OPASNE DIVLJE ŽIVOTINJE SE PRIBLIŽAVAJU NASELJENIM MESTIMA! 5 puta ih je više nego pre: "PRILAGODILI SU SE I..."

Šakal se sve češće približava naseljenim mestima u Vojvodini, a stručnjaci upozoravaju da velika brojnost ove vrste može predstavljati problem za prirodnu ravnotežu. Prema podacima Vojvodinašuma, u 17 lovišta posebne namene kojima ovo javno preduzeće gazduje, broj šakala porastao je sa oko 800, koliko ih je bilo pre 12 godina, na oko 4.200 danas.

Tema širenja šakala ponovo je dospela u javnost nakon slučaja na Halkidikiju, gde je, prema medijskim navodima, divlja životinja ušla u kamp i napala dete.

Izvršni direktor za lovstvo i ribarstvo Vojvodinašuma Branislav Stankov, međutim, ukazuje da je u tom slučaju najverovatnije reč o čaglju, odnosno životinji koja nije ista populacija kao zlatni šakal koji živi u Vojvodini.

Šakal se vratio u Panonsku niziju

„Šakal koji živi kod nas zove se zlatni šakal. Ako pogledate šakala koji živi u priobalnom mediteranskom delu i onog koji živi u Panonskoj niziji, videćete značajnu razliku u boji i veličini“, rekao je Stankov.

Zlatni šakal se krajem 20. veka vratio u Panonsku niziju

Prema njegovim rečima, šakal je sa prostora Panonske nizije bio praktično nestao tokom 19. veka, kada je smatran velikom štetočinom i zbog toga sistematski istrebljivan.

Stankov navodi da se zlatni šakal krajem 20. veka ponovo pojavio u južnoj Mađarskoj, nakon čega se brzo proširio dolinom Dunava i dalje kroz Panonsku niziju.

„Šakal se ekspresno raširio dolinom Dunava. Jedanput se našao na vrhu lanca ishrane u Panonskoj niziji. Vuka nema odavno, a šakal je krupniji, jači i dominantniji u odnosu na lisicu“, naveo je Stankov.

Kako dodaje, šakal je najpre zauzeo šumske površine uz velike reke poput Dunava, Save i Tise, a potom počeo da se širi i prema poljoprivrednim područjima i naseljenim mestima.

Sve veća brojnost utiče i na srneću divljač

Stankov smatra da je povećanje brojnosti šakala jedan od važnih faktora koji utiču na smanjenje broja srneće divljači u vojvođanskim lovištima.

„Vi danas kada popričate sa bilo kim iz nekog lovačkog društva u Vojvodini, svi će se žaliti na značajno smanjenje brojnosti srneće divljači. Svi će kao glavni uzrok navesti šakala“, rekao je on.

Istovremeno, velika gustina predatora menja njihovo ponašanje i način ishrane. Prema Stankovljevim rečima, šakal se tokom prethodnih decenija prilagodio novim uslovima i postao efikasniji lovac.

Otpad i deponije dodatno privlače šakale

Jedan od razloga zbog kojih se šakali približavaju ljudima jeste dostupna hrana.

Ostaci hrane, divlje deponije, smetlišta i nepropisno odlaganje otpada predstavljaju lako dostupan izvor hrane za divlje životinje. Zbog toga se šakali mogu pojaviti u blizini naselja, saobraćajnica i drugih mesta gde pronalaze hranu.

„Deponije, smetlišta, otpad i neobazrivo bacanje ostataka dovode do toga da šakali počinju da koriste taj resurs. Tada dolaze u kontakt sa ljudima“, objasnio je Stankov.

On navodi da su se šakali prilagodili i promenili način lova, pa se danas mogu formirati i čopori, dok su ranije češće lovili pojedinačno.

Broj šakala u lovištima Vojvodinašuma višestruko povećan

Vojvodinašume gazduju sa 17 lovišta posebne namene koja obuhvataju oko 109.000 hektara. Prema monitoringu koji je sproveden pre 12 godina, na tom području evidentirano je oko 800 šakala.

Danas ih, prema Stankovu, ima oko 4.200.

„Ne možemo da ga rešimo organizovanim odstrelom. Komercijalni metodi lova očigledno nisu dovoljni“, rekao je Stankov.

Šakal, kako je naveo, nije zaštićen i može se loviti tokom cele godine, ali postojeći modeli lova, prema njegovoj oceni, nisu dovoljni da brojnost populacije bude pod kontrolom.

Stankov kao dodatni problem navodi visoku reproduktivnu sposobnost ove vrste — ženke mogu imati više mladunaca, a životinja relativno brzo dostiže polnu zrelost.

„Nema mesta panici“, ali je potreban model kontrole populacije

Iako upozorava na dugoročni problem, Stankov ističe da trenutno nema razloga za paniku niti navodi da šakali u Vojvodini predstavljaju neposrednu opasnost za ljude.

Prema njegovim rečima, na području kojim gazduju Vojvodinašume do sada nije bilo napada šakala na ljude.

On je podsetio i da je besnilo iskorenjeno u Vojvodini zahvaljujući oralnoj vakcinaciji lisica.

Ipak, smatra da bi u budućnosti mogao nastati ozbiljniji problem ukoliko se ne pronađe efikasan model za kontrolu brojnosti i gustine populacije šakala.

Poseban oprez za vlasnike pasa

Građanima koji naiđu na šakala Stankov savetuje da ne pokušavaju da mu prilaze niti da ulaze u konflikt sa životinjom.

U slučaju pojave šakala ili čopora u blizini naselja, građani mogu obavestiti nadležno lokalno lovačko društvo, koje ima ovlašćenja za postupanje u lovištu.

Poseban oprez savetuje vlasnicima pasa, naročito u priobalnim područjima Dunava i drugim mestima koja predstavljaju pogodna staništa za šakale.

„Kada šetaju pse, posebno kada izađu iz gradskog dela, treba da vode računa i da ih drže na kraćoj distanci, a ne da ih puštaju“, rekao je Stankov.

Prema njegovim rečima, priobalni, nebranjeni delovi Dunava predstavljaju idealna staništa za šakala, pa se populacije mogu očekivati i na potezu između Novog Sada, Kamenjara i Futoga.

Gde ih ima najviše

Stankov navodi da su šakali naročito prisutni u područjima uz rečne doline, odnosno u staništima koja im pružaju dovoljno hrane i zaklona.

Njihovo širenje, zaključuje, predstavlja izazov za upravljanje divljim životinjama u Vojvodini, jer je potrebno pronaći ravnotežu između kontrole brojnosti i očuvanja prirodne ravnoteže.

Bonus video

(Espreso/Blic)