Miodrag Stojković je srpski genetičar koji ŽIVI I RADI U DOMOVINI, a postigao je nešto ŠTO NIKO U SRBIJI NIJE

Poznati genetičar iz Leskovca nema premca u našoj zemlji

Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" u Beogradu i Gugl skolar, pretraživač naučnih radova, izračunali su da genetičar Miodrag Stojković jedini u našoj zemlji ima naučni H 60 indeks.

H-indeks služi kao merilo uspešnosti naučnika, ujedno vrednujući broj objavljenih radova i broj citata tih radova u svetu nauke. Prema navodima iz SANU, indeks H 20 označava uspešnog, H 40 izuzetnog naučnika, a H 60 i više jedinstvenog naučnika.

- Nisam sto posto siguran, ali mislim da taj indeks niko od naučnika koji žive u Srbiji nije dostigao - komentariše Stojković za "Blic".

Ovaj genetičar svetskog glasa posle dugogodišnjeg istraživačkog rada u najprestižnijm univerzitetskim klinikama i laboratorijama živi i radi u Leskovcu, gde je sa suprugom Petrom otvorio Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta - SPEBO. Objavio je blizu 140 radova u prestižnim evropskim, američkim, kineskim i indijskim časopisima u oblasti biologije matičnih ćelija i embriologije. Njegove radove citirali su drugi naučnici čak 93.000 puta.

Stojković je postao poznat u svetskim krugovima kada je iz njegove laboratorije izašao prvi klonirani embrion u humane, medicinske svrhe.

- Veoma sam srećan jer ovo priznanje stiže na moj lični jubijel, 25 godina naučnog rada. Posebno sam zahvalan svojim bivšim i sadašnjim saradnicima, od Minhena, preko Njukasla, Valensije, Leskovca i Kragujevca, i mojoj Petri. Ovo je timski rad. Pre objavljivanja rada u časopisu mora se do rezultata doći u laboratoriji. Ti rezultati i tekstovi prolaze analize i procene eminentnih naučnika, pa tek onda rad dobija zeleno svetlo za objavljivanje - priča Stojković.

Ponosan je, kaže, i zbog toga što na ovaj način predstavlja Leskovac i Srbiju u svetu.

- U Srbiji ima veoma talentovanih mladih naučnika, samo im treba pružiti odgovarajuće uslove, pre svega infrastrukturu. Siguran sam da bi u takvim okolnostima bili daleko bolji od nas iz srednje generacije. Uvek me zaboli kada čujem da je neko od mojih mladih kolega otišao iz Srbije - veli Stojković.

Ima, kaže, srpskih naučnika koji imaju veći indeks od H 60, ali ne žive u našoj zemlji.

- To su, na primer, Gordana Vunjak Novaković, koja radi na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, zatim, Stanko Stoiljković i Miloš Krstić. O njima se veoma malo zna u Srbiji, a ja sam mišljenja da zaslužuju veću pažnju u svojoj domovini, da budu naši promoteri u svetu, jer su naše gore listovi.

Leskovački naučnik koji je dug niz godina bio glavni urednik američkog časopisa "Stem sels", redovni je profesor Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, gde predaje humanu genetiku i gde se godinama zalaže za završetak izgradnje Banke matičnih ćelija.

Odricanje od slobodnog vremena i privatnog života

Stojković za indeks uspešnosti koji je juče objavljen kaže da je rezultat rada i da se taj indeks ne može falsifikovati.

- Mora jedno da se zna, a to je da bavljenje naukom znači odricanje od slobodnog vremena, i da se mnogo toga naučnik odriče kada je u pitanju privatni život. No, ako imate znanje i ljubav, i uz to partnera koji vas razume, ništa nije teško, zaključuje Stojković, jedinstveni naučnik u Srbiji.

Bonus video: OVAKO JE GOVORIO STIVEN HOKING!

(Espreso.co.rs/Blic)