Da li ćete naslediti rak ako su ga imali vaši najbliži? Naša genetičarka kaže da nije sve u STRESU, ovo je važnije!

Genetičarka Tatjana Stanković je rekla da je prvi faktor u dijagnozi raka prepoznavanje nekontrolisanog umnožavanja ćelija raka, a okidač je genetski program koji se promeni u odnosu na zdravo tkivo.

Stanković je rekla da je rak nekontrolisano bujanje ćelija iz normalnih tkiva, koja su genetski dovoljno promenjena da više nisu pod kontrolom organizma i regulacionih sistema.

Kao profesor genetike raka na Univerzitetu u Birmingemu, Stanković je navela da rak ima sposobnost da prevaziđe sve kontrolne sisteme i da se ponaša kao strano biće u organizmu pacijenta.

Genetske promene i sprega sa stresom

"Do toga dovodi činjenica da u genomu raka, a genom to je skup svih gena u našoj deoksiribonukleinskoj kiselini, koji regulišu sve funkcije ćelija, se promenio, na taj način da geni koji su zaduženi za negativnu ili pozitivnu regulaciju rasta ćelija su promenjeni da više kontrole nema", rekla je Stanković.

Stanković je navela da nema dileme da je stres jedna od komponenti izazivanja raka, jer utiče na funkciju celog organizma, a naš neurovegetativni sistem je deo kontrole.

"Ne bi trebalo sve pripisivati stresu. Nastanak raka je multi-proces gde veliki broj faktora utiče i kooperira. Moja poenta je na genetskoj komponenti, a ima jako puno faktora spoljašnje sredine koji kooperišu sa genetskom komponentom da dovedu do raka", istakla je Stanković.

Govoreći o spektru predispozicija za rak, Stanković je navela da ako u familiji ima nekoliko slučajeva raka dojke ili pluća, to ne mora da znači da je u pitanju kancer sindrom zato što su to veoma učestali maligniteti u generalnoj populaciji i postoji mogućnost da je koincidencija.

Porodična istorija i kancer sindromi

Prema njenim rečima, ako su u pitanju retki tumori, a postoji veliki broj slučajeva u istoj porodici, onda to navodi da u toj porodici postoji nasledno mutiran gen koji se prenosi kroz generacije i dovodi do te izražene predispozicije.

Stanković je rekla da u trenutku kada još nije kompletno razrađen preventivni program i dalje sve počiva na ranoj dijagnozi i princip je da se početak raka uhvati u inicijalnoj fazi kada je operativno lečenje moguće, odnosno "kompletna ablacija tumora sa ili bez dodatne terapije".

Značaj rane dijagnoze i psihološkog stava

Kao primer, Stanković je navela američku glumicu Anđelinu Džoli koja je odstranila obe dojke pošto je otkrila Braka mutaciju u sopstvenom telu, a majka joj je umrla od toga.

"Nije nikakva tajna da pozitivan stav prema dijagnozi raka ima vrlo velikog značaja u prognozi. Imate osobe koje dijagnozu raka prihvate kao izazov sa kojim će se boriti do kraja bez obzira šta bolest donosi i takav stav utiče da oporavak od intervencije bude brži", navela je Stanković.

Prema njenim rečima, optimizam je važan, jer je to "sila u našim životima koja ima pozitivan ishod, bez obzira da li je rak ili neka vrsta delatnosti".

Stanković je dodala da veliki broj bolesnika postaje depresivan, zbog neizvesnosti, neprijatnih procedura i dužine njihovih trajanja, kao i osećanja izolovanosti od ostalog zdravog sveta.

Upozorivši da je kancer velika stigma, ne samo za bolesnika nego i za najužu okolinu, Stanković je dodala da okruženje bolesnika ima kompleksan efekat na celu sredinu.

Stanković je rekla da zdrava tkiva međusobno liče, dok je svaki malignitet posebna priča i razlikuje se od jedne od druge osobe zato što je genetski program varijabilan.

"Neki put postoji zajednička mutacija kod velikog broja bolesnika, a obično su varijacije u mutacijama koje mogu da daju isti efekt. Tako da morate da sekvencionirate malignitet, da ga analizirate i da odredite profil genetski za tog bolesnika i da genetski profil maligne ćelije pratite da vidite da li se menja i kako reaguje na terapiju", objasnila je Stanković.

Uloga opšteg i lokalnog imuniteta

Naglasivši da je imunitet veoma važan, Stanković je dodala da opšti imunitet podrazumeva stanje limfocita, leukocita i raznih drugih imunih ćelija.

Prema njenim rečima, "što ste u boljem stanju, bolje će te podneti lečenje".

"Očuvanje ili jačanja imuniteta podrazumeva zdrav život, koji podrazumeva odsustvo gojaznosti, prisustvo vežbanja, pokretnosti, odsustvo alkohola i pušenja. To je ono što možemo da uradimo da naše opšte stanje imuniteta ojača", navela je Stanković.

Govoreći o lokalnom imunitetu, oko samog malignog tkiva, Stanković je rekla da su tu postignuti veliki uspesi zato što su prepoznali koje su interakcije između imunih ćelija koje treba probuditi i lekove da probude imuni sistem.

Stanković je dodala da je za neke vrste raka, kao što su melanom i rak pluća, imunoterapija vrlo uspešna, u određenom stadijumu.

"Što duže rak traje i maligni proces to je imuni sistem sve više uspavan. Teže ga je probuditi. Što je ranija intervencija, to je bolje", istakla je genetičarka.

Stanković poslednje tri decenije radi na procesu reparacije DNK u malignim ćelijama, odnosno nastoje ustanoviti kako nastaju maligniteti koji ima oštećenje reparacije DNK, od čega postaju zavisni i kako može da se eksploatiše ta zavisnost.

Bonus video:

(Espreso/Blic)