NEMOJ DA ME DAŠ KOD TATE: Marijina ispovest o oduzetom detetu ZALEDILA je Srbiju! (VIDEO)

Marija, klinički psiholog iz Bora, majka je četvorogodišnje devojčice, nad kojom još od 2013. godine ima presudu o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Dve godine kasnije, presudom je utvrđen način viđanja deteta sa ocem. To viđanje se odvija uz teškoće, a i u zapisnicima izvršitelja stoji da dete neće kod oca i da plače.

Otac je 2013. proglašen krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti i uznemiravanje Marije i njene porodice, i dobio je presudu zabrane prilaska na manje od 100 metara. Te pretnje su počele ubrzo pošto je Marija napustila zajednički život sa bivšim partnerom. On im je svima pretio batinama i pretnjama po život i telo. Kazna zatvora od tri meseca zamenjena je uslovnom kaznom od godinu dana. Sud je zaključio da Marijin bivši partner postupajući u uračunljivom stanju, primenom nasilja i pretnjom da će napasti život i telo i drskim i bezobzirnom ponašanjem upućujući reči pretnje: "Polako da ti isplatim ovo što ti dugujem pa ćeš da vidiš onda, nemojte da se zavaravate da smo završili ovo je tek početak, ubiću vas, sve mogu, da platim 200, 300 evra da ti prebiju brata neće znati šta ga je snašlo..." Ovim ponašanjem, zaključuje sud, nije izvršio krivično delo nasilje u porodici u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti, te je za isto oslobođen, jer je sud našao da nema dovoljno dokaza za ova krivična dela. Marija je pisala ministru policije Nebojši Stefanoviću i rekla da se plaši da će ih njen bivši partner negde presresti i oteti dete, i to u momentu kada je na snagu stupio Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Mariji je nekoliko dana kasnije zakucala policija na vrata i rekli joj da je vode na saslušanje, zbog nasilja u porodici. Kada je pitala kakvog nasilja, rekli su joj da je prijavljeno nasilje u porodici i da ona mora da pođe sa njima. Kada su pozvali PU, saznali su da je to nalog iz Beograda i da je trebalo da odu po Mariju, a oni su razumeli da treba da je privedu. U policiji je inspektor pitao zašto je i šta pisala, a kada mu je sve objasnila, on je uzeo izjavu i kasnije je obavestio da je njen bivši partner dobio zabranu prilaska na 48 sati.

21. jula 2017. godine MUP RS, PU Bor donosi hitnu meru, Marijinom bivšem partneru u vidu privremene zabrane mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Mera je doneta na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Zabrana prilaska je određena na 48 sati. Sutradan nakon ovog rešenja, Osnovni sud u Boru usvaja predlog Okružnog javnog tužilaštva u Boru i produžava hitnu meru, privremene zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja Mariji Šutulović za još 30 dana. U obrazloženju se kaže da je mera produžena zbog postojanja neposredne opasnosti od izvršenja krivičnog dela nasilja u porodici. Uprkos svemu tome, Centar za socijalni rad traži da Marija u Centar dolazi sa detetom, a da će tamo biti i njen muž. Kada ih je podsetila da on ima zabranu prilaska, radnici CSR su rekli da će ona u jednu prostoriju, on u drugu. Oni će odvoditi dete kod oca na viđanje. Socijalna radnica koja vodi dete u prostoriju kod oca obmanula je dete time što joj je rekla da je vodi da lupe neki pečat, a ne da ide da vidi oca.

"Nemoj da me daš kod tate..."

Prelomni događaj za sve ovo, desio se u martu 2016. godine, kada je dete bilo da se vidi sa ocem. Vratila se kod majke crvena oko lica, a kada je majka pitala od čega joj je to crvenilo, dete ništa nije reklo. U toku noći dete se probudilo i kroz plač reklo: "Nemoj da me daš kod tate, on mene grebe bradom i ljubi me u usta". Dete je reklo da je ljubio i u predelu međunožja, obučenu. Ujutru je majka odvela kod pedijatra i doktorka je pozvala policiju po službenoj dužosti. Marija je sa detetom otišla u policiju, posle saslušanja i u CSR. Tamo su je uputili na psihologa. Zatim je odvela dete i na veštačenje, koje je naložio i javni tužilac, zbog sumnje na nedozvoljene polne radnje. U izveštaju veštaka stoji da je izvesno vreme nakon opisanog događaja dete pokazalo izmenjeno ponašanje prilikom susreta sa ocem na ulici, da je vrištalo i tražilo da je majka uzme u naručje, odbijalo da mu priđe i da ne želi više da ide kod oca. Takođe je pomenuto da nije prohvatalo ni jednog zdravstvenog radnika muškog pola i da to ne prihvata u sadašnjem vremenu. Izveštaj se završava sledećim zaključkom: Iz napred navedenog se može zaključiti da su stresni događaji mogli da budu traumatskog karaktera nastali na način kao što su dobijeni podaci i da utiču na ponašanje deteta koje je unapred uočeno i opisano. Tužilaštvo je 22. jula podiglo optužnicu protiv oca za nedozvoljene polne radnje. Uprkos tome, Marija 1. avgusta u CSR potpisuje protokol o viđanju deteta sa ocem u kontrolisanim uslovima u CSR. Stručnjaci sa kojima smo pričali izričito kažu da je sudska praksa u takvim slučajevima vrlo jasna: osoba protiv koje je podignuta optužnica dobija pritvor ili zabranu prilaska detetu. Ovde se međutim nije dogodilo ništa od toga. Marija 4. avgusta odlazi u CSR da bi se ostvario plan viđanja sa ocem. Tada joj je iznenada uručena odluka CSR Bor da se dete oduzima majci i da se smešta u hitan smeštaj, kao i da je dete dobilo neposrednog privremenog staratelja. Dete je, na majčine oči, odvezeno u nepoznatom pravcu. Istog dana, Centar za socijalni rad u Boru donosi rešenje kojim dete dobija neposrednog i privremenog staraoca. U obrazloženju ovakve odluke stoji da je CZR Bor po službenoj dužnosti pokrenuo postupak privremene starateljske zaštite, nakon dužeg rada sa porodicom deteta.

Ostatak teksta čitajte OVDE.

(Espreso.co.rs / b92/Životpriča)