MILENA (17) JE OSTALA I BEZ MAJKE I BEZ OCA I SAD SAMA ČUVA SVOJU SESTRU U KOLICIMA: Priča iz Barajeva koja cepa i najtvrđe srce (FOTO)

Izlazi iz škole. Odličan đak, propušta delove nastave jer za to ima i te kako dobar razlog. Pred kućom dočekuje minibus koji dovozi njenu sestru.

U invalidskim kolicima blatnjavom stazicom koja vodi do trošne kuće, Milena (17) gura svoju sestru Jelenu (18), koja je 100 odsto osoba sa invaliditetom.

U kući u Guncatima, selu kod Barajeva, žive same. Otac, koji je porodicu izdržavao radeći danonoćno, preminuo je pre dve godine. Majka je na svojim plećima nosila dom Milovanovića sve do pre tri meseca - kad je i ona umrla.

MIHAJLOVIĆI U 21. VEKU NEMAJU STRUJU, ŽIVE OD 11 HILJADA DINARA I IMAJU TEŠKO BOLESNU ĆERKU: Veliki novogodišnji apel Espresa! (FOTO) Sestre Milena i Jelena, od kojih je jedna teško bolesna i prikovana za krevet, ostale su same u trošnoj kući.

Mesecima su živele od male pomoći suseda, na rubu egzistencije.

Iako iza sebe imaju tešku životnu priču, one su nasmejane.

Milena, koja uskoro puni 18 godina, učenica Ekonomske škole, ima ambiciju da upiše Učiteljski fakultet.

Devojka prelepog osmeha, koja neguje bolesnu sestru, kaže da joj ništa nije teško, kao i da joj surova svakodnevnica ne predstavlja teret.

- Kad su nam roditelji bili živi, tata je radio po ceo dan, a mama i ja smo vodile računa o Jeleni. Navikla sam da je presvlačim, čuvam, hranim... Ništa mi od toga nije teško. Kad je mama preminula, ostale smo same. Tačnije, tu je i naš bio i brat, mesec dana, ali kako smo bili u lošim odnosima, on je otišao i od tada ga nema - priča devojčica.

Kako dodaje, svakog dana posvećena je sestri.

- Jelena svakog dana ide u Šiljakovac, u boravak za osobe sa invaliditetom. Tamo ima terapije, sluša radio, gleda televizor... - priča Milena dok lista dokumentaciju s Mileninim dijagnozama.

"Govor nerazvijen", "Nikad nije prohodala", "plegija donjih ekstremiteta, koristi pelene", "Nepokretna".

Ovo su samo neke od reči koje pišu na njenom nalazu, a s kojima se svakodnevno bori njena mlađa sestra.

Na pitanje kako jedna tinejdžerka provodi dane brinući o bolesnoj sestri i ima li ponekad vremena za sebe, uz osmeh odgovara:

- Stižem sve - moram! Kad sam prva smena, kasnim na prva dva časa jer sestru spremam za boravak i odvodim je tamo. Posle škole unosim drva, ložim da bude toplo, spremam hranu i dočekujem kombi koji je dovozi.

- Kad sam druga smena više izostajem jer je ona u boravku do pola četiri popodne, a moram je sačekati. Ipak, nastavnici imaju razumevanja.. - kaže Milena, objašnjavajući kako postiže sve.

- Učim dok Jeca sluša radio, sređujem kuću u hodu, a s drugaricama se viđam samo kad dođu kod mene na kafu. Drugačije nije izvodlvo jer Jeca hoće samo s dve komšinice da ostane, a za mene je mnogo vezana - kaže ona.

Neposredno nakon što smo došli, videli smo i kako izgleda jedan deo te njihove svakodnevnice. Nešto pre šesnaest časova, kombi je svirnuo pred kućom, a Milena je hitro izašla ispred. Pomogla je čoveku iz boravka da je iznese iz kombija i dovezla je do kuće. U sobu je unela sama, bez ičije pomoći. Vratila se nešto kasnije, kad je sestru presvukla i sredila.

Živi onako kako mora, čekajući neke bolje dane.

Čekajući to, pred sobom ima još teških prizora, pored sestre koja je teško bolesna.

Trošan krov njihovog doma preti da se uruši, a zidovi pucaju. Vlaga je svuda po kući, a komadi davno nanetog kreča otpadaju s plafona. Sestre među kojima je manje od godinu dana razlike, dokaz su da život i te kako ume da bude okrutan.

Od celog sela koje je na večni počinak ispratilo njihove roditelje, ruku pomoći i solidarnosti danas im pružaju samo dva domaćinstva iz susedstva. Tu su da ih posavetuju, pomognu, pričuvaju jednu od sestara koja je teško bolesna.

Ljudi dobrog srca, humanitarci iz obližnjeg Barajeva. došli su da pomognu kad su čuli za njihovu priču, a u domu u Guncatima naišli su na prizor koji je pretužan.

Porodična kuća nije bezbedna za stanovanje, zbog čega im je obezbeđen privremeni smeštaj u jednom podrumu u Barajevu. Meštani će među sobom sakupljati novac, 2.000 dinara mesečno, da bi one imale bezbedni krov nad glavom dok se njihov ne osposobi za ponovno korišćenje.

Sestrama koje su ostale same i prepuštene sebi, osim humanih ljudi iz Guncata i Barajeva, mogu pomoći svi.

Volonteri sakupljaju novac i spremaju renoviranje njihovog doma. Do tada, svakog dana neko dođe sa kesom poklona koji im znače - namirnica, kozmetike...

Svako pomaže koliko može.

Za nekoliko dana biće gotova specifikacija koja će pokazati koliko novca je potrebno za radove u njihovom domu. Do tada će već svi koji žele da pomognu moći to da urade - devojčicama je potrebna bela tehnika, ali i novčana sredstva, stvari i hrana koje im čine svakodnevnicu.

Na Milenino ime sredinom januara će biti otvoren račun za uplate pomoći sestrama, a do tada im svako može pomoći malim znakom pažnje ili pak putem portala Espreso, kako bi se što pre sakupio novac za radove u njihovom domu.

EVO KAKO IM KONKRETNO MOŽETE POMOĆI!

Bonus video:

Espreso intervju, Aleksandar Šapić

(Suzana Trajković)