DAVOR JE NATČOVEK KOJI JE PREGAZIO JUŽNI POL! Prešao je 1.163 km za 47 dana, pod teretom od 137 kg! (FOTO) (VIDEO)

Davor Rostuhar je 26. čovek koji je za 47 dana na skijama uspeo da pređe 1.163 kilometra dug put od obale Antartika do Južnog pola, bez ikakve pomoći, vukući za sobom sanke sa svim što mu je bilo potrebno na ovom putu, čija je težina na početku njegovog "Polarnog sna" bila 137 kilograma.

Iako je ovaj njegov put trajao 47 dana, priprema za njega bila je mukotrpna i dugotrajna sa mnogim "usponima i padovim", kako je ispričao sinoć zainteresovanoj publici u Domu omladine, a trajao je tri godine.

U ovaj smeo i divljenja vredan poduhvat upustio se kako kaže da bi odgovorio na pitanje "Šta čovek mora da uradi da bi ostvario svoj san?", budući da je pešačenje "polarnom pustinjom" bio njegov san.

- Postoje tri najvažnije tačke, tri tvrđave koju ljudi žele da osvoje - Mont Everest, Severni i Južni pol. Južni pol još niko od Hrvata nije prepešačio i to je bio jedan od motiva da se odlučim na ovo. I rekao sam sebi - uradićeš to sam, bez ičije pomoći, na sopstvenu snagu, jer je trebalo vući sanke u kojem je bilo 137 kilograma tereta - započeo je Rostuhar svoju priču gostujući sinoć u Beogradu u Domu omladine u sklopu tradicionalne manifestacije "Putospektiva".

Nameće se jedno logično pitanje, kako čovek dođe na ideju da otputuje na "kraj sveta", gde na većinu predela, kako i sam Davor svedoči, ljudska noga nikada nije kročila? Kako se usudi da bez igde ikoga provede gotovo pedeset dana u "beloj pustinji", u potpunoj samoći? Koliko li je jaka želja, volja, ali i ljubav da se na kraju ovakvo jedno putovanje uspešno i završi?

Davor je, kako sam kaže od ranog detinjstva uvek bio raspoložen za pustolovine. Tako je jednom biciklom pošao iz Zagreba, a stigao čak do Egipta. "Polarni san", kako je on nazvao svoj podvig - pešačenje od obale Antartika do Južnog pola, počeo je da sanja u trenutku kada je ugledao naslovnu stranu časopica "Nacionalna geografija" na kojoj je bio Japanac i naslov "Prepešačio Antartik".

IZA SVAKOG USPEHA KRIJE SE DOBRA PRIPREMA

Ove reči Roalda Amundsena, prvog čoveka u istoriji koji je prepešačio Antartik pre 100 godina, bile su reči koje je Davor Rostuhar poslušao nastojeći da kako kaže, uči iz iskustava drugih. Zato je oko sebe okupio dobar tim, ali ništa od svega ovoga ne bi bilo moguće da uz njega nije bila njegova - tada devojka, sada već supruga, Anđela. Iz tog odnosa je dobijao podršku, ali i ljubav koja mu je davala snagu da prebrodi krize.

Jedan od pripremnih poduhvata bio je put u Peru i uspinjanje na vrh visok 6.500 metara. Na ovoj putešestviji bio je izložen niskim temperaturama, koje će da ga dočekaju i u njegovom "Polarnom snu". Spavao je na niskim temperaturama pod otvorenim nebom i tada se po prvi put suočio sa surovošću hladnoće, jer je zaradio promrzline na nožnim prstima, od čega se teško oporavio. Znao je da nije spreman za hladnoću s kojojm će morati da se suoči na svom putu od obale Antartika do Južnog pola.

Počeo je da uči od onih koji su o životu i preživljavanju u surovim, hladnim uslovima znali mnogo više od bilo koga na svetu - od poslednjih tradicionalnih naroda koji žive na krajnjem severu planete, Inuita na severu Grenlanda i Neneta na krajnjem severu Sibira, a u Norveškoj je učio i od najboljih polarnih istraživača.

Fizičku spremnost sticao je intenzivnim jednogodišnjim treningom vukući gume, trčeći, ali i u saradnji sa trenerom jednog od najboljih svetskih fudbalera Luke Modrića.

No, kao još značajniju pripremu navodi onu psihičku. Kako kaže, konsultovao je obe tradicije i onu proisteklu iz duhovnosti i religije, ali i onu naučnu. Iz tog razloga je proveo dve nedelje u Indiji, a potom konsultujući se i vežbajući i sa sportskim psiholozima.

- Naš mozak je naučen da dnevno primi na hiljade informacija i da ih obrađuje. Ali, na Antarktiku nema ničega. Sve je ravno, nema zvukova, sve je tiho, osim kad duva vetar, nema mirisa, prijatnih ili neprijatnih. U takvim ekstremnim uslovima, mozak 'kopa', izvlači iz podsvesti i preuveličava. Zato u tim uslovima treba kontrolisati emocije - priča Rostuhar.

Nakon što je iskusio obe ove prakse shvatio je da im je jedno zajedničko, a to jedno ujedno je bilo i najbitnije za njegov opstanak u "beloj pustinji". Naime "biti prisutan u sadašnjem trenutku" ili ući u "Zonu", naučavale su ga obe tradicije. U tom "stanju svesti", čovek je naprosto prisutan ovde i sada, ne misli o prošlosti, niti o budućnosti koje su ujedno izvor naših nemira, panike i haotičnih misli.

