OTIŠAO SAM NA RUTINSKI PREGLED, A REKLI SU MI: Tebi su otkazali BUBREZI! Ivanova ruka VIBRIRA i ona ga drži u životu (VIDEO) (FOTO)

Ekipa Espresa posetila je juče Ivana Redžića, tridestdvogodišnjeg momka, koji je do avgusta prošle godine vodio jedan sasvim normalan život. Nakon samo jedne, prema njegovim rečima, slučajne posete lekaru, saznao je da su mu otkazala oba bubrega i tu počinje njegova bitka.

Stižemo kod Ivana. Kolega i ja očekujemo smrknuto, tužno lice, a dočekao nas je momak sa širokim osmehom. Sačekao nas je sa spremljenim doručkom i ugostio kao da smo najrođeniji. U prvi mah, pomisli smo da smo došli kod pogrešne osobe. Međutim, bili smo na pravom mestu i na naše iznenađenje (prijatno, naravno), Ivan je jedan od onih koji se ne predaje tako lako. Uprkos muci koja ga je snašla odlučan je da se bori i ne dozvoli bolesti da svoje tanke ruke obavije oko njega i potpuno ga uništi.

Ovo je Ivanova priča. Priča koja će vas naterati da zaplačete, ali i da kažete sebi da ste dovoljno srećni što ste se ovog jutra probudili zdravi!

- U avgustu prošle godine pred more, otišao sam kod lekara na rutinski pregled, vađenje krvi i to. Iskreno, nešto u meni mi je govorilo da treba da odem. Bio sam pre toga u crkvi, danas mislim da to ima neke veze. Pre toga sam uvek bio zdrav kao dren. Jedino što sam tih poslednjim meseci osećao bio je umor, ali to sam prepisivao iscrpljenosti zbog posla. Međutim, kada su stigli razultati, nastao je haos. Moram da kažem i da način na koji su mi saopštili nije bio na malo etički ili kako god da to nazovem. Seo sam kod doktora i samo mi je rekao: "E, tebi su otkazali bubrezi." Blago rečeno bio sam u šoku, ali šta sad. Šta je tu je - objašnjava Ivan i dodaje da mu je rečeno da mora što pre da bude smešten u bolnicu, kao i da je situacija jako ozbiljna. Prema njegovim rečima, prvih par meseci on je ovo saznanje primio jako dobro, verovatno zbog šoka, ali dodaje i da ga je kasnije stiglo. Naravno, zabrinuta majka odmah mu je rekla da će mu ona dati bubreg.

- Ista smo krvna grupa, verovali smo da će sve biti u redu, a onda je usledio novi šok. Njoj su dijagnostikovali sličnu bolest, bubrezi joj propuštaju proteine, a mogla je da završi na dijalizi kao i ja - objašnjava Ivan i dodaje da je druga opcija za transplantaciju bio njegov brat koji ima 35 godina, ali da ni to nije uspelo.

I ta šansa je propala, komisija neće da odobri da on bude donor organa - objašnjava naš sagovornik.

- U maju mesecu su mi operisali ruku i ugradili mi takozvanu fistulu, koja u stvari priprema ruke za dijalizu. Vena koju su mi operisali je naduvena baš zbog fistule, jer tokom primanja dijalize ja ležim četiri sata nepomičan sa dve ubodene igle. Vena je debela i biće još veća, jer treba da bude što deblja. Ako je tanka od konstantnih uboda ona se ošteti. Još dva meseca sam uspeo bez dijalize. Inače, od avgusta proše godine kada sam saznao, uspeo sam da živim bez dijalize, pa skoro godinu dana, isključivo ishranom na koju sam pazio. A i želeo sam da što kasnije odem na dijalizu jer su mi svi rekli da je tako bolje, onda sam odradio tu operaciju, a potom sam dva meseca kasnije morao da krenem, i evo već tri i po meseca sam na dijalizi. Ona je jako teška. Psihički najviše i dosta pacijenta zbog nje upadne u depresiju. Ide se svaki drugi dan, i ja kad idem danas i provedem tamo četiri sata, nakon toga nisam ni za šta. Muka, iscrpljenost, malaksalost. Za tih četiri sata, meni kroz ruku prođe oko 300 litara krvi i vrati se. Teška je činjenica da moraš da odeš na dijalizu sutra - inače nećeš biti živ... - priča nam Ivan tužnim glasom.

