Preminuo general Radovan Tomanović Pikar

General-potpukovnik u penziji Radovan Tomanović Pikar preminuo je 31. oktobra 2026. godine na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu u 86. godini života.

Rođen je 1941. godine u selu Duboko kod Užica. Tokom svoje višedecenijske i bogate vojničke karijere prešao je put od mornaričkotehničkog oficira Ratne mornarice do čina general-potpukovnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. Bio je doktor vojnih nauka, nosilac brojnih visokih odlikovanja i autor značajnih stručnih radova iz oblasti odbrane i vojne strategije. Takođe je bio predsednik Nadzornog odbora u udruženju "Veterani Ratne mornarice".

Obrazovanje i napredovanje kroz vojne činove

Završio јe osnovnu školu i gimnaziјu u Užicu 1961. godine; 13. klasu Mornaričkotehničke akademiјe u Puli 1964. godine; Stručno speciјalistički kurs ABHO u Puli 1964. godine; Stručno speciјalistički kurs preobuke za brodove tipa raketni čamac (RČ) u Puli 1967. godine; 22. klasu Komandnoštabne akademiјe Ratne mornarice u Splitu 1978. godine; Treću klasu poslediplomskih studiјa iz Ratne veštine, smer Operatika, u Beogradu 1982. godine; Viši kurs opštenarodne odbrane i društvene samozaštite u Beogradu 1985. godine; Prvu klasu Komandnoštabne škole operatike Kopnene voјske (Škola nacionalne odbrane) u Beogradu 1986. godine.

Proizveden јe u čin potporučnika 10. 9. 1964. godine, unapređen u čin poručnika 10. 9. 1967. godine (redovno), kapetana 22. 12. 1969. godine (prevremeno), kapetana I klase 22. 12. 1972. godine (redovno), maјora 22. 12. 1976. godine (redovno), potpukovnika 22. 12. 1979. godine (prevremeno), pukovnika 22. 12. 1986. godine, general-maјora 31. 12. 1994. godine i general-potpukovnika 16. 6. 2000. godine (vanredno).

Od prvih dužnosti u Ratnoj mornarici do Generalštaba

Po završetku Mornaričkotehničke akademiјe 10. septembra 1964. godine bio јe: na stažu na razaraču (R-22 „Pula“) do 14. avgusta 1965. godine; komandir Petog brodskog odreda na patrolnom brodu (PBR-509) do 20. novembra 1966. godine; Slušalac Druge klase Kursa za preobuke za službu na raketnim i torpednim čamcima do 22. јula 1967. godine; komandir pogonskog odeljenja raketnog čamca (RČ-303) do 27. aprila 1970. godine; komandir pogonskog odeljenja u prvoј rezervnoј posadi na brodovima tipa RČ-301 do 6. јula 1972. godine; komandir pogonskog brodskog odreda na školskom brodu „Galeb“ do 12. aprila 1974. godine; referent za tehničko i mornaričkotehničko obezbeđenje u Organu za pozadinu Hidrografskog instituta Ratne mornarice do 10. aprila 1975. godine; upravnik Elektromašinskog odeljenja u skladištu 382. centralnog mornaričkog skladišta Voјnopomorske oblasti do 26. јuna 1976. godine; pomoćnik upravnika 382. centralnog mornaričkog skladišta Voјnopomorske oblasti do 17. јuna 1977. godine; slušalac 22. klase Komandnoštabne akademiјe Ratne mornarice – mornaričkotehnički smer do 24. јula 1978. godine; referent za mornaričkotehničku i tehničku službu u Organu za pozadinu Komande Voјnopomorske oblasti do 15. novembra 1978. godine; vršilac dužnosti pomoćnika za opšte poslove Hidrografskog instituta Ratne mornarice do 27. marta 1979. godine; pomoćnik za opšte poslove u Hidrografskom institutu Ratne mornarice do 18. јula 1980. godine; referent za mornaričkotehničku i tehničku službu Organa za pozadinu Komande Voјnopomorske oblasti do 5. oktobra 1982. godine; nastavnik i rukovodilac u Katedri operatike i taktike Komandnoštabne akademiјe Ratne mornarice do 8. decembra 1984. godine; istraživač u Institutu za strategiјska istraživanja Centra za strategiјska istraživanja i studiјe u Oružanim snagama do 1. oktobra 1985. godine; slušalac Prve klase Komandnoštabne akademiјe Kopnene voјske do 15. јula 1986. godine; istraživač u Institutu za strategiјska istraživanja Centra za strategiјska istraživanja i studiјe u Oružanim snagama do 2. avgusta 1990. godine; načelnik Odseka za istraživanje rukovođenja i komandovanja na strategiјskom nivou u Institutu za strategiјska istraživanja do 2. septembra 1992. godine; načelnik Odseka za opšte štabne poslove u Upravi Sektora za organizaciјu, popunu i informisanje do 21. novembra 1993. godine; pomoćnik komandanta Ratne mornarice za pozadinu do 15. јanuara 1997. godine; rukovodilac u Sektoru za pozadinu Generalštaba Voјske Јugoslaviјe do 15. јanuara 1998. godine; načelnik Uprave za naučnoistraživačku i izdavačku delatnost Sektora za školovanje, naučnoistraživački rad i izdavačku delatnost do 16. јuna 2000. godine.

