BIO JE NAJVEĆI UMETNIK U SRPSKOJ ISTORIJI, STRELJALE SU GA USTAŠE: Zašto danas svi znaju ko su Miljana i Luna, a niko ne zna ko je SAVA?

Rijaliti programi uzeli su maha u poslednje vreme, a javnost budno prati svaki pokret učesnika ovih emisija. Tako danas malo ko ne zna ko su Luna Đogani i Sloba Radanović, Miljana Kulić, Divna DNK... I ne samo da znaju ko su oni, već znaju i ceo njihov život koji je bukvalno na tacni od trenutka kada su ušli u rijaliti.

Koliko su kultura i umetnost u Srbiji u drugom planu pokazuje i činjenica da prostora za nju uglavnom nema nigde. U medijima se jedva ponegde nađe neka vestica o kulturnim dešavanjima u gradu, a za neke umetnike koji su ostavili neizbrisiv trag u našoj umetnosti skoro pa niko nije ni čuo.

Tako je i sa slikarom Savom Šumanovićem, koji je jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka i koga su streljale ustaše 1942. godine zajedno sa 150 Srba u Šidu! Starije generacije za njega znaju, a da pitate nekog mlađeg (čast izuzecima) verovatno bi pitao da li je on učesnik nekog rijaliti programa!

Upravo iz tog razloga treba se podsetiti života i dela čuvenog Šumanovića, i "Pijane lađe" za koju mu je inspiracija bila istoimena pesma Artura Remboa, "Doručka na travi", "Luksemburškog parka", "Crvenog ćilima", "Mosta na Seni"...

Šumanović je rođen 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao šumarski inženjer. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. Gimnaziju je pohađao u Zemunu, gde počinje da se interesuje za umetnost. Kasnije se usprotivio očevoj želji da postane advokat i 1914. u Zagrebu upisao Višu školu za umetnost i obrt. Ovu školu završio je sa najboljim ocenama 1918. Tada počinje da javno izlaže svoja dela.

U svojim ranim delima, Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma.

Jeseni 1920. Sava odlazi u Pariz i iznajmljuje atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva.

Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Godine 1924. piše studije „Slikar o slikarstvu“ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvo“, dela koja su polazište za razumevanje njegove estetike. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva.

Godine 1927. Sava Šumanović je naslikao „Doručak na travi“ koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku „Pijana lađa“ koju je izložio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega došla preko Rastka Petrovića koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor Žerikoa „Splav Meduza“. Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne.

Vraća se u Šid 1928, umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže. Njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam.

Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu.

Po povratku u Šid, 1930, slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa.

Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske i ćirilica je zabranjeno pismo, pa se Sava iz proteste ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike.

Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutru, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su posle mučenja streljani, verovatno 30. avgusta, posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu.

Njemu u čast ustanovljena je slikarska nagrada Sava Šumanović.

Najveći broj njegovih dela se čuva u Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šidu. U njoj se nalazi više od 400 dela, od kojih 350 ulja na platnu, crteži, pasteli i dokumentacija.

Najpoznatija dela:

Pijana lađa (akt, Šid 1927)

Doručak na travi (pejzaž, Šid)

Mrtva priroda sa flašama (1926), u vlasništvu banjalučke Zbirke „Terzić“, a čuva se u depou Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske u Banja Luci.

Luksemburški park (Pariz)

Crveni ćilim (Pariz)

Most na Seni (Pariz)

Jutro (Pariz 1929)

Šidijanke (ciklus pejzaža, Šid)

Kraj šumarka, (akt, Šid 1935)

Beračice (ciklus nastao pred smrt)

Bonus video:

PRUŽI RUKU: HTELI SMO DA IM PRUŽIMO RUKU I BUDEMO FINI, ali su nam oni očitali lekciju!

(Espreso.co.rs)