KEVE TI? Ove reči SVAKODNEVNO koristimo, a potiču DIREKTNO iz albanskog jezika! (FOTO)

Srpski jezik je toliko zatrovan u poslednjem veku, da neki ljudi iz unutrašnjosti ne mogu ni da razumeju šta priča neko iz većih gradova poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca.

U taj naš "sleng" uplovile su mnoge engleske, italijanske, španske, nemačke reči (tzv. varvarizmi), ali tu su i neke iz jezika naših suseda sa kojima tradicionalno i nismo baš u ljubavi.

Ovde ćemo se baviti rečima koje su se odomaćile u srpskom jeziku, posebno onom uličnom, a potiču iz albanskog jezika. Za neke od njih bili smo uvereni da su naše reči, eventualno turske ili mađarske, ali da su albanske, potpisujemo da niko pojma nije imao.

Listajući određene lingvističke knjige, došli smo do podataka koji će vas šokirati. Evo nekih reči koje smo preuzeli od južnih suseda, a inače, kako pišu određeni izvori, takvih reči je 330, posebno u slengu, i to prema istraživanjima sa početka 20. veka, što znači da ih sada ima još više:

KEVA (majka)

Imenica nastala od glagola "kevati", koji je prethodno nastao od reči "ke" (imaš) i srpskog "davati".

NJUPATI (jesti)

Albanci za stanje zasićenosti kažu "ngop", a sitnim glasovnim promenama mi smo došli do našeg "njupa".

ŠORATI (urinirati)

Na albanskom jeziku se mokraća kaže "šura", pa je analogija više nego jasna.

ŠLJAGA (udarac u glavu otvorenom rukom)

Na albanskom jeziku se šamar kaže "šupljak", a iako nije jasno kako je ova reč prerasla u "šljagu", lingvisti tvrde da je povezanost tu.

MOŠA (u ovom slučaju znači sestra)

U Albaniji, sestra se kaže motr... Odatle je nastao izraz moša, čije se značenje kod nas posle promenilo, pa je reč počela da označava kada nekoga, žargonski rečeno, "iscimate".

KINTA (novac)

Kindark je albanska reč koja označava stoti deo franga, nekadašnje osnovne novčane jedinice u državi južnog suseda.

ŠEŠIR (prevod nepotreban)

Reč šešir je po svemu sudeći nastala od albanskog naziva za belu kapu s ravnim temenom - "šeše", kakva se nosila u centralnoj Albaniji. "Šešir" se u srpskom jeziku najpre javio u Vojvodini, početkom 18. veka, gde su, verovatno, cincarski i albanski trgovci označavali kape s ravnim temenom.