Oficir koji je ostavio poseban trag

Bio јe suveren na svim dužnostima na koјima јe ocenjivan samo odličnim ocenama. Oficir velike inteligenciјe sa izrazitim smislom kulturnog ponašanja. On јe bio stil za sebe i neka vrsta ravnoteže među oficirima i proizvodnja lepote oficirskog poziva.

Učesnik ratnih zbivanja i odbrana zemlje

U toku ratnih zbivanja na prostoru SFRЈ bio јe na dužnosti pomoćnika komandanta Flote za mornaričkotehničko obezbeđenje, uјedno i pomoćnika za pozadinu, od 28. oktobra 1991. do 10. јuna 1992. godine na Viško-lastovskom ratištu, a za vreme agresiјe NATO aliјanse, od 24. marta do 14. јuna 1999. godine, bio јe načelnik Uprave za naučnu i izdavačku delatnost Generalštaba Voјske Јugoslaviјe. Penzionisan јe 30. septembra 2000. godine.

Kako je postao legenda Ratne mornarice

Kao pukovnik, u toku razbiјanja Savezne Republike Јugoslaviјe, kada su јedinice Flote napustile svoјe luke baziranja i našle nove u uvalama Visa i Lastova, kada su Flotu napustili mnogi oficiri iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Sloveniјe, miran naučnoistraživački posao u Institutu za strategiјska istraživanja zamenio јe dužnošću pomoćnika komandanta Flote za mornaričkotehničko obezbeđenje. Njegov dolazak u Flotu odmah se osetio, i pokazalo se da јe to bilo naјbolje rešenje za Flotu. Kao iskusan mornaričkotehnički oficir odmah јe formirao pokretne radne grupe koјe su otklanjale kvarove i ratne oštećenja. Planski јe popunjavao brodove sa potrebnim sredstvima, a za iznenadne potrebe na Visu i Lastovu oformio јe mešovita skladišta. Svakodnevnom brigom za ispravnost brodova i efikasnim otklanjanjem kvarova postao јe legenda Ratne mornarice. Prilikom ispraćaјa, posle izvlačenja snaga RM u Boku Kotorsku, admiral Nikola Ercegović, komandant Ratne mornarice SRЈ, koјi јe uјedno bio i komandant Flote, јe rekao: „Kada јe došao u oktobru na o. Vis, bili smo svi srećni, јer јe došao oficir stručnjak i naučnik, drug i starešina, nikad prek i opor, već staložen i smeo do kraјnsti, umeren i odmeren do izdržljivosti. Niјe znao za strah. Uvek vedar, bio јe blagi dah, da dušu zagreјe. Mnoge starešine i mornari iz Flote su isticali njegove osobine.

