterija.

- Tirke - ili Bogdan Tirnanić koji je u novinama pisao pronicljive, oštroumne, vickaste, često i kultne tekstove koji su se prepričavali o marginalnim pojavama koje su nama bile centralne - muzici, filmu, pozorištu, fudbalu, ulicama, krimi romanima, stripovima, urbanim legendama, cigaretama, pićima, seksu, tajnim službama, rupama, supeherojima s naše kaldrme...

- Zidarsko pivo - ono u povratnim braon flašama od pola litra. Početnici su mogli da se oleše od pola flaše, a iskusniji da ga koriste za "gašenje" loze ili vinjaka. Odlično je išlo i uz doručak ispred prodavnice sačinjen od pola hleba, 200 grama alpske kobasice ili parizera i trouglića "zdenka" sira.

- Sarajevski Marlboro - kažu pristrasni - najbolja cigareta ikada. U mekom pakovanju, deset puta skuplja od sarajevske Drine. Statusni simbol, neprevaziđeno uživanje.

- Momo Kapor - Jedan od čuvenih tvoraca tzv. "proze u trapericama". Objavljivan u megapopularnoj biblioteci Hit zagrebačke izdavačke kuće "Znanje". Iz njegovih romana "Foliranti", "Zoe", "Una", "Od sedam do tri"... učili smo kako da odrastamo i rastemo, u emocionalnom i egzistencijalnom smislu, u ovom specifičnom bućkurišu Istoka i Zapada.

- Zastava 101 - popularni "kec" ili "stojadin", bio je hit dugo pre pojave famoznog Juga. Proizvodio se u Kragujevcu od 1971. do 2008, a nastao je na bazi tada modernog Fiata 128. Bio je kralj jugoslovenskih drumova i na njemu su mnoge generacije učile da voze.

- Oktoberfest - film Dragana Kresoja iz 1987. godine sa Buletom Goncićem i Zoranom Cvijanovićem u glavnim ulogama. Nastao po romanu Branka Dimitrijevića koji je pre toga napisao još jednu knjigu koja je bila bitna za moju generaciju - "Nećemo o politici" (1985). Mnoge stvari koje su bile aktuelne u ovom filmu, koji prati grupu urbanih mladih ljudi nakon zavrpetka fakulteta, i dalje su krucijalne za generacije koje odrastaju u današnje vreme.

- Balašević - za kraj - Đole. Ništa bolje ne oslikava život u bivšoj Jugi od opusa Đorđa Balaševića. Šetnja kroz njegovu diskografiju i poeziju je zapravo šetnja kroz SFRJ u gotovo svim njenim segmentima. A duboka jesen je idealna za ovu nostalgičnu muzičku šetnju. Probajte.

BONUS VIDEO:

Espreso intervju - Kralj Čačka

(Espreso.co.rs/Dejan Katalina)