Ako ovo kupite deci, mogu da reaguju policija i centar za socijalni rad! Mnogi ih imaju, sada nova pravila u Srbiji

Nova uredba Vlade Srbije donosi važnu promenu za električne trotinete i bicikle sa elektromotorom - više nije presudno kako je proizvođač nazvao vozilo, već šta ono zaista može i kakve su mu tehničke karakteristike. To bi, između ostalog, trebalo da spreči da se kao “trotineti” prodaju vozila koja mogu da razviju brzinu od čak 100 kilometara na sat!

Električni trotineti i bicikli sa elektromotorom odavno su postali deo svakodnevnog saobraćaja u Srbiji, ali sa njihovom sve većom popularnošću raste i broj problema koji nastaju kada se ova vozila koriste mimo propisa.

Nova uredba Vlade Srbije, doneta krajem avgusta, sada preciznije uređuje način na koji se utvrđuju tehničke karakteristike vozila sa dva točka i elektromotorom, a jedna od najvažnijih promena jeste to što više nije dovoljno pogledati šta piše na deklaraciji ili u oglasu.

Drugim rečima, ako prodavac neko vozilo nazove električnim trotinetom, to samo po sebi ne znači da ono po zakonu zaista i pripada toj kategoriji.

“Trotinet” koji ide 100 na sat nije trotinet

Upravo na to ukazuje Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, objašnjavajući “zašto vozilo koje ide 100 na sat ne može da se nazove trotinetom”.

- Zbog toga što naš zakon za električni trotinet koji spada u kategoriju lakog električnog vozila propisuje jasne tehničke uslove i limite, a to su da trajna nominalna snaga motora ne sme da bude veća od 600 vati, da konstruktivna brzina ne sme da prelazi 25 kilometara na sat, a masa praznog vozila ne sme da bude veća od 35 kilograma. Sva ta tri uslova moraju biti ispunjena da bi se neka naprava mogla klasifikovati kao lako električno vozilo - navodi Okanović.

Nova Vladina uredba tako bi trebala da reguliše da se prilikom prodaje, bilo u trgovinama bilo preko interneta, vozila koja ne odgovaraju ovim propisima ne mogu predstavljati kao “trotineti”.

- To bi trebalo da spreči prodaju takozvanih trotineta koji mogu da razviju brzinu od 80 ili 100 kilometara na sat - kaže Okanović.

Kupuju kao “igračku”, a mogu da završe na sudu zbog toga

Gorući problem je u tome što kupac, najčešće roditelji, često ne pravi razliku između električnog bicikla, lakog električnog vozila, mopeda i motocikla.

Deci ove dvotočkaše, kako napominje naš sagovornik, “kupuju kao da su u pitanju igračke” iako ta vozila koja se kreću brže od 25 kilometara na sat predstavljaju rizik.

- Roditelji, na žalost, često nisu svesni da tako ugrožavaju i svoju i tuđu decu, kao i ostale učesnike u saobraćaju. Najpre, ako kupuju takvo vozilo deci mlađoj od 14 godina oni krše zakon, jer po zakonu deca mlađa od 14 godina ni pod kakvim uslovima ne smeju da upravljaju električnim trotinetom. Zbog toga, kupovinom lakog električnog vozila za dete mlađe od 14 godina, roditelj bi mogao i zakonski da odgovara, a mogao bi da se pokrene i postupak pred centrom za socijalni rad zbog nesavesnog vršenja roditeljskog prava - upozorava Okanović.

Pored toga, u slučaju da dete izazove saobraćajnu nezgodu i povredi nekoga, kako naglašava, onda roditelj može da odgovara i krivično.

- Ako se desi saobraćajna nesreća sa takvim ishodom roditelji uopšte ne treba da imaju dilemu da će da reaguju i policija i tužilaštvo i centar za socijalni rad - ističe sagovornik.

Za dve godine 220 teških nezgoda sa trotinetima

O tome koliko električni trotineti u saobraćaju uopšte nisu bezazleni, svedoči i statistika - u prethodne dve godine dogodilo se 220 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovala ova laka električna vozila. Jedna od njih imala je smrtni ishod.

Istovremeno, u istom periodu evidentirano je i 317 saobraćajnih nezgoda sa učešćem takozvanog nepoznatog vozila.

- Ovde se misli na vozilo koje ne postoji u bazi saobraćajnih nezgoda MUP-a i Agencije za bezbednost saobraćaja. U toj grupi nalaze se i vozila koja se nazivaju električnim trotinetima, odnosno naprave koje su nalik njima, iako zbog svojih tehničkih karakteristika, pre svega zbog svoje brzine i snage, ne odgovaraju zakonskoj definiciji - objašnjava Okanović.

Dok bi nova Vladina uredba trebala da uredi polje tehničkih karakteristika, Okanović dodaje da time nisu rešeni svi problemi vezani za distribuciju električnih trotineta u Srbiji.

- Jer, prosto ne možemo da se ne zapitamo kako nešto što ne sme da se koristi u saobraćaju, sme da se uvozi, oglašava i prodaje kao legalna roba - zaključuje on.

Gde sme da se vozi električni trotinet

Pravila su po Zakonu o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) vrlo precizna - biciklistička staza, biciklistička traka ili pešačko-biciklistička staza su osnovne površine namenjene kretanju električnog trotineta. Ako takvih površina nema, trotinet može na kolovoz, ali pod jasno propisanim uslovima.

Samo na putu gde je ograničenje brzine najviše 50 km/h za punoletnog vozača.

Vozač od 14 do 18 godina ne sme na kolovoz ukoliko je ograničenje na tom putu veće od 30 km/h.

Električni trotinet ne sme na autoput ni na motoput.

Kaciga je obavezna za vozača.

Reflektujući prsluk obavezan je za maloletnike u svim uslovima, a za ostale vozače kada se kreću kolovozom.

Kolike su kazne za prekršaje

Za vozače električnih trotineta kazne se kreću do nekoliko hiljada dinara, ali za najteže prekršaje mogu da budu višestruko veće, uz mogućnost zatvora.

3.000 dinara - za oprekršaje poput prekoračenja propisane brzine na pešačko-biciklističkoj stazi i korišćenja slušalica na oba uha.

5.000 dinara - između ostalog, za vožnju dva ili više vozača paralelno umesto jedan iza drugog.

10.000 dinara - za niz ozbiljnijih prekršaja, među kojima su vožnja nedozvoljenom površinom, vožnja bez reflektujućeg prsluka kada je obavezan, prevoz druge osobe i upravljanje trotinetom bez propisane nalepnice.

100.000 do 120.000 dinara i zatvor - za najteže slučajeve, poput vožnje električnim trotinetom na autoputu ili motoputu.

Ako vozač izazove nezgodu i drugoj osobi nanese lake ili teške telesne povrede, odnosno ako dođe do smrtnog ishoda, moguće su i višegodišnje zatvorske kazne.

Bonus video:

(Espreso/Blic/D.S.)