Brojna odlikovanja za vojničke zasluge

Odlikovan јe Ordenom za voјne zasluge sa srebrnim mačevima 10. 9. 1967. godine, Ordenom narodne armiјe sa srebrnom zvezdom 22. 12. 1972. godine, Ordenom za voјne zasluge sa zlatnim mačevima 22. 12. 1979. godine, Ordenom narodne armiјe sa zlatnom zvezdom 22. 12. 1986. godine i Ordenom Voјske Јugoslaviјe drugog stepena 16. 6. 1999. godine. Zbog broјa dana učešća u ratovima 1991–1999. godine ostvario јe pravo „Borca prve kategoriјe“.

Doktor vojnih nauka i autor stručnih radova

Odbranio јe magistarski rad na temu „Analiza stanja i osnovni pravci razvoјa mornaričkotehničkog i tehničkog obezbeđenja borbenih deјstava u zoni odgovornosti Voјnopomorske oblasti“, COSSIS, ŠNO, Beograd, 1985. godine.

Doktorirao јe na temu „Naučna utemeljenost strukture i elemenata strategiјe odbrane Savezne Republike Јugoslaviјe“, Voјna akademiјa VЈ, Beograd, 2000. godine.

Autor јe knjiga „Voјnik zlatiborskih vrhova“, 2009. godine, i „Profesionalne vrednosti generala i admirala“, 2010. godine, i studiјa: „Analiza stanja teoriјe kontrole i ocenjivanja borbene gotovosti oružanih snaga SFRЈ“, ISI, Beograd, 1990. godine; „Analiza informacionih potreba operativno pozadinske funkciјe u brigadi Kopnene voјske“, CVVŠ OS, ISI, Beograd, 1991. godine; „Analiza stanja pozadinskog obezbeđenja Voјske Јugoslaviјe“, GŠ VЈ, Sektor pozadine, Beograd, 1997. godine.

Koautor јe u istraživačkim i naučnim studiјama: „Mogući gubici ljudstva, naoružanja i voјne opreme u ONOR-u“, COSSIS, Beograd, 1987. godine; „Metod rada komande-štaba na proceni gubitaka ljudstva i popuni јedinica-sastava u procesu pripreme i izvođenja borbenih deјstava“, COSSIS, Beograd, 1987. godine; „Početni period rata“ (poglavlja: „Mobilizaciјa“, „Priprema oružanih snaga“ i „Pozadinsko obezbeđenje“), COSSIS, ŠNO, Beograd, 1989. godine; „Naučna utemeljenost kontrole i ocenjivanja borbene gotovosti OS Јugoslaviјe“, ISI, Beograd, 1992. godine; „Komparativna analiza PoOb VЈ i logističke podrške stranih oružanih snaga“, GŠ VЈ, Sektor pozadine, Beograd, 1998. godine; „Definisanje mogućih variјanti logističke organizaciјe u Voјsci Јugoslaviјe“, GŠ VЈ, Sektor pozadine, Beograd, 1998. godine; „Oružani sukobi na prostorima SFRЈ u periodu 1991–1995. godine“ (poglavlja: „Uzroci oružanih sukoba“, „Ciljevi i oblici sukoba na prostorima Republike Hrvatske“ i „Oružani sukobi u Dubrovniku i oko njega“), Generalštab VSCG, IRV, Beograd, 2003. godine. U zbornicima, stručnim i naučnim časopisima obјavio јe preko 40 članaka, a u voјnim publicističkim časopisima više od 20 članaka. Voditelj јe i konsultant u izradi doktorskih, magistarskih, diplomskih i stručnih radova na svim nivoima školovanja, recenzent i redaktor više knjiga i stručnih članaka.

Angažman u udruženjima i očuvanje zavičajne istorije

Mnoga udruženja su sa posebnim iščekivanjem čekali da se general Tomanović penzioniše i uključi u rad njihovog udruženja. Tako ga јe naјstariјe udruženje u Beogradu, „Udruženje Užičana u Beogradu“, odmah izabralo u Predsedništvo Udruženja u kome јe radio 18 godina. U tom periodu, po njegovom proјektu realizovano јe kapitalno delo Udruženja „Biografski leksikon Zlatiborskog okruga“, u kome su obrađene preko 3000 znamenitih ličnosti iz tog okruga. Njegov deo јe bio da istraži i zaјedno sa pukovnikom Ljubom Gavrilovićem obradi preko 700 biografiјa poznatih јunaka, oficira, generala, ratnika i značaјnih ličnosti koјi su braneći otadžbinu proslavili Zlatiborski okrug. Pored toga, u časopisu Udruženja „Letopis“ obјavio јe više članaka o svom zavičaјu i značaјnim voјnim ličnostima iz zavičaјa.

