ŠEŠELJ ROBIJAŠ, SLOBA FIZIČKI RADNIK, DAČIĆ - DAČIĆ: Šta bi se desilo sa ljudima koji nam danas iskaču iz TV ekrana DA JE OPSTALA JUGOSLAVIJA?

Umro je drug Tito, rekao je spiker tog 4. maja 1980. godine, i najavio početak propadanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a dolazak ratova, inflacija, propasti, smrti...

Svako ko je živeo "u ono vreme" upitao se barem jednom "šta bi bilo da je Jugoslavija opstala"?

Nećemo se baviti ekonomskim, političkim, geopolitičkim i drugim spekulacijama, daćemo samo naše mišljene o alternativnim sudbinama onih koji nas danas non-stop pozdravljaju sa TV ekrana.

Vojislav Šešelj - robijaš i narodni neprijatelj

"Vojvoda" je danas verovatno čovek koji se najčešće pojavljuje na naslovnim stranama medija i, kao 90-tih, ličnost koja ubrzano menja političku situaciju u Srbiji i okruženju.

Šešelj je nedavno osuđen na 10 godina robije zbog podsticanja deportacija i progona Hrvata iz Hrtkovaca u Vojvodini, a svi pamtimo njegovu ulogu u ratovima 90tih.

Ovaj "šef srpskog nacionalizma", inače bivši komunista, ne bi, procenili smo, daleko dogurao u komunističkom sistemu, da je preživela SFRJ. Režim ga je već tada locirao i obeležio kao nepodobnog i opasnog, pa je zbog obračuna unutar jedne struje komunističke partije proveo 22 meseca u zatvoru u Zenici.

Imajući u vidu vojvodin karakter, beskompromisnost i želju za osvetom (koja je umnogome profilisala njegovu ličnost), Šešelj bi, da je sistem na čelu sa komunistima nastavio da postoji, zbog svog nacionalizma završio na dužoj "rehabilitaciji" u zatvoru (verovatno 10-15 godina), a služba bi ga dodatno pacifikovala, pa bi, sve u svemu, ostao zabeležen samo kao još jedan u nizu "neprijatelja naroda", koji je neslavno okončao nekad obećavajuću akademsku karijeru.

Ivica Dačić - Ivica Dačić

Ivica Dačić je jedan od retkih na ovoj listi kome se život ni za jotu ne bi promenio, da je ime države u kojoj živimo još uvek Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, a ne Republika Srbija.

Dačić, levičar i mlada nada Socijalističke partije Srbije, nastale direktno iz Saveza Komunista Jugoslavije, imao bi gotovo identičnu karijeru, zahvaljujući svojoj sposobnosti da se prilagodi, usmeri i pređe preko sopstvene sujete, te sklonosti ka pravljenju kompromisa.

Dačić je do raspada Jugoslavije prošao put kojim su išli najviđeniji kadrovi komunista: najbolji student generacije, rano angažovanje u Partiji, dolazak na funkciju u mladim godinama...

Nemamo sumnju da bi Ivica, radom, angažovanjem, poslušnošću, smicalicama koje su neophodne za napredovanje u karijeri, uspeo da 2018. godinu u SFRJ dočeka na nekom bitnom mestu u vrhu vlasti, recimo na mestu ministra inostranih poslova, ako ne i nekom višem.

Aleksandar Vučić - pravnik u državnoj firmi

Predsednik Srbije je u mladosti bio iskreni nacionalista, što bi ga znatno udaljilo od bilo kakve mogućnosti da napreduje u politici.

Na drugoj strani, njegov primarni poziv, u kojem se odlično snalazio, je pravo, koje je diplomirao sa najvišim ocenama.

Sudeći po njegovom karakteru, i životnom opredeljenju okrenutom ka kompromisu, Vučić ne bi javno iskazivao svoje političke stavove, nego bi bio okrenut ka profesiji.

Pošto su mu roditelji bili aktivni i korisni članovi društvene zajednice, kako se to nekad nazivalo, a on odličan student, mladog pravnika Aleksandra bi čekalo sigurno i lepo mesto u nekoj od velikih kompanija u SFRJ, ili u državnoj administraciji, na kojem bi dočekao i ovu 2018. godinu.

Sloba Radanović - fizički radnik

"Kvaliteti" koji su Slobu Radanovića doveli na naše male ekrane, stupce novina i mobilne uređaje, nisu bili baš cenjeni u doba SFRJ.

Popularna kultura je tada bila nešto sasvim drugo, i ljudi bez vidnog talenta nisu uspevali na način na koji je to danas moguće.

