Sovilj otkrio kakva nas zima čeka i kad će pasti sneg: Imaćemo 40 ledenih dana, a jedno nikako nismo očekivali

U Srbiji danas jutro sveže, po kotlinama, visoravnima i rečnim dolinama ređa pojava kratkotrajne magle, a na istoku Srbije delimično oblačno. Tokom dana pretežno sunčano i toplo. Vetar slab i umeren, na jugu Banata i jak, istočni i jugoistočni. Najniža temperatura od šest do 14, a najviša od 23 do 26 stepeni, najavio je Republički hidrometeološki zavod.

RHMZ navodi i da će prve dane oktobra obeležiti pretežno sunčano vreme uz izražen dnevni temperaturni hod.

- Jutra će biti sveža sa lokalnom pojavom slabog prizemnog mraza, uglavnom po kotlinama južne Srbije, dok će tokom dana biti toplo sa najvišom temperaturom u intervalu od 22 do 26 stepeni - navodi RHMZ.

Prognoza Slobodana Sovilja za zimu

Predstojeća zima u Srbiji biće toplija od proseka, ali to ne znači da ćemo biti pošteđeni snega, jakih mrazeva i ledenih dana. Prema sezonskim izgledima RHMZ, u nižim predelima očekuje se od pet do 15 ledenih dana, dok bi na planinama taj broj mogao da dostigne 40, a najviše snega i najdugotrajniji snežni pokrivač očekuju se u višim predelima, kaže za Kurir meteorolog RHMZ Slobodan Sovilj.

- Prema aktuelnim klimatskim sezonskim izgledima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, tokom zime 2026/2027. godine očekuje se srednja sezonska temperatura vazduha iznad proseka za referentni period 1991–2020, sa odstupanjem do oko dva stepena. U nižim predelima očekuju se vrednosti srednje sezonske temperature od oko dva do pet stepeni, a u planinskim predelima od -2 do jedan.

- Istovremeno, očekuje se i količina padavina iznad proseka - uglavnom od 130 do 180 mm, na zapadu zemlje i do oko 210 mm, a u brdsko-planinskim predelima do oko 240 mm -

Meteorolog, međutim, upozorava da prognozirani suficit padavina ne podrazumeva nužno i snežniju zimu, veći broj dana sa snegom ili dugotrajniji snežni pokrivač.

- U uslovima klimatskih promena i sve toplijih zima, u nižim predelima veći deo zimskih padavina sve češće se izlučuje u vidu kiše. Sa druge strane, toplija atmosfera može da sadrži veću količinu vodene pare, pa su, kada se istovremeno uspostave dovoljno hladni uslovi, i dalje moguće epizode intenzivnih snežnih padavina. Zbog toga se efekat klimatskih promena ne ogleda samo u tome koliko snega pada, već još izraženije u smanjenju broja mraznih i ledenih dana i kraćem zadržavanju snežnog pokrivača.

Sneg u Beogradu

Kao primer navodi Beograd gde je tokom klimatološkog perioda 1961-1990. prosečno beleženo oko 43 dana godišnje sa snežnim pokrivačem, dok ih je tokom cele 2025. godine bilo samo devet.

- Sneg, dakle, i dalje pada, ali su uslovi za njegovo duže zadržavanje sve nepovoljniji. U ovom trenutku ne postoji sezonski signal za dugotrajno ekstremno hladnu zimu. Naprotiv, dominantan signal ukazuje na srednju sezonsku temperaturu iznad klimatološkog proseka - navodi Sovilj i dodaje:

- To, ipak, ne znači da tokom zime neće biti kratkotrajnih perioda sa jakim mrazem, veoma niskim temperaturama, lokalno obilnim snegom, ledenom kišom ili kratkotrajnim nizom ledenih dana. Sezonska prognoza opisuje preovlađujući karakter tromesečnog perioda, ali ne može nekoliko meseci unapred da predvidi pojedinačne prodore veoma hladnog vazduha i njihov intenzitet. Zbog toga u ovom trenutku ne bismo ni tvrdili da će predstojeća zima biti "blaža od prethodne". I prethodna zima bila je topla - na nivou Srbije srednja sezonska temperatura iznosila je 2,7, odnosno 1,8 stepeni iznad normale, i bila je trinaesta najtoplija od 1951. godine.

Sovilj pojašnjava i da toplija zima u celini ne isključuje pojavu kratkotrajnih i veoma intenzivnih zimskih epizoda.

Kada će pasti sneg?

- Tačan datum prvog snega nije moguće prognozirati nekoliko meseci unapred. Za takvu informaciju potrebno je sačekati prognoze znatno kraćeg roka, kada konkretna sinoptička situacija postane predvidiva. Ono što možemo da navedemo jesu klimatološki podaci. Srednji datum prvog snega u Beogradu je 23. novembar, dok je srednji datum formiranja prvog snežnog pokrivača 3. decembar - navodi naš sagovornik:

- U nižim predelima Srbije prvi snežni pokrivač se u proseku javlja od druge polovine novembra do prve polovine decembra, u zavisnosti od regiona. Na primer, prosečan datum prvog snežnog pokrivača je 23. novembar u Dimitrovgradu i 25. novembar u Kuršumliji, dok se na krajnjem severu zemlje on u proseku formira kasnije - oko sredine decembra - navodi on i ističe da su ovo klimatološki proseci, a ne prognoza datuma prvog snega za ovu godinu.