Prisustvovanje ovde i sada, skoncentrisanost na sadašnji trenutak, trebalo je da ga izbavlja od krize, što se kako Davor svedoči, pokazalo kao delotvorno.

KAKO SAM PREVAZIŠAO KRIZU?

Davor Rostuhar tvrdi kako ni jednom tokom same ekspedicije nije imao krize, niti želju da odustane, jer je uspevao da bude fokusiran na "ovde i sada", ali jedna je ipak obeležila njegovu trogodišnju pripremu za ispunjenje njegovog "Polarnog sna".

Kako kaže, finansije su mu predstavljale ogroman problem, ali ni pripreme nisu uvek tekle sjajno i ohrabrujuće, pa se tako jedne prilike zapitao da li je uopšte spreman za odlazak i pešačenje zacrtanom trasom. - Hteo sam da idem da prepešačim Grenland, ali nisam imao novca, pa sam odlučio da odem u Norvešku da isprobam i opremu i vidim u kakvom sam stanju. Pet dana sam putovao automobilom. Kada sam krenuo na skijama, upao sam u dubok sneg i trebalo mi je 6 sati da pređem dva kilometra. Čak mi se i kuvalo smrzlo od hladnoće! Nisam uspeo da ga odmrznem. To me je potpuno rasturilo. Javio sam se devojci Anđeli i rekao da odustajem - naglasio je Rostuhar, objašnjavajući kako je bio spreman da odustane, ali kako je zahvaljujući svojoj devojci Anđeli, njenim rečima i podršci ipak "ostao u igri".

- Kada si već došao tamo ostani pokušaj još koji dan - rekla mu je tada ona. - Nastavio sam bez opterećenja. Uživao sam u tim predelima i svakim danom sam prelazio sve više i više. Uspeo sam da pronađem snagu da realizujem svoju ideju - Antarktik - objašnjava Davor.

Ipak, iz iskustva ove krize shvatio je da sam bez podrške i ljubavi neće uspeti. Zato je odlučio da okupi ljude oko sebe, i to one ljude koji bi mu bili podrška na njegovom "snežnom putu". Napravio je kampanju za prikupljanje novca, gostovao po medijima, a tokom leta je napravio kolica - improvizovani štand, koje je vukao za sobom kao saonice i pešačio po celom Hrvatskom primorju. U tom sanduku bile su njegove knjige, koje je prodavao.

No, ključna stavka bila je neispisana sveska u koju je prikupio podršku ljudi koje je sretao i koja ga je, dok ju je iščitavao sanjajući "Polarni san" ohrabrivala da nastavi i stigne do cilja.

- Mnogi su mi se smejali, kao pešačiš po vrućini, a idem na ekspediciju na Antarktik. Ali, bitni su ti ekstremni uslovi - nasmejao je Davor sve prisutne.

KONAČNO NA ANTARTIKU

Avion je Davora Rostuhara u novembru 2017. godine ostavio na Antartiku, na mestu sa kojeg je pošao da osvoji Južni pol.

Dokumentarac, koji su svi prisutni sinoć u Domu omladine imali priliku da vide, već prvim kadrom pokazuje kako jedan čovek ostaje sam prepušten nepreglednoj belini, suncu i horizontu, bez životinja, drugih ljudi, sa svojim sankama teškim 137 kilograma od životnog značaja i svojim unutrašnjim glasovima, demonima - kako ih on naziva.

Iz dana u dan smenjuju se suze, smeh, ludorije, hladnoća, poneka topla kupka za stopala, dirljivi razgovori sa porodicom, čitanje knjiga, gledanje filmova, ali samo onih sa hepi endom, kako Davor naglašava. Jedno je uvek prisutno i ne menja se, a to je samoća.

- Samo mi se smeje i plače, jebote. Ništa me ne dotiče, samo gledam one filmove sa hepiendom - iskren je Rostuhar.

Suočen ponekad sa apsolutnom tišinom, a ponekad sa "grmljavinom" i "hučanjem" koje dolazi iz dubina ledene sante po kojoj se kreće, Davor je razgovarao sa suncem, koje mu je u toj "ledenoj pustinji" bilo jedini prijatelj, ali i sa svojim unutrašnjim demonima.

- Ne slušam nikakvu muziku, sad razgovaram sa svojim unutrašnjim demonima, koji mi govore da sam lud i šta mi je sve ovo trebalo. "Ekipice, ne s***te, vi ste prerušeni anđeli - hrabrio se Davor. Nakon 47 dana, rasklapanja i sklapanja šatora na vetrometini, spavanja pod otvorenim nebom, suza, smeha, samoće, tuge, lepote, glasne tišine koja ponekad razara, a ponekad umiruje, Davor je dosanjao svoj "Polarni san" i došao "na kraj sveta" - Južni pol. Time se upisao u svetsku istoriju.

Mlad čovek prepun entuzijazma, spreman da odsanja i uradi sve za sopstveni san, sinoć je zasigurno inspirativno delovao na sve prisutne u Domu omladine.

Njegov "Polarni san" donekle je možda dao "recepturu" i odgovor na pitanje "Šta čovek mora da uradi da bi ostvario svoj san?". Ali, čini se kako je ključno osim pripremljenosti i sopstvene želje, voleti, ali i biti voljen. Zadobiti i oslanjati se na ljubav i podršku drugih, kao i želeti posve iskreno, iz "petnih žila" biti prisutan ovde i sada. I verovati... Verovati da je moguće. Sanjati... I na kraju imati snage dosanjati...

Bonus video:

PAO, USTAO, KLIZAO, PA OPET PAO! Ni Bambi se nije ovoliko mučio na ledu kao ovaj tip!