Kako su naši stari slavili Mitrovdan? Jedno pravilo se ni po koju cenu nije kršilo

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 8. novembra obeležavaju Mitrovdan, praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju Solunskom. On je bio jednan od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja i mnogi Srbi ga proslavljaju kao zaštitnika svog doma, odnosno krsnu slavu.

Ovaj dan u našem narodu ima posebno mesto, ne samo zato što je jedna od čestih slava, već i zbog brojnih običaja i verovanja koja se prenose s kolena na koleno.

Mitrovdan se u narodnoj tradiciji smatra svojevrsnom granicom između jeseni i zime. Nekada su se upravo oko ovog datuma završavali veliki poljski radovi, ljudi su se vraćali svojim kućama, a domaćinstva pripremala za hladnije dane. Zato se za ovaj praznik vezuju brojna pravila o tome šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo raditi.

Ko je bio Sveti Dimitrije i zašto se slavi Mitrovdan?

Sveti velikomučenik Dimitrije živeo je u Solunu krajem trećeg i početkom četvrtog veka. Prema hrišćanskom predanju, bio je rimski vojni zapovednik koji nije želeo da se odrekne svoje vere niti da progoni hrišćane, zbog čega je zatvoren i pogubljen po naređenju cara Maksimijana. Hrišćani su ga tajno sahranili, a na mestu njegovog groba kasnije je podignut hram. Sveti Dimitrije postao je zaštitnik Soluna, a naziva se i Mirotočivi zbog predanja o čudesnom mirisu i mirotočenju njegovih moštiju.

Zašto se uoči Mitrovdana sedi kod kuće?

Verovalo se da onaj ko ovu noć ne provede u svom domu neće imati svoj mir tokom godine, već će često noćivati kod drugih ljudi. Zato se ovaj običaj nekada posebno poštovao, a porodice su nastojale da se okupe pod svojim krovom.

Mitrovdan je, prema starom narodnom shvatanju, praznik koji simbolizuje povratak domu, porodično zajedništvo i pripremu za zimu.

Na Mitrovdan se ne grde deca

Za ovaj praznik vezuje se i neobično verovanje koje se posebno odnosi na najmlađe. U narodu se govorilo da decu na Mitrovdan ne treba grditi, čak ni kada su nestašna ili naprave neku štetu. Verovalo se da će, ako ih roditelji tog dana prekorevaju, biti nemirna i neposlušna tokom cele naredne godine.

Zbog toga se savetovalo da se na ovaj dan deci više prašta, da se izbegavaju svađe i da u kući vladaju mir i dobro raspoloženje.

"Hajdučki rastanak"

Sigurno ste čuli narodnu izreku: "Mitrovdanak - hajdučki rastanak, Đurđevdanak - hajdučki sastanak". Ona potiče iz vremena kada su se hajduci pred dolazak zime razilazili i odlazili kod svojih jatаka, gde su provodili hladne mesece. Ponovo su se okupljali na proleće, oko Đurđevdana, kada su vremenski uslovi omogućavali povratak u šume i nastavak hajdučkog života.

Tako je Mitrovdan u narodnom kalendaru označavao završetak jednog godišnjeg ciklusa i početak zimskog perioda, ali i kraj velikih poljskih poslova. Poljoprivrednici su privodili kraju radove na njivama, pripremali zimnicu, sređivali dvorišta i obezbeđivali dovoljno hrane za stoku.

Postojao je i običaj da se na ovaj dan završavaju dogovoreni poslovi sa nadničarima i slugama, kojima su isticali ugovori, dok su se za naredni period angažovali novi radnici.

Prema narodnom verovanju, nije bilo dobro ostavljati velike poslove za period posle Mitrovdana, jer se smatralo da zima može da stigne iznenada.

Kako se obeležava Mitrovdan?

Porodice koje slave Svetog Dimitrija pale odlaze u crkvu, pale slavsku sveću uz molitvu, slavski kolač i žito, a u skladu sa običajima i mogućnostima pripremaju svečanu slavsku trpezu, koja je ove godine mrsna, jer praznik pada u nedelju.

Bonus video:

(Espreso / Lepa i Srećna / Biljana Stankovac)