MI NISMO KRIMINALCI! OVO NIJE NEPRAVDA, NEGO LUDILO! Vlasnici sojenica na Savi tvrde da su ŽRTVE MEDIJSKE HAJKE!

Priča o (ne)legalnoj gradnji na Savskom nasipu izaziva pažnju javnosti već nekoliko godina. Naime, naselje koje je izgrađeno u poslednjih dvadeset godina prostire se na dužini od oko osam kilometara.

Nasip duž kojeg su izgrađeni nelegalni objekti, predviđen je između ostalog i za odbranu stanovnika Novog Beograda od poplava. Na tom mestu nalazi se i nekoliko (16) reni bunara odakle se Beograd snabdeva vodom.

Debate oko toga ko je odgovoran što su objekti izgrađeni, a ko za to što se ne ruše, vode se među predstavnicima vlasti i među neformalnom grupom građana "Savski nasip" i Udruženja ljubitelja reke Save "Zeleni raj". Ipak, postavlja se pitanje - šta se krije posredi svega toga?

Legalizacija objekata nije moguća, ali oni ipak "niču".

Iz grupe koja se bori za odbranu Savskog nasipa, godinama se žale različitim institucijama zbog ovog naselja i mogućih posledica koje navode. Sa druge strane, stanovnici nelegalnog naselja smatraju da se protiv njih vodi medijska hajka.

Ekipa Espresa posetila je Savski nasip i razgovarala sa članovima Udruženja ljubitelja reke Save "Zeleni raj". Vojislav Mandić, iz ovog Udruženja, u razgovoru za naš portal, rekao je da "neke političke stranke i NVO aktivisti pokušavaju da uplaše javnost pričom o ugroženosti vodoizvorišta i razmekšavanju nasipa tokom trajanja visokih voda ne objašnjavajući kakve to veze ima sa sojenicama i splavovima".

- Pre svega, valja napomenuti da nasip nikada nije bio biciklistička staza, već je nasip asfaltiran za potrebe vodovoda. I do pred kraj devedesetih godina, tu su zaiste bile spuštene rampe, bile su zaključane i niko nije mogao da priđe. Pa čak ni pešaci. Kruna nasipa je dakle pre svega asfaltirana za potrebe vodovoda. Svetiljke su postavljene pre jedno sedam, osam godina. Mi ne znamo ko ih je postavio i zašto, dok neki tvrde da su postavljene zbog nas. Da su zbog nas, mi bismo ih postavili duž celog nasipa, a ne samo ovih prvih par stotina metara - započinje priču Mandić.

Na konstataciju, da u ovom naselju postoje poveće kuće, pa i dvorci, te da to nikako ne liči na sojenice, Mandić navodi da se sa tim apsolutno slaže i dodaje da tu ima kuća koje imaju elemente sojenica, ali da su zidane.

- Ovih prvih deset metara je priobalje, odnosno priobalno zemljište, po zakonu o vodama, a sve iza toga se smatra vodnim zemljištem. Po zakonu o vodnom zemljištu, na takvom zemljištu mogu da se postavljaju objekti koji su u skladu sa propisima o gradni na plavnom zemljištu. Tako stoji u zakonu. U slučaju da neko gradnjom svog objekta povećava troškove odbrane od poplava, dužan je da to nadoknadi onome ko ima povećane troškove. To bi trebao da proceni neko ko je zaista stručan, a ne Udruženje "Zeleni raj", Savski nasip ili bilo ko drugi. Upravljanje ovim delom, kada smo mi došli 1999. godine je bilo dato JP Gradsko zelenilo. I oni su nam dali dozvole za korišćenje tog zemljišta, koje su podrazumevale i postavljanje privremenih objekata. Privremeno, na žalost, nije nigde jasno definisano i da li to podrazumeva samo drvene ili i zidane objekte - objašnjava naš sagovornik.

Posle Gradskog zelenila, od 2010. godine Srbijavode su upravljale vodnim područjem Beograda do usvajanja Zakona o vodama 2010, a zatim Beogradvode, a obzirom da se Beograd vode praktično gase, od 2017 godine nadležnost ponovo imaju Srbijavode.

Kao jednu od posledica gradnje sojenica, iz grupe Savski nasip, navode da je onemogućen pristup reni - bunarima. Ipak, Mandić navodi da stanovnici naselja misle drugačije, te da su najbliži objekti na oko 20 metara i da je prilaz mehanizacije reni bunarima moguć.