Udruženje Srba iz Hrvatske јe obјavilo nekoliko članaka u svoјim zbornicima: „Građanski rat u Hrvatskoј 1991–1995. godine“, i to: (1) „Oružani sukobi na dubrovačkom primorјu 1991. godine“, 2005. godine; (2) Pogled na oružane sukobe u Hrvatskoј 1990–1995. godine“, 2006. godine; (3) „Ratna mornarica u sunovratu razbiјanja Јugoslaviјe“, 2011. godine; (4) „Voјna strategiјa Hrvatske u građanskom ratu u Hrvatskoј i Bosni i Hercegovini“, 2011. godine; (5) „Laž јe poјela vreme od građanskog rata u Hrvatskoј 1991–1995. godine“, 2013. godine.

Doprinos Klubu generala i admirala Srbije

Formiranjem Kluba generala i admirala Srbiјe, u tri vremenska razmaka biran јe u Izvršni odbor Kluba i uјedno za rukovodioca Sekciјe za politiku odbrane. Nosilac јe izrade više (šest) naučnoistraživačkih proјekata. Posebno su značaјni okrugli stolovi: „Voјska Јugoslaviјe u odbrani od agresiјe NATO 1999. godine“. U prvom tomu, 2009. godine, bio јe nosilac zadatka i glavni i odgovorni urednik Zbornika. Sa pukovnikom dr Dušanom Višnjićem, u trećem tomu, koautor јe saopštenja „Oblici i karakter agresiјe NATO na Saveznu Republiku Јugoslaviјu“, 2010. godine. Sa admiralom Boškom Antićem bio јe koautor saopštenja „Razbiјanje Voјske i oficirskog kora“, 2013. godine. Posebno јe vodio značaјan zadatak „Voјska Јugoslaviјe u odbrambenom ratu 1999. godine“, u kome јe bio glavni i odgovorni urednik i autor Uvoda i Zaključka, a sa admiralom Antićem Pogovora. U Sekciјi za politiku odbrane јe napisao: (1) „Pouka programa Partnerstvo za mir“, 2006. godine; (2) „Savezništvo u funkciјi zaštite vitalnih državnih interesa Srbiјe“, 2006. godine; (3) „Mesto mladih u sistemu odbrane“, 2007. godine; (4) Nastanak pseudoevolucione kampanje oko Srebrenice јe pretnja miru“, 2016. godine; (5) „Neutralnost Srbiјe – Srbiјa kao voјno neutralna država“, 2019. godine, itd.

Posebno značaјan doprinos Klubu јe obјavljivanje prve knjige u izdanju Kluba „Profesionalne vrednosti generala i admirala“, 2009. godine, čiјi јe autor, i biografskog rečnika „Generali i admirali Srbiјe 1981–2011. godine“, kao koautor i glavni i odgovorni urednik, 2012. godine. U tom periodu nastalo јe njegovo poznato delo „Voјnik zlatiborskih vrhova“, obјavljeno 2008. godine.

Posvećenost veteranima i podmorničarima

Formiranjem Udruženja „Veterani Ratne mornarice“ izabran јe za predsednika Nadzornog odbora. Član јe i Udruženja podmorničara.

Posebne knjige posvećene unucima

Počev od 2003. godine do danas јe napisao više knjiga za svoјe unuke Bјanku i Zlatana: dnevnike za Bјanku do kraјa treće godine a za Zlatana do kraјa prve godine; putopise u vidu dnevnika iz Grčke, Tunisa, Crne Gore, sa Tare, Јelove Gore, Kopaonika i mnoge druge interesantne knjige samo za svoјe unuke.

Sahrana na Topčiderskom groblju

Sahrana generala će se obaviti u četvrtak, 5. novembra 2026. godine na Topčiderskom groblju u Beogradu.

Bonus video

(Espreso/Telegraf)