Teorija srpskog genija koja je objasnila ledeno doba: Šta su tri stuba Milankovićevih ciklusa?

Milankovićevi ciklusi predstavljaju naučnu teoriju kojom se objašnjavaju dugoročne klimatske promene na Zemlji i nastanak ledenih doba putem astronomskih uticaja na raspodelu Sunčeve energije. Teoriju je postavio čuveni srpski astronom, matematičar i geofizičar Milutin Milanković, a kruna njegovog naučnog rada jeste delo "Kanon osunčavanja i njegova primena na problem ledenih doba“, objavljeno 2. aprila 1941. godine.

Kao što u svojoj prezentaciji o klimatskim promenama ističe meteorolog Ivan Ristić, razumeti današnje klimatske promene nemoguće je bez poznavanja tri ključna kosmička ciklusa koje je definisao Milutin Milanković.

Tri stuba Milankovićevih ciklusa

1. Ekscentričnost orbite

Šta je Ekscentričnost orbite: Odnosi se na promenu oblika Zemljine orbite oko Sunca, koja varira od izraženo eliptične do skoro kružne.

Klimatski uticaj: Promena ekscentričnosti utiče na količinu Sunčeve energije koja stiže do Zemlje u različitim delovima godine. Pored toga, direktno određuje dužinu godišnjih doba. Na primer, na severnoj hemisferi leta su trenutno oko 4,5 dana duža od zima, a proleća oko tri dana duža od jeseni. Kako se ekscentricitet smanjuje, dužine godišnjih doba se postepeno ujednačavaju.

2. Nagib Zemljine ose

Šta je nagib Zemljine ose: Ugao pod kojim je Zemljina osa nagnuta u odnosu na ravan njene orbite menja se tokom vremena. Trenutni nagib iznosi 23,4 stepena i nalazi se na pola puta između svojih ekstrema, pri čemu se sporo smanjuje u ciklusu od oko 41.000 godina.

Klimatski uticaj: Nagib ose diktira intenzitet godišnjih doba. Manji nagib dovodi do blažih sezona, zime postaju toplije, a leta hladnija. Zbog hladnijih leta, sneg i led na visokim geografskim širinama ne uspevaju da se otope tokom toplijeg dela godine, već se nagomilavaju u velike ledene pokrivače. Povećani ledeni pokrivač odbija više Sunčeve energije nazad u svemir, što dodatno snižava temperaturu i pojačava hlađenje planete.

3. Precesija

Šta je precesija: Precesija predstavlja periodičnu promenu orijentacije Zemljine rotacione ose. Dok se rotira, Zemlja se lagano klati poput čigre koja se okreće van centra. Ovo kolebanje je posledica plimnih sila i gravitacionog uticaja Sunca i Meseca na ekvatorijalno izbočenje Zemlje.

Trajanje ciklusa: Ciklus aksijalne precesije obuhvata tačno 25.771,5 godina

Klimatski uticaj: Precesija menja usmerenost Zemljine ose u prostoru, čime utiče na raspodelu Sunčeve energije po površini i na trajanje sezona tokom dugih vremenskih perioda.

"Lako bi se dogodilo da nam leto bude u decembru“

Govoreći o tome koliko Sunce i Mesec imaju konkretan uticaj na naš doživljaj vremena i kalendar, meteorolog Ivan Ristić naglašava da su te promene u prirodi neminovne:

"Mesec utiče direktno na kalendar. Kada ništa ne bismo menjali u kalendaru, zbog ovih kretanja u roku od 40.000 godina stigli bismo do potpunog preokreta, da nam usred zime bude leto i da najtopliji dani padnu u decembru, dok bi nam u julu i avgustu vladala zima i najhladniji dani“, objašnjava Ivan Ristić za Blic.

Pravu istinu znaćemo tek za 1.000 godina

Iako Milankovićevi ciklusi deluju u ogromnim vremenskim razmacima (od 26.000 do 100.000 godina), svedoci smo da se klima u modernom dobu menja izuzetno brzo.

Ristić ukazuje na to da su svedočanstva brze promene klime vidljiva svuda oko nas, ali i da ljudska nauka još uvek dešifruje sve tajne atmosfere:

"Svedoci smo toga da se klima promenila u poslednjih 40 godina. Međutim, mi realno još uvek dosta malo znamo o pravoj prirodi klime, biće nam potrebno sigurno još nekih 1.000 godina istraživanja i merenja da bismo je u potpunosti razumeli i shvatili sve njene složene mehanizme“, zaključuje Ivan Ristić.

Milankovićevi ciklusi svedoče o tome koliko su prirodni mehanizmi Zemlje fascinantni, ali i koliko spori. Dok kosmički ritmovi objašnjavaju milenijumske periode zahlađenja i nastanka ledenih doba, brze promene kojima svedočimo u poslednjim decenijama podsećaju nas da je planeta izuzetno osetljiv sistem. Razumevanje atmosfere i klime ostaje jedan od najvećih naučnih izazova, a kako naglašava meteorolog Ivan Ristić, pred naučnicima su još vekovi merenja i istraživanja kako bi se u potpunosti dešifrovale sve tajne klimatske slagalice naše planete.

Bonus video:

(Espreso/Blic)