AKO ČESTO MENJATE PARTNERE I IMATE SE*S BEZ OBAVEZA, OVO MORATE ZNATI: Stručnjaci objasnili ŠTA SE DEŠAVA SA TELOM

Koliko partnera je "previše"? Da li broj seksualnih partnera uopšte može da bude merilo nečije ličnosti, emotivnog stanja ili vrednosti? I šta se zapravo dešava sa čovekom koji iz odnosa u odnos traži nešto novo - uzbuđenje, potvrdu, bliskost ili samo beg od samoće?

O tim pitanjima govorili su psihološka savetnica i seksolog Marijana Vuksanović i pisac i savetnik za partnerske odnose Momo Stefanović. Jedno su odmah razjasnili: ne postoji magičan broj nakon kog neko postaje "promiskuitetan". Mnogo je važnije šta stoji iza ponašanja, zbog čega osoba ulazi u odnose i kako se zbog svega toga oseća.

Tema je posebno aktuelna nakon brojnih rasprava na društvenim mrežama o takozvanom "body countu", odnosno broju seksualnih partnera, gde se muškarcima i ženama često postavljaju potpuno drugačiji standardi.

"Ne broj, ne učestalost, nego obrazac ponašanja"

Marijana Vuksanović objašnjava da promiskuitet ne treba određivati prostim prebrojavanjem partnera. Kako navodi, mnogo je važnije da li osoba u odnose ulazi kompulzivno i neselektivno, bez obzira na to koliko je partnera imala.

- Reč "promiskuitet" zapravo znači da je to kompulzivno i neselektivno stupanje u odnose. Znači, ne broj, ne učestalost, nego taj obrazac ponašanja gde osoba stupa u intimne odnose neselektivno. Ne postoji nikakva selekcija. Radi se o obrascu ponašanja i da li je to zapravo dobro po samu osobu, a ne da li je to prihvatljivo u društvu ili ne - ističe Vuksanović.

Suština nije u tome da li neko ima jednog, pet ili 50 partnera, već da li osoba bira odnose koji joj prijaju, da li postoji povezanost i osećaj sigurnosti, ili se u njih ulazi automatski, iz pritiska, potrebe za potvrdom ili nekog drugog razloga.

Muškarcima se broj partnerki često računa kao "biografija", ženama kao osuda

Pisac i savetnik za partnerske odnose Momo Stefanović ukazuje na dvostruke aršine koji postoje kada se govori o seksualnom iskustvu muškaraca i žena. I on smatra da broj sam po sebi nije dovoljan da bi se zaključivalo o nečijem ponašanju.

- Taj strah od usamljenosti, ili još mnogo razloga postoji zbog kojih se mi odlučujemo za te promene partnera. I ne bih ja to odmah osuđivao, jer znaš kako kaže moja baba: "Da znam gde ću da padnem, ja bih seo." Ipak, mi živimo u svetu dvostrukih aršina, jer veliki broj partnera kod muškarca otprilike služi za popunjavanje njegove biografije, a kod žena uglavnom kao neka lista optužbi za krajnju presudu - ističe Stefanović.

Nije stvar u brojci, već u obrascu

Vuksanović naglašava da čak ni veliki broj partnera sam po sebi ne znači da će osoba imati problem. Sve zavisi od toga kakav odnos ima prema sebi, drugima i sopstvenoj seksualnosti. Postoje ljudi kojima takvi odnosi ne predstavljaju problem, ali i oni kojima neobavezni odnosi mogu da budu izvor povrede. Zato ne postoji jedno pravilo koje može da važi za sve.

- Postoje ljudi koji su narcisoidnog tipa ličnosti i na koje to apsolutno ne utiče štetno, jer oni nemaju neku emotivnu inteligenciju, nemaju empatiju i njima to povezivanje uopšte ne treba. Postoje ljudi kojima nikako ne prija seks, koji nemaju neku emociju, nemaju neku obavezu, jer njih će to povrediti. Volela bih da zapravo svi razmisle o tome: ko sam ja, kako se ja osećam, da li ja to mogu zaista, da li ja to želim, da li meni to prija. Jer najgore je da mi kompulzivno upadamo u odnose zbog trenda, zbog pritiska društva, jer se misli da je to kul - ističe Vuksanović.

Da li se traži novi partner ili drugačiji "ja"

Poseban problem nastaje kada čovek počne da traži potvrdu kroz stalno menjanje partnera. Tada više nije ključno pitanje koliko je ljudi bilo u njegovom životu, već šta ga tera da stalno ide dalje. Vuksanović navodi da kod veoma velikog broja partnera treba gledati način na koji osoba doživljava druge ljude i da li uopšte ostvaruje emotivnu povezanost.

Društvo često muškarcima šalje poruku da je veliki broj partnerki dokaz uspeha, dok se žene mnogo češće suočavaju sa osudom.

- Mi danas imamo taj problem da uglavnom žene rade na sebi, muškarci se ni ne zapitaju da li sa mnom nešto nije u redu, jer njega upravo društvo ohrabruje da je to super, da je on sad frajer ako ima brojku - ističe Marijana.

Društvene mreže stvaraju osećaj da "negde postoji neko bolji"

Društvene mreže i aplikacije su promenile način na koji ljudi upoznaju potencijalne partnere. Veliki broj dostupnih ljudi može da stvori utisak da uvek postoji još neko lepši, zanimljiviji ili kompatibilniji.

Momo Stefanović smatra da upravo takav pogled na druge ljude može da oteža stvaranje stvarne bliskosti i skrenuo je pažnju na to da se o partnerskim odnosima često govori kroz probleme, dok se manje govori o tome kako ih graditi i održavati.

"Se*s bez obaveza" ipak nosi odgovornost

Sagovornici su ukazali na to da, čak i kada dvoje ljudi ne planira vezu, postoje odgovornosti o kojima moraju da razmišljaju. Vuksanović kaže da se to pre svega odnosi na zaštitu, polno prenosive bolesti i mogućnost trudnoće.

- Ne postoji zapravo se*s bez obaveza. Dvoje kad se sretnu, imaju obavezu da razmisle o zaštiti, o polno prenosivim bolestima, o trudnoći. Svakako neka obaveza tu postoji. Samo je to pitanje koliko se dvoje zapravo osećaju sigurno, bezbedno, lepo, koliko poverenja se tu oseća da mi stvarno imamo taj intiman čin koji može da prouzrokuje trudnoću - dodaje Vuksanović.

Bonus video:

(Espreso/Blic/D.S.)