NAJČUVANIJI TAJNI IZVEŠTAJ SFRJ KONAČNO OTKRIVEN: Tito je ZNAO ZA VANZEMALJCE, a ovo je krio od svih! (VIDEO)

U februaru 1975. godine, nekoliko dana pošto je propao pokušaj potpukovnika Zvonka Jurjevića da sa svojim pilotima na G-2 priđe i identifikuje NLO koji ih je danima uznemiravao nad podgoričkim aerodromom, u komandnu sobu radarske stanice na Prevlaci ušao je general Ismet Kulenović, komandant 11. divizije protivvazdušne odbrane JNA.

- Teatralno je saopštio da se radarska stanica pretvara u ratnu salu i da je zadatak da se zaustavi NLO uljez koji nam uznemirava mlade pilote na obuci u Podgorici, kao i pilote civilnih vazduhoplova nad Ćilipima - ovim rečima pukovnik, prof. dr Aleksandar Kostić otkriva da je čuveni slučaj NLO nad Podgoricom u stvari imao najmanje dva "poluvremena", a verovatnije "tri trećine".

Prvi put srpskoj javnosti on otkriva da su "migovi" iz Beograda i Bihaća u petnaestak navrata dizani i da su presretali NLO, ali rakete nisu "slušale" komande pilota. Profesor se seća da im je general Kulenović, koga su znali kao vrsnog pilota "miga-21" kodnog imena "Orao 10", odmah saopštio da je Josip Broz Tito u Igalu i da će ga on svakog dana obaveštavati o događajima na nebu.

Naredio je opštu uzbunu i potpunu diskreciju. U PVO sistem su "uvezani" svi naši radari, od vojnih P-15, preko najsavremnijeg P-35 do mornaričkih i civilnih radara. Posade su pojačane inženjerima iz VTI Milivojem Juginom i načelnikom Radarskog odeljenja u VTI.

- A počelo je kao igra - priča Kostić i dodaje:

- Iz pravca Brindizija se koridorom za Dubrovnik svakog dana na radaru pojavljivao NLO, koji bi brzinom od 6.500 kilometara na sat "prebrisao" Jadran, a onda nad Ćilipima najednom stao u mestu. Svetleći objekat je bio ogroman i uočljiv sa zemlje. Zvali su nas piloti civilnih vazduhoplova i pitali šta je to. Mi smo danima izveštavali nadređene u Radarskom centru u Splitu, a odatle je stizalo samo kratko naređenje: Brišite te ciljeve! Kolege iz Splita su nas zbog svega prozvale "marsovci".

Vojsci je trebalo vremena da se organizuje. Prvu akciju presretanja pokušao je potpukovnik Zvonko Jurjević. Potom je komandantu 172. eskadrile Jurjeviću iz Batajnice u Podgoricu stiglo pojačanje, dva "miga-21". Kostić navodi da je za tu priliku i on dobio naređenje da dođe na pistu aerodroma sa radarom P-15. Trebalo je da navodi sa zemlje pilote aviona "mig-21", kasnije se ispostavilo da su to bili piloti Žindarčič i Mamić.

- Ta akcija nije uspela. Moj radar P-15 nije bio dobro tehničko rešenje za uslove na podgoričkom aerodromu. Čuo sam posle da je Žindarčiča i Mamića NLO naprosto "vezao u čvor". Pošto su piloti u poteri razvili brzinu od 1.700 na sat, letelica ispred njih odjednom je nestala i pojavila im se u repu...

Druga faza "lova" na NLO uključila je najbolju tehniku koju je JNA imala i avione presretače elitnog 11. korpusa PVO" kaže Kostić i svedoči o tome kako je tih dana sedeo uz generala Kulenovića pred ekranom radara dajući instrukcije pilotima.

- Prvo je ideja bila da se "migovi" približe NLO i da ga osmotre", nastavlja sagovornik Kostić, "Međutim, kada bi došli do sedam kilometara od cilja, kao da bi se javljala neka nevidljiva "ruda" između naših aviona i nezvanog gosta. Ma koliko bi "migovi" ubrzavali, "gost" je držao isto rastojanje. "Tanjir" je nestajao kada je on hteo i to u istom trenutku, na svim radarima odjednom.

Drama na radarskoj stanici na Prevlaci trajala je danima sa većim ili manjim intenzitetom. Kostić priča da su se pred njegovim očima odvijale "pojave na radaru" za kakve fizika ne zna.

.

- Recimo, dok naš "mig-21" prilazi NLO, u istom trenutku čujem kroz slušalice težak uzdah pilota i upozorenje mog operatera da nam je radar u kvaru - objašnjava Kostić.

Na pitanje kakav se kvar dogodio, operater odgovara da je NLO sa 5.000 odjednom skočio na 12.000 metara. Istu tu nemoguću situaciju gledao je pilot na radaru i kroz staklo kabine.

Dan kada je odlučeno da se raketama napadne NLO, profesor pamti kao jedan od najuzbudljivijih u životu. Kulenović je tog dana, kada se NLO pojavio, naredio pilotu aviona "mig-21" da gađa.

- Prema borbenoj proceduri upotrebe, zamolio sam generala da ponovi naređenje da ga čuju svi u sali. Ponovio je. Pilot je prišao cilju i rekao: "Vidim!"... Prema pravilima službe, ja sam odgovorio: Pratim! "Imam zahvat u radaru", čulo se sa druge strane akada je naređeno lansiranje, pilot je javio da raketa neće na cilj jer "nema zahvat".

"Vrati se!", bilo je sledeće naređenje.

Profesor navodi da je jedino logično objašnjenje zašto tada i u sledećim pokušajima rakete sa naših aviona nisu lansirane - činjenica da je cilj bio "hladan".

- Tadašnji projektili na avionima imali su termo-vođenje i na pisti aerodroma raketa je pratila žar cigarete na udaljenosti od dva kilometra. U vazduhu nad Crnom Gorom i Hrvatskom, očigledno je letelo neko čudo na hladni pogon - zaključuje izvor.

General Kulenović "kraj ratnog stanja" proglasio je kada je objekat prestao da se pojavljuje. Maršal Tito, koji je dane provodio u Igalu čekajući rezultate "lova" otišao je ranije, a inženjeri i najelitniji tadašnji radaristi ukrcali su se u avion za Beograd zajedno sa generalom.

- Nezvanično, čuo sam da je u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu rađena analiza događaja na nebu iz 1975. ali bez zaljučaka. Pričalo se da je u pitanju meteorološki fenomen, međutim, meteorolozi sa kojima dan danas drugujem nikad nisu čuli za sličan fenomen - zaključuje Kostić.

Bonus video:

LUDAK ILI MAHER? Pilot ruskog lovca rizikuje život zarad dobrog zezanja!

(Espreso.co.rs/ Izvor: Novosti)