TITOV LEKAR TVRDI: Pred smrt pevao je na ruskom jeziku, A OVO JE SANJAO!

Prošle su gotovo četiri decenije od smrti "najvećeg sina naših naroda i narodnosti" Josipa Broza Tita, a legende o njegovim poslednjim trenucima i danas se prepliću s istinom. Titova bolest i poslednji dani života bili su obavijeni velom tajne što omogućuje mnogima da govore kako su ga posećivali ili čak i razgovarali s njim.

Predrag Lalević, dugogodišnji Titov lekar, kasnije će govoriti da su to sve izmišljotine jer je Broz bio uspavan od 26. februara, iako to ne piše nigde u izveštajima.

Koliko je važna bila svaka odluka o Titovom lečenju u poslednjim danima njegovog života verovatno najbolje govori jedan trenutak kad se raspravljalo o amputaciji noge tadašnjeg šefa Jugoslavije. Čitav državni vrh slušao je izlaganje lekarskog saveta da bi na kraju moćni šef tajnih službi Stane Dolanc rekao - Znamo da je situacija teška, znamo da može umreti i pre nego počne amputacija, ali ja vam garantujem da nema čoveka koji će upreti prstom u vas. Rasprava je vođena zato što je postalo očigledno da gangrena i smanjena cirkulacija ugrožavaju Titov život. Ranije je on govorio da će - dole ići samo u jednom komadu, ali prilikom jednog previjanja je vidio u kakvom je stanju noga i rekao lekarima da mogu raditi šta žele.

Kritike na račun Titovog lečenja, koje je trebalo biti najbolje moguće pa su zbog toga pozvani i neki strani stručnjaci, izneo je pre nekoliko godina Milomir Stanković u knjizi "Tito – između života i smrti".

Tvrdi Stanković da se kasnilo s operacijom arterije leve noge, a i da je sama amputacija noge kasno izvedena. - Pozvani strani stručnjaci nisu bitno pomogli na konzilijumu, jer svaki je predlagao drugačije lečenje.

Dr. Marat Knjazev iz Moskve je predlagao da se lečenje nastavi medikamentima, a dr. Michael DeBakey iz Hjustona je sugerisao amputaciju, kazao je Stanković.

Lekar Lalević, hirurg i anesteziolog koji je tokom 16 godina sa Titom bio na 106 putovanja u inostranstvu, opisao je ranije za srpski Telegraf zadnja četiri meseca Titovog života u bolnici u Ljubljani. Lalević je bio deo konzilijuma koji se četiri meseca grčevito borio za život maršala. On je učinio ono po čemu će zauvek biti spominjan u istoriji nekadašnje države – ugasio je aparate koji su Tita održavali na životu.

- U prepodnevnim satima počela je hemodijaliza. Međutim, nakon izvesnog vremena, došlo je do pada krvnog pritiska koji se nije popravljao, pa je morala biti prekinuta.

Svi članovi konzilijuma, dežurni lekari, ali i najbolje i najstručnije medicinske sestre koje su negovale predsednika, okupili su se oko kreveta. Tito se lagano gasio", priča Lalević.

Kako dodaje, iako je respirator normalno radio, na EKG-u su se zapažale promene koje su ukazivale na skori kraj, a to je prema njegovim rečima bio i kraj Titovog života.

Pred sami kraj života je Tito bio upao u nekakvu groznicu pa je počeo pevati na ruskom jeziku i sanjati Kineze. Lalević je opisao i sam čin službene smrti Tita - Konačno, u 15.05 sati EKG je pokazao ravnu crtu, znak da je srce prestalo da kuca.

U punoj tišini proveli smo pored kreveta još 15-ak minuta, a onda sam pogledao profesora Bogdana Brecelja, najstarijeg u konzilijumu, pokazujući mu aparate koji su i dalje zvučnim signalima pokazivali da rade, na šta je on klimnuo glavom. Bio je to znak da ih isključim. Isključio sam respirator, EKG monitor, pesmejker i elektronsku pumpu za ubrizgavanje lekova u venu. Zatimm smo napustili sobu, ispričao je Lalević.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)