On dalje navodi da su "JP Srbijašume 2012. godine planski isekli stabla topole, koja su plivala kada su bile poplave duže vremena, da bi pre otprilike tri godine, posadili mlade topole. Sojenice se nalaze iza, prema obali i nema ih na mestu posečene šume". To je još jedna stavka za koju iz neformalne grupe građana Savski nasip tvrde da su "krivci" stanovnici ovog naselja.

- Predstavljeno je tako da izgleda da je seča šuma usledila zbog sojenica. To nije tačno. Neko je eventualno mogao da poseče jedno drvo, ali ne više. Pa mi čak sadimo nova stabla, mlade topole. Njihov životni vek je 15, 20 godina i sade se radi ekspolatacije drveta.

Što se nasipanja tiče Mandić objašnjava da su se i oni bunili što se jednog dela nasutog zemljišta tiče.

- Bilo je zaista enormnog nasipanja, kada se digla i najveća buka da tako kažem, i protiv toga smo se i mi bunili, ali tu nema sojenica.. Ko je nasipao, po čijem zahtevu ili nalogu je to urađeno, nismo uspeli da saznamo. Dolazili su kamioni koji su istovarivali zemlju sa iskopa, a ne ono što se spekulisalo da je u pitanju azbest. Kakav azbest, pa je opasan otpad. To bi bilo krivično delo.

Iz Udruženja "Zeleni raj" tvrde da ima mnogo neistina koje su iznete na njihov račun, a koje kako kažu nemaju nikakvu osnovu.

- Ono što nam smeta je kada kažu da je jedan deo koji je pod vodom preko cele godine, takav zbog fekalnih voda ljudi koji tu imaju objekte. To nije istina, to nije voda iz Save. To je voda iz magistralne cevi koja povezuje reni - bunare. Prvo, voda je bistra i to se nikad ne isuši, jer stalno dotiče voda iz naprsle cevi. Vodovod očigledno nema para ili volje da to popravi. Priča o septičkim jamama je izmišljena. Zimi koristimo hemijski toalet. Šta će nam u tom slučaju septička jama - objašnjava Mandić i dodaje da su iz neformalne grupe građana Savski nasip podneli preko 400 prijava, a da, kako navodi, ni u jednoj prijavi nije precizirano mesto gde navodno postoje septičke jame.

- Zašto bi neko kopao septičku jamu, kada je Sava tu na par metara od sojenice. Zašto bi, pobogu, kopali rupu? Pa, Beograd ne prečišćava svoje otpadne vode. Oko 200 miliona kubnih metara otpadnih voda godišnje se izlije u Savu i Dunav, bez ikakvog prečišćavanja. Dakle, septičke jame ne postoje, ako ima neka, ja ne znam za nju. Niko oko moje sojenice nema septičku jamu, niti znam da uopšte ima neko iz Udruženja "Zeleni raj".

DA LI JE DOZVOLJENO POSTAVLJANJE OBJEKATA NA OVOM ZEMLJIŠTU?

- Zakon o vodama dozvoljava privremeno postavljanje montažnih objekata i to je jasno definisano u pravilniku i decidirano stoji da se na tom mestu mogu postavljati sojenice. E sad, šta će neko smatrati sojenicama, to je druga stvar i tu možemo da se složimo li sporimo.

- Mi smo normalni ljudi, ovde smo jer volimo prirodu, a ne jer smo bahati idioti ili kriminalci, kako su mnogi i između ostalog i vi objavili. Da li ima kriminalaca ili ne, ne znam, ali, niste ni vi krivi ako u vašem ulazu živi kriminalac, niti to znači da ste i vi kriminalac. Komšije ne možemo da biramo.

O objektima, broju ili načinu na kojih su ih njihovi "vlasnici" podigli, postoje različite informacije. Vikendicu, tačnije dve, na Savskom nasipu, ima i nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić. U stvari, Nikolićevi sinovi. Baš kao ni ostale, ove sojenice takođe ne mogu biti legalizovane.

Mandić i njegove komšije kažu da, po njima ljudi koji su "ustali" protiv njih i dešavanja na Savskom nasipu, u stvari imaju samo političku motivaciju.

- Tomislav Nikolić nije bio predsednik kada je ovde podigao vikendice. Godinu dana nakon što je postao predsednik, saznalo se da Nikolić tu ima vikendice i onda je krenula hajka. Njihova motivacija je čisto politička, nema veze ni sa ekologijom niti s bilo čim drugim - kaže Mandić.

