Molitva za preminule se u subotu ne završava na groblju: Sveštenik Stefan objasnio i zašto! Vernici, zapamtite to

Miholjske zadušnice, koje obeležavamo u subotu, 10. oktobra, posvećene su molitvenom sećanju na preminule, odlasku u crkvu i na grobove najmilijih.

U susret ovom danu, sveštenik Stefan Jovanović iz Bogorodičine crkve u Zemunu govori o značenju zadušnica i objašnjava zašto molitva za upokojene treba da bude deo svakodnevnog života vernika.

Miholjske zadušnice, ističe sveštenik Stefan Jovanović, podsećaju nas na veru u vaskrsenje i nadu u ponovni susret sa najmilijima. Zato se u Crkvi za preminule često koristi reč "usnuli" – izraz koji govori o iščekivanju buđenja i uverenju da smrt nema poslednju reč.

Četiri zadušna dana, ali molitva tokom cele godine

Sveštenik Stefan Jovanović podseća da su zadušnice dani posebnog molitvenog okupljanja, ali da se sećanje na upokojene ne završava odlaskom sa groblja.

– Miholjske zadušnice, kao i sve druge zadušnice koje imamo tokom godine, a imamo ih četiri: Miholjske, Mitrovske pred praznik Svetog Dimitrija, zimske pred početak Vaskršnjeg posta i letnje, odnosno Duhovske – dani su kada se naročito molimo za naše usnule. Međutim, Crkva uvek naglašava da to nisu jedini dani kada treba da se molimo za njih. Naš svakodnevni molitveni život treba da bude prožet molitvama kako za žive, tako i za usnule, jer u Bogu ne postoji ta razlika – iz Božije perspektive svi smo mi živi u Njemu – objašnjava sveštenik.

Govoreći o smislu molitve, naglašava da je za hrišćansku veru presudan odnos čoveka sa Bogom.

– Pitanje nije u tome da li smo u biološkom smislu još uvek ovde ili nismo, nego da li smo sebe, svoju veru i svoje biće stavili u naručje Boga. Ako smo to učinili, činjenica da li smo biološki i dalje živi Bogu ne predstavlja nikakvu prepreku. Kako nas uči Sveti Maksim Ispovednik, istina je stanje budućeg veka i Carstva Božijeg, a iz te Božije perspektive živi su svi koji svoju veru i ljubav stavljaju u Gospoda. Zadušnice su dan kada to naročito činimo i kada se okupljamo da saborno, u crkvi, održimo parastos i pomolimo se za naše usnule, kao i na njihovim grobovima – kaže sveštenik Jovanović.

Zašto Crkva kaže "usnuli", a ne "umrli"

Molitva za upokojene, prema njegovim rečima, izraz je ljubavi i brige za njih, ali i vere u ono što tek dolazi.

– Molitve, a posebno molitva Crkve, mnogo mogu učiniti za usnulog, pa se naročito tokom ovih dana preporučuje da se molimo za naše usnule. Ako neko za života nije učinio sve kako treba – jer svi smo mi grešni ljudi – molitva Crkve kao tela Hristovog mnogo može učiniti za tog usnulog. Tu se ogleda i način na koji treba da se odnosimo prema našim usnulima – ističe sveštenik.

Upravo zato, objašnjava, reč "usnuli" ima posebno značenje u crkvenom životu: ona čuva nadu u vaskrsenje i ponovni susret sa onima koje volimo.

– U Crkvi često kažemo "usnuli", a ne "umrli", jer očekujemo buđenje – baš kao kada je četvorodnevni Lazar preminuo, pa je Gospod rekao da on samo spava i da će ga probuditi. To je odnos koji treba da imamo prema svim našim usnulima: mi čekamo trenutak Drugog dolaska Gospodnjeg, kada će Gospod podići sve usnule. Smrt nema konačnu reč nad nama ljudima ako smo hrišćani i ako verujemo Gospodu. Kako kaže apostol Pavle, smrt je poslednji neprijatelj, a mi iščekujemo kada će Gospod doći i prekinuti taj ciklus smrti, sa znanjem i poverenjem u Boga da ćemo uskoro biti zajedno – poručuje Stefan Jovanović.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Tamara Ignjatović Morača/Prenela: N.J)