ZA GODINU DANA SRBIJA JE IZGUBILA 120 ĐAČKIH ODELJENJA: Može li ovo da se spreči ili smo zakasnili kao nacija?

Javnost je poslednjih dana saznala zvaničnu informaciju koja pokazuje kako je ove godine u školu krenulo 3.090 učenika manje nego prošle godine, što je čak 120 odeljenja manje.

Ova brojka krije dalekosežnije probleme nego što možemo da zamislimo.

Srbija se suočava sa sve crnjom statistikom. U poslednjoj deceniji, samo zbog smanjenog prirodnog priraštaja, imamo 392.000 stanovnika manje, a na godišnjem nivou je to 36.000 stanovnika, što je gotovo cela jedna opština.

Prema statistikama, Srbija sad ima 7.020.858 stanovnika, a prema prognozama do 2041. godine, ukupan broj stanovnika mogao bi da opadne na 5,5 miliona ukoliko tendencija pada nataliteta ostane ista.

Da se radi o velikom problemu s kojim je naša zemlja suočena govori i sama činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno ukazao na "tešku situaciju" govoreći kako svakodnevno imamo čak 99 stanovnika manje.

- Nemamo problem s finansijama, sa fiskalnom konsolidacijom, kao ni sa raznim glupostima koje slušamo svaki dan, već imamo 99 ljudi manje u našoj Srbiji - rekao je Vučić polovinom februara 2018. godine.

Demografska slika Srbije suočena je, najgrublje rečeno, s opasnošću od "bele kuge".

Ovu tvrdnju možemo da potkrepimo statistikom koja kaže da je 2000. godine u školu upisano 85.226 učenika, a 2018. 65.510, što čini razliku od gotovo 20.000 učenika. No, i tu možemo da odemo još korak dalje, situacija je, dakle, devedesetih, koje su obeležene ratom i sankcijama, imala veći prirodni priraštaj nego što je to on danas.

Ovako izgleda statistika za proteklu deceniju kada je u pitanju upis dece u školu:

Takođe, mortalitet je od nataliteta veći za oko 50 odsto. Prošle godine umrlo je 103.722, a rodilo se 64.894 stanovnika Srbije.

Još 2011. godine tadašnji Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović upozoravao je na pad nataliteta govoreći kako te godine u "prvi razred polazi 1.897 đaka manje u odnosu na prošlu godinu", a ovaj podatak je okarakterisao kao alarmantan.

Šef Odseka za demografiju RZS-a, Gordana Bjelobrk, za jedan medij rekla je kako još od sredine pedesetih statistika beleži stalan pad broja novorođenih.

- Početkom pedesetih taj broj u Srbiji, bez podataka za KiM, bio je 163.297, dok je u 2017. iznosio tačno 64.894. Od 2007. do 2017. godine se godišnje prosečno rodilo 67.000 beba. To znači da je u odnosu na pedesete broj novorođenih smanjen za oko 100.000 po godini - rekla je Bjelobrk i dodala da je "rađanje u Srbiji ispod nivoa potrebnog za prosto obnavljanje stanovništva. Samo tokom prošle godine broj umrlih bio je za 38.828 veći od broja novorođenih".

Nedovoljan nivo rađanja, navela je šefica Odseka za demografiju, u Srbiji uslovljen je različitim faktorima.

- Nedovoljan nivo rađanja u Srbiji uslovljen je različitim faktorima, poput smanjenja kontingenta žena u periodu reprodukcije i njihovog reproduktivnog ponašanja, kasnog stupanja u brak, odloženog rađanja prvog deteta - zaključila je Gordana Bjelobrk, šef Odseka za demografiju RZS-a.

Sredinom avgusta meseca, na ovu temu govorila je i Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku. Ona je precizarala kako se broj žena koje rađaju prvo dete, u odnosu na 2017. godinu, smanjio za 1.000.

- Taj trend je posledica iseljavanja mladih iz zemlje - naglasila je Đukić Dejanović.

Ministarka je označila međugeneracijsku solidarnost kao važan segment populacione politike, budući da smo sve stariji kao narod.

- Prosek starosti u Srbiji je 1967. godine bio 33 godine, a danas je 43 godine - rekla Slavica Đukić Dejanović.

Govoreći o populacionoj politici, ministarka je istakla da finansijska podrška koja se primenjuje od 1. jula, u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, nije jedina mera podsticanja rađanja i da je neophodno poboljšati i uslove za zapošljavanje, stanovanje i niz servisnih aktivnosti.

Ona je podsetila da je država ove godine izdvojila 500 miliona dinara nepovratne pomoći lokalnim samoupravama koje treba da odrede prioritete i osmisle načina na koji će stimulisati mlade da razmišljaju o rađanju.

Kako kaže, država je preduzela i mere za smanjenje „psihološke cene” tradicionalnog pogleda na roditeljstvo, kroz jačanje partnerskih odnosa.

- Mi smo još uvek veoma tradicionalno orijentisani. Ženu kad dođe kući čekaju svi kućni poslovi i dete s kojim treba da uči ili je bolesno, a opštine su te koje će organizovati servisne aktivnosti kroz već započete programe - objasnila je Đukić Dejanović.

Nešto ranije ove godine Đukić Dejanović, govorila je i kako se u Srbiji obavi oko 250.000 abortusa godišnje iako se prijavi 10 puta manji broj. Ona je naglasila i da se mora napraviti nova organizaciona šema gde će se obavljati abortusi za žene koje već donesu tu odluku, a u cilju njihove veće bezbednosti.

- Nemamo tačan podatak koliko je abortusa u Srbiji pošto se ne evidentira sve, pravo je žene da odluči da li će prekinuti trudnoću, ali ako je ona tako odlučila, mi smo obavezni da napravimo edukaciju da sledeća trudnoća ne bude razlog ponovnog narušavanja njenog zdravlja - rekla je Đukić Dejanović.

Ona je naglasila i kako se demografski indikatori menjaju na 10 godina i ako sada budu preduzmete sve mere da bi se stimulisali mladi "da donose pozitivne odluke u vezi sa populacionom politikom, a to ne znači samo rađanje, već i migracije i aktivno starenje i drugo", onda možemo da očekujemo da ćemo prve povoljne efekte imati za 10 godina.

Oni koji se bave brojkama, nastoje da ukažu na to kako će negativan prirodni priraštaj postajati sve izražajniji u budućnosti. Iako Srbija nije jedina zemlja koja se susreće sa demografskom krizu, to ne pruža neku utehu, nego zahteva ozbiljan angažman ukoliko ne želimo u narednim godinama da gledamo kako lagano nestajemo kao nacija.

Bonus video:

Espreso intervju - Velja Ilić

(Espreso.co.rs)