I, da li neko može da kaže kakva je razlika između desne i leve obale. Tamo takođe ima zidanih objekata, mnogo više sojenica, splav do splava, ali ta strana ih ne interesuje. Preko puta ima i privrednih objekata, postoji nekoliko cementara, deponija smeća i tu su isto reni - bunari koji se prostiru do Ostružničkog mosta. Takođe, neka kažu kakvu opasnost predstavlaju sojenice? Apsolutno nikakvu, čak naprotiv. Sojenice zaustavljaju vodu, to je čista fizika. Uređenjem prostora oko sojenica čak je povećena propusna moć tog dela korita - tvrde iz Udruženja "Zeleni raj".

Legalizacija nemoguća, ali se zahtevi ipak podnose

Gospodina Mandića pitali smo, čemu uopšte podnošenje zahteva za legalizaciju kada na ovom zemljištu nijedan objekat ne može da se legalizuje. Kao i, da li to znači da bilo ko može sutra da dođe, zauzme parče zemljišta i podigne sojenicu?

- Ne znači. Kada smo došli 1999 podneli smo zahtev Gradskom zelenilu, neko kasnije Srbijavodama, neko Beogradvodama, da nam daju u zakup vodno zemljište za postavljanje privremenih objekata. Zakon o vodama kaže da vi možete da zakupite do petnaest godina vodno zemljište, pri čemu može i fizičko lice to da uradi. Svako ko nije podneo zahtev je u prekršaju, ako takvih ima. Mi smo zahteve za legalizaciju podneli, ne da bi legalizovali objekte, nego da dugoročnije legalizujemo svoj status. Prosto, da bi dobili na vremenu očekujući da će se naći neko adekvatno rešenje. Mi ne očekujemo da nam neko pokloni ovo zemljište, spremni smo da plaćamo zakup po zauzetoj površini i porez po vrednosti objekta. Ja sam za 25 kvadratnih metara sojenice plaćao godišnje par stotina evra. Od 2003. do 2010. godine naši zahtevi za legalizaciju su stajali. Kada je 2010. obnovljena priča o legalizaciji, i kada je bila potrebna dodatna dokumentacija, kao što su geodetski snimci i fotografije objekata i dalje se nije rešavalo. 2015. pred donošenje zakona o zakonjenju pozvali su nas da dođemo u Surčin. Potpisali smo zapisnik u kome piše kakav je objekat, kakvi su mu gabariti, šta ima, od čega je napravljen. Evidentirani su naši zahtevi za legalizaciju i to tako stoji. Šta će dalje biti, ne znamo. Ali, od kraja 2015. ne plaćamo zakup zbog toga. 2016. opet podnosimo zahtev Srbijavodama da dođu da premere, iako to sve već postoji i da odrede zakup. U stvari, šta je posredi, i što BG vode nisu izlazile. Sve takse koje nam naplate ne idu njima, nego republici, i onda oni nisu ni zainteresovani - smatra Mandić.

Prema zakonu o Legalizaciji iz 2015. godine omogućena je legalizacija objekata čak Iako se oni nalaze u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite voda u slučaju da preduzeće, odnosno institucija koja brine o tom zemljištu, odobri legalizaciju.

Iz neformalne grupe građana Savski nasip, nedavno su objavili na svom Tviter nalogu da ne znaju za šta se koriste plavi burići koje oni koji imaju sojenice koriste, kao i da je nepoznato šta je sadržaj burića. Mandić navodi da se burići koriste za pontone sa obe strane obale.

- Ti plavi burići su plastični, koriste se za pontone i splavove umesto metalnih koji rđaju. Pa, ne sme nijedna firma da vam da bure u kome je bio opasni materijal. Prosto, njima ne ide u prilog. I svi uzimaju prazne buriće kao što se to činilo godinama.

Što se tiče nasipanja i sigurnosti nasipa, Mandić navodi da su pomenute informacije da je nasip nedovoljno obezbeđen i po visini i po gabaritu i da je ugrožen, potpuno besmislene, jer, objekti u ovom delu nebranjene zone su u najvećem broju ispod nivoa redovne kote odbrane od poplava koja iznosi 5 metara. Nasip se nalazi na koti od nešto preko 9 metara.

- Pa čak i 2006. kada je nivo vode bio najveći, opet je ostalo dva metra do vrha nasipa. Njihova tvrdnja se zasniva na tome da smo mi bitno smanjili kapacitet prijema vode vodnog zemljišta, a to je sve ispod redovne kvote odbrane od poplava.

Svako ko je jednom prošao Savskim nasipom, zna da tamo nema samo sojenica, već dvoraca, zidanih kuća i objekata većih dimenzija. Mandić objašnjava da to niko ne osporava, ali da to nije njihova krivica.

