ŠTRAJK GLAĐU U SELU KOD LEBANA: Imaju vodovod, nemaju vodu

OŠ "Vuk Karadžić" u selu Buvce kod Lebana ima svoj vodovod, ali nema vodu. Vodu već dve godine nema ni nekoliko okolnih domaćinstava, zbog čega meštanin Goran Strahinjić počinje štrajk glađu.

Na mreži izgrađenoj sedamdesetih godina prošlog veka problemi su počeli sa nelegalnim priključenjima. Postoje i presude, ali meštani kažu da se zakon ne sprovodi i da direktor škole i ovog isturenog odeljenja u selu ne želi da brine o vodovodu koji pripada školi.

Na 13 kilometra od Lebana u planinskom selu Buvce ispred škole za dvadesetak đaka iz šest okolnih sela Goran Strahinjić počinje štrajk glađu.

Razlog štrajka je voda. Odnosno, to što je nema. Nema je u njegovoj kući, u još dve pored, nema u seoskoj ambulanti, a svi su godinama pili takozvanu školsku vodu, iz školskog vodovoda. Školski vodovod, ali vode nema ni u školi, i to više od dve godine.

A bilo je od 1979. godine. Problemi su počeli 2003. kada je na školski vodovod koji se snabdeva sa 6 kilometara udaljenog izvorišta, počelo neovlašćeno priključivanje drugih lica. Tako 15 godina kažu vode ima pa nema, a već dve su slavine potpuno suve.

"Kad kiša padne okolo su bare, tu se sunđeri kvase i tako se briše školska tabla", objašnjava Strahinjić.

Do pre 15 dana kada je stigla inspekcija, po njihovom nalogu stigla je u školu i tehnička voda. Za ostale na njihovoj mreži i dalje je tehnička voda po starom sistemu, ono što skupe kada padne kiša.

"To je veliki problem. Ja sam došla ovde da radim kao stipendista iz Petrinje. Tu sam se udala i ostala. Vodu nismo imali, donosili smo sa izvora školskog, prali veš u sred zime dole na izvor. To je bilo 1959. godine", kaže Jasenka Strahinjić.

Sada su se, kažu, vratili u 1959. Vodu za piće ne mogu da kupe jer u selu nema prodavnice. Ono od čega meštani strahuju jeste da neće u selu ostati ni dece, ni škole.

"Mi smo tu odrasli, porasli i išli u školu. Sada naša deca neće imati vodu, neće imati ništa, na kraju neće imati ni školu", objašnjava nam meštanin Slaviša Bogdanović.

Školi, međutim, nismo imali pristup.

Pre nego su decu zatvorili u školu da ih mi ne bismo uznemiravali, rekla su nam da imaju novu školsku zgradu sa novim toaletima i ključem. Pošto vode nema, i dalje svi koriste poljske toalete.

Nastavnica je dovikivala da će zvati policiju i direktora. Čekali smo ih, ali nisu došli. Pojedini meštani – čekaju kišu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/N1)