DANAS SLAVIMO SVETOG SAVU, PRVOG SRPSKOG PROSVETITELJA: A da li ste znali BAŠ SVE o ovom sprskom princu?

SPC danas slavi Savindan.

Sveti Sava je jedan od najpoznatijih Srba u istoriji. Bio je princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve.

Stiče se utisak da je priča o Svetom Savi, iako nebrojano puta ispričana, uvek dostojna pomena i sećanja na ovog srpskog velikana. A evo nekoliko zanimljivosti o njemu za koje možda niste znali:

KAKO GA OPISUJU?

Spisi otkrivaju da je Sveti Sava posedovao „rečitost i veliku lakoću u razvijanju

osnovne misli“, a u pismima i besedama se pokazuje kao osećajan čovek pitomog karaktera. Opisi savremenika i pisaca bliskih njegovom vremenu ga prikazuju kao čoveka „izvanredne energije, viših intelektualnih sposobnosti, uporne volje i plahe prirode“

SAVINA RUKA

Ono što je sačuvano od tela svetitelja jeste njegova leva šaka bez malog prsta, koja je nekim čudom sačuvana posle spaljivanja njegovih moštiju 1594. godine na Vračaru. Dugo je čuvana u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja, a sada se nalazi u manastiru Mileševi kod Prijepolja. Prema nekim svedočanstvima, mali prst je 1680. godine prenesen u Peć.

POBEGAO JE OD ŽENIDBE SA LEPOM ĐURĐINKOM

Baš pre nego što će pobeći na Svetu Goru, Savin otac je naumio da napravi veliku svečanost. Pošto je Rastko imao već 17 godina, rešio je da ga oženi, kako su nalagali tadašnji običaji. Našao mu je i devojku,lepu Đurđinku. Kada je o svadbi trebalo da se dogovore, Rastka nigde nije bilo, pa je otac poslao svoje dvorane da ga pronađu i dovedu.Rastka taj poziv nije obradovao.

Takva prerana ženidba, pa i lepom Đurđinkom,kvarila je njegove planove.

"On zavara očeve pozivare, reče im da će se javiti ocu čim dođe iz lova, pa obavesti svetogorske kaluđere, koji su boravili na Nemanjinom dvoru, da će tajno s njima poći u Svetu Goru. Pojaha najboljeg konja i izgubi se u šumi gde je sačekao da mu se priključe i kaluđeri. Bilo je to 1191. ili 1192.godine" - stoji u spisima.

KAKO JE SAVA ZAPRAVO IZGLEDAO?

Na osnovu likovnih prikaza, savremeni naučnici zaključuju da je Sava bio visokog rasta, širokih, malo spuštenih ramena, izduženog lica sa visokim čelom, skoro orlovskim nosom, tankim usnama, dužim ušima i očima “koje gledaju i zrače svetlost”.

TAJNO SE ZAMONAŠIO

Kada se Rastko nije vraćao iz lova, majka Ana bila je zabrinuta za svog najmlađeg sina. I Nemanja je bio zabrinut ali i ljut kada je shvatio da je Rastko pobegao sa monasima u Svetu Goru. Odmah je poslao za njima brzu poteru ali Rastko je na Svetu Goru stigao pre potere. Smestio se u ruski manastir Sveti Pantelejmon. Tamo ih je stigla i umorna potera. Očevi vojnici su nameravali da ga sutradan vrate nazad za Srbiju. Umornu poteru su monasi dobro nahranili i napili.Kada su ovi zaspali rastko se povukao na jednu visoku manastirsku kulu sa jednim monahom.Tu ga je taj monah obukao u kaluđersko odelo,postrigao mu dugu kosu, zamonašio ga i dao mu monaško ime (koje je sam Rastko izabrao) Sava. Sutradan umesto Rastka potera je videla pred sobom monaha Savu.

DAN SVETOG SAVE SE SLAVI ODAVNO

Ostalo je zapisano da je dan Svetog Save (Savindan) proslavljan kao školska svečanost već 1735. Te godine, na taj dan, đaci su u Sremskim Karlovcima oslobođeni nastave i pozvani su da se na svečanosti mole srpskom prosvetitelju Svetom Savi. Knez Miloš Obrenović je svojom naredbom ozvaničio Savindan kao školsku slavu 1823.godine. Knez Mihailo Obrenović je zakonom 1841.utvrdio obavezu škole da svake godine slave Svetog Savu kao svoju slavu.

Bonus video:

KRSTOVDAN U RUSIJI! Pogledajte kako monasi Optinske pustinje za tili čas naprave ogroman krst od leda!

(Espreso.co.rs)