- Postoji propust nadležnih što se tiče veličine objekata, i o tome smo sa njima hteli da razgovaramo, ali je to nemoguće. Oni tvrde da smo u sprezi sa vlasti da smo razgovarali sa Vesićem, a to je laž, kao i tvrdnje o septičkim jamama. Takođe, objekti manjih ili većih gabarita, mi tvrdimo da oni ne predstavljaju opasnost od poplava bez obzira na veličinu.. Nasip je definisan kao nekategorisani put. Do septembra 2016. godine, bio je zabranjen saobraćaj i za kola i za bicikliste. Nikada se nismo bunili što biciklisti voze, a oni su se bunili zašto idu kola. Bahatih vozača ima ovde koliko ih ima i u saobraćaju na ulicama.

Ovde su najpre nicale skromne sojenice, ali kasnije, kako je ko imao novca i kako je hteo je pravio, to stoji. Iz više razloga su ljudi dolazili ovde. Neki iz čistog hedonizma, a neki što su to doživeli kao stvar prestiža.

- Dužni smo da poštujemo sve propise. Ne sme da se seče šuma, niti da menjamo nešto što istinski ugrožava odbranu od polava i vodoizvorište.

Mandić objašnjava da su prijavljeni i zbog toga što su zakrpili rupe ili postavili tablu besmislene:

- Prijavili su nas što smo postavili tablu na kojoj smo zamolili da se ne vozi brže od 40 kilometara na sat. Istina, mi tablu jesmo neovlašćeno postavili, ali iz najbolje namere. I tabla je po knjihovom zahtevu skinuta.

- Nazivaju nas kriminalcima, tajkunima, naše supruge kurvama. Pa, to je van svake pameti. Većina nas ovde ima malu decu, dolazimo jer volimo reku, prirodu. Ono što oni rade je orkestrirana hajka. Zašto napadati ovu stranu, a ne recimo onu preko puta? Mi nismo tajkuni, nismo članovi ni SNS-a ni bilo koje druge partije. Pa većina nas je ovde napravila vikendice pre nego što je SNS uopšte i postojao.

- U svojim napadima govore da je ovo Sava na kojoj su se oni igrali. To je apsolutna laž. Ovo je bila prašuma gde nije moglo da se uđe od zmija. Sve smo raščistili i napravili oazu. Besmislilca da na vodi ne može da bude objekata je glupa koliko su i oni glupi. Nije niko od nas ovde došao kao hajduk i oteo zemlju finoj porodici koja je tu živela. Ne. Nalazimo se na desetak kilometara od centra i mi smetamo. U moru bezakonja, svi su se okomili na sto i nešto kućica. Ovo je ne nepravda, nego ludilo. Želimo da se čuje i druga strana - objašnjava Slobodan Krnić, takođe član udruženja.

Iz Udruženja ne osporavaju da je u pitanju plavno područje i da će i njihove sojenice dobrim delom "zagaziti " u vodu, ali navode da su u taj rizik svesno ušli.

- Ovo jeste plavno područje i priobalje. Evo mi sad dižemo stvari jer će doći voda, zato ove kućice i jesu na stubovima. Nije ovo luksuzno letovalište, ovo je avanturistička stvar, mnogo sličnija kampovanju, nego vili na Dedinju, gde zaista možete naći tajkune. Ovde ima profesora fakulteta, lekara, stomatologa i nas politika u principu ni ne zanima.

Oni navode da bi zbog silnih neistina, vređanja i laži, podneli tužbe protiv ljudi okupljenih u grupu za odbranu Savkog nasipa, ali da to ne mogu da urade jer nisu registrovano udruženje.

- Nisu registrovno udruženje kao mi, već neformalna grupa građana. Vrsta kvalifikacija koje oni koriste je za sud. Pet godina ih puštamo, ne reagujemo, ali sada je već uzelo maha. I to vređanje i sve. Pokušali smo da razgovaramo na tribini koju su organizovali pre nešto više od godinu dana, međutim, samo smo bili isprovocirani. Pa ovde su prve gradnje sojenica počele još 1994. godine. Oni sa napadima kreću tek 2013.. Šta su čekali skoro dvadeset godina?

- Ako već kažu da nije moguća gradnja pored vode, ok. Ali, onda to mora da važi za sve, a ne samo za ovaj ovde deo. 20.000 objekata na vodi ima u Srbiji. Ako je prekršaj ovde, onda je prekršaj i na desnoj obali i na Adi Ciganliji...

Sudbina više objekata na Savskom nasipu, čeka odluku nadležnih institucija. Ostaje da se vidi šta će Sekreterijat za legalizaciju odlučiti. Da li će njihovi zahtevi biti prihvaćeni ili odbijeni.

BONSU VIDEO:

Saša Janković, konferencija