KAD IMAŠ SVE POTROŠI, NE OSTAVLJAJ ZA SUTRA! Probala sam da se uzdržavam od kupovine, pa PARE POTROŠILA NA TERASI!

Danas je Međunarodni dan uzdržavanja od kupovine, kojim treba da se skrene pažnja na negativne posledice potrošačkog društva. Pročitala sam jutros ovu rečenicu i shvatila da sam upravo ja ciljna grupa na koju se "na međunarodnom nivou skreće pažnja".

Novac za mene ima samo jednu svrhu - da se što pre izbaci iz novčanika, jer njegovo prisustvo me, u najmanju ruku, čini nervoznom. Reći ću vam da stalno slušam kako nisam ekonomična, kako treba da razmišljam o budućnosti, da se potrudim da nešto "uštekam", ali to nikad nisam uspela. Ma gde uspela, par dana pred platu nekad nemam ni 500 dinara u novčaniku. I onda, sve ukrug!

Da počnem od detinjstva! Od svoje baka/tetke (pored džeparca od roditelja) koja nije imala dece dobijala sam svakodnevno novac, koji za taj uzrast nije bio zanemarljiv. Svakodnevno sam imala "ozbiljan džeparac", i onda bih na velikom odmoru išla do radnje sa par drugara i za sve što imam kod sebe, kupovala slatkiše. Ne daj Bože da se iz radnje donese samo ono što nam treba "za užinu". Bilo je tu smokija, grisina, keksića, gumenih bombona, semenki, žvakaćih guma, sokova, omiljenih "krem-blok" čokoladica, toliko da nam svima u razredu bude muka kad počne sledeći čas. Naravno, sutradan bih radila isto to!

Ovo sam vam ispričala da biste dobili uvid u moj odnos prema novcu. Kod mene od detinjstva važi ono pravilo - kad imaš novac, odmah sve potroši i ne ostavljaj ništa za sutra!

E, ta praksa se nastavila i kad sam odrasla, nažalost! Moji kažu da "potrošim novac i kad izađem na terasu"!

Ovako je danas izgledao moj dan! Ustala sam u pola 9, otišla do radnje da kupim doručak, a kući donela dve pune kese. Da me pitate čega, ne bih najbolje znala da objasnim. Znam samo da kad sam ušla u "na sreću jedinu" veću radnju u blizini stana, nisam umela da izađem sat vremena, iako za ono za šta sam otišla mi je bilo potrebno 10 minuta. Naravno, "iskočila" je neka super akcija za mango i japanske jabuke koje obožavam, za jedan dobar šampon, iako kod kuće imam već dva jednako dobra, neko pakovanje za kosu koje mi je baš bilo potrebno, ali i omekšivač, koji zaista posebno miriše. Usput sam svratila do dela za vina, pa kad sam videla "akciju" prosto nisam razmišljala šta će mi 17. vino u stanu i ko će svu tu zalihu popiti, nego, dobro je, upola je jeftinije, "greota je da se po ovoj ceni ne kupi", a i super će se uklopiti u moj ambijent. Ambijent u glavi, podrazumeva se.

E, kad sam došla na kasu, pažnju mi je privuklo pakovanje bombonjera sa jagodama, one srcaste, "posebne". Naravno, marketinški stručnjaci su ih baš na to mesto stavili zbog mene, i ja sam ih, naravno kupila, u prevodu "nasela na foru". Nije pomoglo ni to što sam na režimu, i što ne smem ni da ih pomirišem, jer, ipak se naći neko iz mog okruženja kome će se svideti. Sigurna sam!

E, posle doručka sam otišla do grada na dogovorenu kafu. Kad sam izašla iz stana, shvatila sam da imam još 6 cigareta, i svratila odmah do trafike da kupim još jednu paklu. Onda sam takođe shvatila da nemam žvake, pa sam kupila odmah dva pakovanja "da bih imala i za sutra". A onda, kad sam već blizu trafike, vratila sam se po još jednu kutiju cigareta, jer, znate, da ne razmišljam sutra koliko mi je ostalo od juče.

Konačno sam krenula do kafića, ali, usput sam videla da je izlog moje omiljene radnje oblepljen natpisima "30%" i ušla u nju. Moja kupovina se završila time da sam morala prijatelju da pošaljem poruku da kasnim na kafu, jer sam više od 20 minuta bila u redu kako bih platila dugi crni džemper i dve majice, koje sam našla po ceni kakvu nisam ni sanjala u ovom periodu godine.

Kada sam popila kafu sa prijateljem, otišla sam do bankomata da podignem još novca, jer sam shvatila da u novčaniku imam samo 200 dinara, a treba da ručam i večeram. Podigla sam pet hiljada "za svaki slučaj", jer sam za večeras zakazala odlazak na film, ipak je u toku Festival autorskog filma. Usput sam kupila ručak i večeru, ali i zakazala farbanje i feniranje, jer sam shvatila da mi je kosa prljava i neofarbana, pa moram i to da odradim, taman mi je slobodan dan, pa da posle budem mirna. Naravno, od onih podignutih pet hiljada dinara, posle "ručka, večere i frizera", do uveče mi je ostalo samo hiljadu i po, sa kojima sam otišla na projekciju filma.

Posle projekcije sam otišla na piće da sumiram utiske, a onda sam htela i da probam neki novi koktel koji su reklamirali u kafiću, a i bio je na "akciji". Tako sam se ja vratila kući sa celih 500 dinara.

Znam, nisam ekonomična, ne umem sa novcem, i, da se vratim na početak teksta, novac kod mene ima samo jednu svrhu - da se što pre izbaci iz novčanika.

Priznajem, treba mi pomoć, ili bolje reći neki ekonomista koji će da mi reorganizuje životne navike, ili bolje reći život, pa da više ne budem "problematični potrošač" na koga ukazuju čak na "međunarodnom nivou".

Bonus video:

Emisija Kratki espreso