KO SUTRA ZGREŠI, BOŽIĆ DOČEKUJE U SUZAMA I CRNO MU SE PIŠE! Na Miholjdan DOBRO PAZITE koga ljubite, kome dajete reč

Miholjdan, koji se obeležava 12. oktobra, u srpskom narodu odavno je vezan za više od crkvenog kalendara. Oko ovog praznika isprepletali su se verovanja o vremenu, pripremi za zimu i bračnom životu. Neka su se sačuvala do danas, neka se pominju još samo u pričama starijih, a za neka se i dalje poneko zapita da li ih baš valja zanemariti.

Miholjsko leto je kad jesen nakratko pokaže drugo lice

Topli i sunčani dani usred oktobra poznati su kao miholjsko leto. Narod ih je vezivao za Miholjdan, verujući da priroda pred zimu još jednom pruža priliku da se završe poslovi na njivi, u voćnjaku i vinogradu.

U vreme kada je od letine zavisilo hoće li kuća imati dovoljno hrane tokom zime, nekoliko suvih i toplih dana značilo je mnogo. Grožđe je trebalo obrati, plodove pokupiti, a sve što je ostalo na otvorenom skloniti pre prvih ozbiljnih mrazeva.

U pojedinim krajevima, naročito u okolini Oplenca, verovalo se da bi oko Miholjdana trebalo da nastupi dvanaest dana lepog vremena. Takav period davao bi ljudima dovoljno vremena da privedu kraju poljske radove.

Miholjsko leto nije bilo samo prilika za predah od hladnoće, već i vreme kada se gledalo koliko je domaćin spreman za zimu. Danas ovu pojavu objašnjavamo vremenskim prilikama, dok je nekada narod u njoj prepoznavao i određeni red u smeni godišnjih doba.

Šta čeka one koji zimu dočekaju nespremni?

Manje poznato verovanje vezano za Miholjdan odnosi se na miševe. U pojedinim delovima Srbije, uključujući Homolje i Gružu, ovaj praznik nazivao se i Mišiji dan.

Prema predanju zabeleženom u Gruži, miševi koji nisu sakupili hranu za zimu trebalo je da uginu na ovaj dan. U Homolju se, takođe, pominjao naziv Mišiji dan, uz lokalne običaje koji su se razlikovali od mesta do mesta.

Iza ovakvih priča može se prepoznati svakodnevica nekadašnjeg sela. Zalihe žita, kukuruza i drugih namirnica čuvale su se pažljivo, a štetočine su mogle da naprave ozbiljnu štetu u kući i ambaru. Narodna verovanja često su opominjala na ono što se nije smelo prepustiti slučaju.

Miholjdan je tako bio i svojevrstan podsetnik da zima ne čeka one koji nisu završili svoje poslove. Verovanje o miševima danas će neko shvatiti kao zanimljiv trag prošlosti, dok će ga drugi prepričavati onako kako su ga čuli od svojih predaka.

Da li je Miholjdan loš dan za svadbe?

Među narodnim izrekama koje se vezuju za Miholjdan navodi se i ona koja se odnosi na brak: „Što se na Miholjdan veže, do Božića se razveže.“

Prema ovom verovanju, stupanje u brak ili sklapanje važnih veza na praznik nije se smatralo dobrim znakom. Izreka se prenosila usmenim putem, pa su je pojedine porodice čuvale kao upozorenje, dok za druge nikada nije imala naročit značaj.

Treba imati na umu da ovakva verovanja nisu bila jednako rasprostranjena u svim krajevima Srbije. Ne može se govoriti ni o opštem pravilu Srpske pravoslavne crkve koje zabranjuje sklapanje braka baš na Miholjdan. Crkvena pravila o venčanju zavise od crkvenog kalendara, posta i drugih okolnosti, pa se konkretan datum proverava sa sveštenikom.

Narodna izreka, dakle, nije dokaz da je brak sklopljen na Miholjdan osuđen na raskid. Ipak, u porodicama u kojima se takvim znacima pridaje važnost, ona se i danas može čuti kada se razgovara o izboru datuma za venčanje.

Praznik između crkvenog kalendara i narodnog predanja

Miholjdan pokazuje koliko su u srpskoj tradiciji crkveni praznici povezani sa ritmom seoskog života. Uz molitvu i porodično okupljanje, za ovaj dan vezivala su se predviđanja o vremenu, priče o životinjama i upozorenja koja su se odnosila na brak.

Neko će na Miholjsko leto gledati kao na običnu meteorološku pojavu, neko će se setiti priče o miševima, dok će neko zastati pred izrekom o braku. Važno je znati šta su naši stari verovali, ali i razlikovati narodno predanje od crkvenog učenja. Tako se običaji čuvaju bez potrebe da se svako verovanje prihvati kao pravilo koje određuje nečiju sudbinu.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/D.S.)