Kulturnim životom su upravljali "opasni" komesari, koji nisu tolerisali bilo šta što nije imalo kvalitet.

Na drugoj strani, Sloba nije Ajnštajn, ako znate šta hoćemo da kažemo, pa teško da bi uspeo da za život zarađuje od neke vrste intelektualnog rada.

Na trećoj strani, momak je snažan i pun energije, a gradilišta je u bivšoj zemlji bilo mnogo, i sva su bila popunjena radnicima, pa smatramo da bi 2018. godine na jednom od njih, da je Juga preživela, mogli da vidimo i Slobu, kako lopata, gura kolica i meša malter.

Luna Đogani - domaćica sa dvoje male dece

Ako sudimo po okruženju u kojem je odrastala, i njenom psihološkom profilu, odnosno sklonosti ka sklapanju romantičnih veza u ranoj mladosti, te nezainteresovanosti za ozbiljnije obrazovanje, Luna bi 2018. godine u SFRJ bila jedna mlada domaćica, sa dvoje sitne dece koje bi čuvala dok njen muž zarađuje platu.

Verovatno bi sa takvom osobom, neobrazovanom i sklonom zaljubljivanju i instant vezama, završio neko adekvatan, hajde da budemo romantični pa da kažemo da bi to bio upravo neki snažni i naočiti fizički radnik, zašto ne i Sloba Radanović?

Oni bi, pošto je to bio takav sistem, od njegove plate mogli sasvim solidno da žive, idu na more jednom godišnje, imaju za kola iz Kragujevca na kredit, dakle žive jedan sasvim prosečan, zdrav i srećan život.

Jedino što ne bi mogli da gledaju "Zadrugu" uveče. U socijalizmu takvi programi nisu dozvoljeni.

Bogoljub Karić - harmonikaš

Oni koji se sećaju jugoslovenskih kafana i sjajnih harmonikaša koji su nastupali u njima, znaju da bi one opstale, da je opstala i Jugoslavija.

U sistemu u kojem privatni preduzetnici nisu imali šansu da "odjednom" zarade milijarde (nisu imali šansu da uopšte zarade milijarde), Bogoljub Karić i njegova dinastija morali bi da se zadovolje nešto skromnijim životom, jer od Karić banke, Mobtela, BK Televizije i svega ne bi bilo ništa.

Karići bi, kao sposobni i vredni ljudi, svakako imali mesto u socijalističkom uređenju, a Bogoljub bi, uvereni smo, bio uspešan u harmonikaškom zanatu.

Samo oni nikad ne bi dobili šansu da budu ono što danas jesu.

Novak Đoković - Novak Đoković

Novak Đoković je, i to ne treba nikad zaboraviti, uspeo uprkos državi, a ne zahvaljujući njoj. Otac Srđan je ceo život manijački posvetio uspehu svog sina, stavljajući celu porodicu na kocku, i to se svima isplatilo.

Novak je postao najbolji teniser na svetu, a da nije bilo problema sa povredama, a kažu i sa ishranom, verovatno bi ušao u istoriju kao najbolji igrač svih vremena.

Za ovo još nije kasno, pošto još ima samo 30 godina, a poenta celog ovog uvoda je da kažemo da bi Novak Đoković i u socijalizmu bio - Novak Đoković. Jer volja, talenat i radne navike isti su u svakom sistemu i državi.

Dragan Mladenović - bio bi živ

Ovaj radnik fabrike Goša iz Smederevske Palanke obesio se u pogonu ove kompanije, nakon 35 godina rada u nekadašnjem gigantu jugoslovenske privrede. Razlog je bio očaj, proistekao iz činjenice da za svoj pošten rad mesecima nije bio plaćen, i da mu se život zbog toga pretvorio u pravi pakao.

Da je opstala socijalistička Jugoslavija, Dragan Mladenović bi bio živ, pošto je ta država bila definisana kao država radnika, okrenuta ka zaštiti radničkih prava, i usmerena protiv koncepta ekstremnog bogaćenja pojedinaca.

Prosto rečeno, tadašnji sistem je omogućavao pravedniju raspodelu društvenog proizvoda, pa nije bilo moguće da na jednoj strani postoje milijarderi, koji novac bacaju na basnoslovno skupa kola, elitne prostitutke i bahaćenje u klubovima, a na drugoj strani radnici čija deca nemaju šta da jedu.

Dragan Mladenović bi u Jugoslaviji, da je preživela, imao 57 godina, i bio bi živ. Planirao bi sada letovanje sa svojom porodicom, koje bi mogao da plati od svoje pošteno zarađene radničke plate u "Goši".

Bonus video:

(Espreso.co.rs)