Prvi mrazevi

Prema njegovim rečima llimatološki se mrazevi najranije i najizraženije javljaju u višim predelima i kotlinama, naročito u jugozapadnoj i južnoj Srbiji, gde tokom vedrih i tihih noći može doći do veoma intenzivnog radijacionog hlađenja i akumulacije hladnog vazduha.

- U urbanim sredinama, uključujući Beograd, mraz je u proseku slabiji i ređi zbog efekta urbanog ostrva toplote. Prema sezonskim izgledima, tokom cele predstojeće zime očekuje se od 30 do 55 mraznih dana u nižim predelima, a na planinama od 60 do 75 dana - kaže Sovilj.

Kad će biti najhladnije?

Podseća i da je januar najhladniji zimski mesec u Srbiji, a ujedno je i mesec u kojem se u proseku beleži najveći broj dana sa snežnim pokrivačem.

- U Beogradu se to dobro vidi na podacima za referentni period 1991–2020. godine: prosečno se beleži oko 6,7 dana sa snežnim pokrivačem u decembru, 11,4 dana u januaru i 7,9 dana u februaru. Sličan statistički trend uočava se i na ostalim stanicama u Srbiji. Međutim, klimatski prosek ne znači da će baš takav razvoj vremena biti i tokom zime 2026/2027. godinu. U uslovima klimatskih promena sve je važnije praviti razliku između pojave snežnih padavina i trajanja snežnog pokrivača. Sneg može pasti i biti obilan tokom jedne epizode, ali se usled viših temperatura sve češće kraće zadržava na tlu.

Gde će biti najviše padavina?

Prema aktuelnim sezonskim izgledima, Sovilj kaže, da se najveće ukupne količine padavina tokom zime očekuju na zapadu Srbije i u brdsko-planinskim predelima - na zapadu zemlje do oko 210 mm, a u brdsko-planinskim predelima do oko 240 mm.

- Kada je reč isključivo o snegu, najveća verovatnoća za češći i dugotrajniji snežni pokrivač postoji u višim planinskim predelima, gde je temperatura češće dovoljno niska da se padavine izlučuju u vidu snega i da se snežni pokrivač duže održi. U nižim predelima, usled viših zimskih temperatura, veći deo padavina može se izlučivati u vidu kiše, susnežice ili vlažnog snega koji se relativno brzo topi. Zato je veoma važno naglasiti da suficit ukupnih zimskih padavina ne treba automatski izjednačavati sa suficitom snežnih padavina ili dugotrajnijim snežnim pokrivačem - naglašava.

Meteorolog objašnjava da je i u sezoni koja je u celini toplija od proseka moguć kratkotrajan prodor veoma hladnog vazduha i pojava dvocifrenih negativnih temperatura, naročito u kotlinama i višim predelima.

Ledeni dani

- Koliko bi takav eventualni hladni talas bio intenzivan i koliko bi trajao, moći će znatno pouzdanije da se proceni tek u okviru srednjoročnih, a naročito kratkoročnih prognoza vremena. Prema aktuelnim sezonskim izgledima, tokom zime 2026/2027. godine očekuje se od pet do 15 ledenih dana u nižim predelima Srbije, dok se u planinskim predelima očekuje od 25 do 40 ledenih dana - najavljuje Sovilj i pojašnjava da je ledeni dan dan kada maksimalna dnevna temperatura vazduha ostaje ispod nula stepeni.

Najjače zime

Sovilj kaže da se najizraženiji zimski uslovi očekuju u planinskim predelima i pojedinim kotlinama, naročito na jugozapadu i jugu zemlje.

- Snežni pokrivač se na planinama ranije formira i znatno duže zadržava nego u nižim predelima. Klimatološki se, na primer, na Kopaoniku godišnje beleži oko 160 dana sa snežnim pokrivačem, na Crnom Vrhu oko 117, na Zlatiboru oko 107, a u Sjenici oko 97 dana. Za Beograd je osnovni sezonski signal takođe zima toplija od proseka. Sneg i formiranje snežnog pokrivača su svakako mogući, ali u savremenim klimatskim uslovima snežni pokrivač u nižim i urbanim predelima ima tendenciju da bude manje postojan i da se brže topi - kaže Sovilj i dodaje:

- Srednji datum prvog snega u Beogradu je 23. novembar, a prvog snežnog pokrivača 3. decembar, ali to su klimatološki datumi i ne predstavljaju prognozu da će se sneg ove godine pojaviti baš tada.

Istovremeno, istorijski podaci pokazuju da su u Beogradu moguće i veoma obilne snežne epizode. Mesečni rekordi visine snežnog pokrivača iznose:

• u decembru 65 cm, izmerenih 2. i 5. decembra 1921. godine;
• u januaru 61 cm, izmeren 16. januara 1935. godine;
• u februaru 80 cm, izmerenih 3. februara 1962. godine, što predstavlja i najveću zabeleženu visinu snežnog pokrivača u Beogradu tokom zimskih meseci.

- Ovi podaci predstavljaju istorijske ekstreme, a ne očekivane vrednosti za predstojeću zimu - zaključuje Sovilj.

Bonus video:

(Espreso/ Kurir/ Prenela: T.M.)