Kako nam je objasnio, dva dana nedeljno je na VMA, u danima kada nije tamo trudi se da živi, ali, to nije isti život kao ranije. Velika podrška su mu porodica, prijatelji i poznanici, ali, nema ono najvažnije - kompatibilan bubreg koji bi mu spasao život.

On objašnjava da lekari nisu znali da mu kažu razlog zbog kojeg su mu oba bubrega otkazala.

Naime, kako je ispričao za Espreso.co.rs, rečeno mu je da su u potpunosti propali i da pre transplatacije novog neće moći da utvrde šta je uzrok. Naš sagovornik navodi da se zbog teške finansijske situacije javio humanitarnoj fondaciji Budi human kako bi skupio dovoljno novca za transplataciju u inostranstvu.

Ivan je inače iz Uroševca na Kosovu i Metohiji, a u Beograd je došao davne 1999. godine.

- Otac mi je umro 1995. godine, a majka je ostala sama sa mnom i sa bratom. 1999. godine zbog situacije u zemlji s Kosova došli u Beograd. Tu sam završio Visoku školu elektrotehnike, a potom se zaposlio u banci. Brat nije zaposlen, ja sam trenutno na bolovanju, a mama kao prosvetni radnik nema neka primanja, pa nam je finansijska pomoć usled mog zdravstvenog problema zaista potrebna.

Ivan objašnjava da je preko humanitarne fondacije "Budi human" krenuo u akciju sakupljanja novca, te da je fondacija otvorila SMS broj za sakupljanje sredstava za lečenje u inostranstvu za šta je potrebno oko 50.000 evra. To bi uključilo troškove lečenja, hospitalizaciju i transplantaciju. Tamo bi bio na njihovoj listi čekanja za bubreg i veće su šanse da će dobiti na vreme.

Dok čeka novu šansu za život, javio mu se čovek iz Austrije koji mu je ponudio svoj bubreg i pokazao da humani ljudi koji samo žele da učine dobro delo i spase jedan mladi život, zaista postoje.

- On želi da ostane anoniman. Čuo je za mene preko neke stranice na Fejsbuku koja je objavila da bolujem. On je tamo pisao, oni su prosledili to Fondaciji Budi human, a oni meni. Čovek ne želi ništa za uzvrat, jednostavno, njegov sin je moje godište, čovek se potresao i želi da mi da bubreg. Međutim, nismo ista krvna grupa - objašnjava Ivan i dodaje da ga je nakon toga pozvao i kolega sa kojim je nekada radio, koji mu je takođe ponudio svoj bubreg, ali, ni on ne može, takođe zbog različite krvne grupe.

Uprkos dijalizama i svim negativnim pojavama koje nosi, Ivan želi da se vrati na posao, da bi, kako kaže nastavio da živi i sprečio sebe da potone u depresiju.

Tokom našeg razgovora Ivan me je pitao da li želim da pipnem venu na ruci koja mu je operisana. Nakon što sam ga dotakla, osetila sam nešto što nisam nikada u životu! Njegova ruka bukvalno vibrira!

Krv koja prolazi kroz venu teče tolikom brzinom da se to oseća preko njegove ruke, te se vidi kako mu vena pulsira! Takođe, kada se prisloni uvo, može da se čuje krv koja struji zbog velikog protoka.

O čemu pričamo možete pogledati u videu ispod:

Dok ne dobije bubreg, ova ruka je njegov život!

Svi koji žele da pomognu Ivanu mogu da pošalju SMS sa sadržajem 409 na 3030, ili da se jave ukoliko su nulta pozitivna krvna grupa i žele da mu poklone bubreg! Kako nam je i sam Ivan rekao, za njega je ova druga opcija bolja i to bi više voleo.

Uprkos dijalizi i svim nedaćama kroz koje trenutno prolazi, Ivan ne odustaje. Odlučan je da u borbi istraje do kraja i ponovo prigrli život punim plućima!

Ivane, navijamo za tebe, znamo da ćeš uspeti, samo nastavi da budeš pozitivan kao i dosad. Držimo ti fige, i naredni put se vidimo da tvoju pobedu zalijemo kako dolikuje!