JUNAČINA
DAJTE MI TOP DA POBIJEM ŽGADIJU! Najjača priča o dečaku heroju (8) iz VELIKOG RATA
Momčilo Gavrić bio je junak kakav se retko rađao
Objavljujemo vam nikad viđene fotografije u boji srpskih junaka i priča iz Velikog rata!
U saradnji sa piscem Milanom Bogojevićem portal espreso.co.rs vam objavljuje do sada nepoznate priče iz Prvog svetskog rata i ekskluzivno objavljuje fotografije, autentične, ali ovoga puta u boji.
Prvi od serije tekstova koje ćemo objavljivati je priča o malom heroju - najmlađem vojniku u prvom svetskom ratu Momčilu Gavriću.
Priču, kao i nikad viđene slike u boji mladog Momčila Gavrića u boji i ranjenog pisac Bogojević napisao je u svojoj knjizi "Male priče Velikog rata".
"Momčilo Gavrić je na početku Velikog rata imao jedva osam godina i bo je osom dete svojih roditelja Alimpija i Jelene. Mladi Momčilo bio je svedok pokolja svoje porodice", piše između ostalog u svojoj knjizi Bogojević.
"Pitali su me vojnici: "Šta ćeš ti bato ovde?" Ja sam im plačući rekao: "Švabe su mi ubili oca i majku i sedmoro braće i sestara, došao sam da tražim ovde neki top da pobijem onu švapsku žgadiju", prenosi pisac Momčilove reči prilikom regrutacije.
Momčilo je učestvovao u Cerskoj i Kolubarskoj bici, albanskoj golgoti, a ranjen je na Kjmakčalanu. Učestvovao je i u proboju Solunskog fronta, a demobilisan je sa 12 godina kao najmlađi podnarednik na svetu.
"Sa teškom smo mukom podnosili tu Albaniju. Ja sam takođe teško podnosio. Da mi nije bilo venčića saraga koji mi je dao jedan vojnik i kazao: "Kaplare, ovo ti dajem u ime mog unuka, ako je on živ, njemu za života, ako je mrtav, za pokoj duše". To su bile male ribe, to su ukevi ili sargle. Hvatali su ih u Skadarskom jezeru i sušili. Bile su mnogo slane. Ko ih pojede dve ili tri, on bukvalno izdahne pijući vodu. Ja sam poslušao onog starca i jeo sam samo jednu ribicu. Tako sam mesec dana kroz Albaniju i preživeo", pričao je Momčilo, a prenosi Bogojević.
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!