VELIČANSTVENA PTICO ŠTA SMO TI TO URADILI? Otrovan ORAO BELOREPAN, narednih 24h PRESUDNO (FOTO)

U sremskom selu Šašinci u teškom stanju pronađena je ptica koja pripada zaštićenoj vrsti. Radi se o odraslom orlu belorepanu kojeg je odmah zbrinuo tim Pokrajskog zavoda za zaštitu prirode.

Nesrećna ptica se i dalje nalazi kod veterinara, i čekaju se rezultati pretraga. Ipak, naredni sati mogu biti odlučujući po život..

Podsećamo, orao belorepan je najveća ptica grabljivica centralne Evrope. Naseljava centralnu i jugoistočnu Evropu i severne i umerene pojaseve Azije sve do Japana. Visok je od 70 – 90 cm, raspon krila mu je od 200 – 240 cm i težina od 3 – 5 kg. Kljun mu je izrazito jak (kod odraslih jedinki je žute boje a kod mladunaca crne), vrat dugacak a pisak je bez perja sto je karakteristika svih orlova roda Haliaeetus.

Silueta u letu je masivna sa širokim krilima na čijim su krajevima jasno izrazeni "prsti", isturenom glavom i kratkim klinastim repom. Svojim letom podseća na let lesinara. Perje odraslih ptica je uniformno smedje boje osim beličaste glave i belog repa. Mladunci su braon sa uglavnom tamnim repom.

Orao belorepan je najveća ptica grabljivica centralne Evrope. Naseljava centralnu i jugoistočnu Evropu i severne i umerene pojaseve Azije sve do Japana. Visok je od 70 – 90 cm, raspon krila mu je od 200 – 240 cm i težina od 3 – 5 kg. Kljun mu je izrazito jak (kod odraslih jedinki je žute boje a kod mladunaca crne), vrat dugacak a pisak je bez perja sto je karakteristika svih orlova roda Haliaeetus. Silueta u letu je masivna sa širokim krilima na čijim su krajevima jasno izrazeni "prsti", isturenom glavom i kratkim klinastim repom. Svojim letom podseća na let lesinara. Perje odraslih ptica je uniformno smedje boje osim beličaste glave i belog repa. Mladunci su braon sa uglavnom tamnim repom.

Orao belorepan je uglavnom predator ali često otima plen od drugih ptica a hrani se i uginulim životinjama. Uglavnom lovi ribu, ptice vodenih stanista i sisare. Prilagodljiv je lovac i zrtvu vreba sa neke uzvišene tačke osmatračnice (drvo, bandera) ili temeljnim pretraživanjem terena laganim planernim letom sa visine i do 200 – 300 m. Obrušavajuci se na plen noge su mu upravljene napred sa ispruženim kandzama kojima hvata i ubija plen. Pri lovu na kopnu više se oslanja na iznenadjenje nego na okretnost, dok ribu lovi u brišucem letu nisko iznad površine vode hvatajuci ribe koje su na površini ili neposredno ispod nje. Takodje ribu love stojeci ili gacajuci po plitkoj vodi a hrane se i nasukanom uginulom ribom. Često pljačkaju gnezdece kolonije galebova, čaplji, kormorana uzimajuci jaja i mladunce a rertko i odrasle ptice.

Stanište: Prostor koji naseljava su staništa galerijskih vodoplavnih suma koja se nalaze u Srbiji u Panonskoj niziji u delu uz velike ravnicarske reke Dunav, Savu, Tisu i Tamiš. Najbrojnija populacije se gnezde u Gornjem podunavlju i Bosutskih suma na Savi.

Gnežđenje: Gnezda su im impozantne gradjevine u prečniku i preko 1,5 m i visine i do 1 m. Gnezda grade na starim stablima na visini koja je retko niza od 20 m. Polazu 1 – 2 (izuzetno retko i 3) jaja bele boje iz kojih se krajem marta izlegu mladunci.

Faktori: Priobalje velikih reka u Panonskoj niziji je gusto naseljeno ljudima i jedno je od najugroženijih stanista u Srbiji. Negativni uticaj antropogenog faktora na stanista ove vrste uticao je na smanjenje evropske populacije belorepana. Seča starih autohtonih šuma i njihova zamena plantažnim šumama evroameričke topole, isušivanje močvara i vlažnih staništa i njihova zamena obradivim zemljištem i velika zagadjenja rečnih tokova.

Fond je započeo popis parova orla belorepana u Srbiji od 2003. godine.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs)