POTRESNO SVEDOČENJE DRAGICE O ZLOČINIMA OVK! Oči u oči sa Tačijem nakon što su joj ubili muža i sina, a Albanci...

Sudsko veće je kao otežavajuću okolnost uzelo u obzir to što je, prema presudi, zloupotrebio položaj kako bi ostvario zajednički kažnjiv cilj, dok je kao olakšavajuću okolnost navedeno njegovo zalaganje za osnivanje Specijalizovanih veća.

Dragica odbila da bude zaštićeni svedok

Dragica Božanić je pre koju godinu svedočila pred Specijalizovanim većima u Hagu upravo protiv nekadašnjih komandanata OVK. Iako je imala mogućnost da bude zaštićeni svedok, odlučila je da pred sud izađe pod punim imenom i prezimenom.

- Nisam htela ni da ih pogledam. Rekli su mi biće oni sa desne strane kad uđeš, ali ja sam ono moje zacrtala u glavi - ne treba mi da ih vidim. Ja idem po onome što sam rekla od prvog dana, ne odustajem, ja idem na kraj sveta. Moja priča se zna, ja pričam istinu i samo svoj bol. Da nismo bili ni krivi, ni dužni - Započela je Dragica.

Albanci upali u dvorište

U intervjuu koji je dala pre nekoliko godina prisetila se tog tragičnog trenutka - U noći između 17. i 18. jula 1998. godine pripadnici OVK sakupili su srpsko stanovništvo sela Opteruša kod Orahovca. Muškarci i žene su razdvojeni, a među otetima su bili i Dragičin suprug i sin.

- Sedeli smo u kući sa komšijama. Bio je jedan sat noću kada su pozvali mog muža da izađe. Momentalno je počelo da se puca na našu kuću i trajalo je sve do ujutru. Bili smo u podrumu. Izašla sam da vidim šta se dešava, jer je bila tišina. Videla sam rođaka koji vodi mog muža. Njemu su oči bile krvave od granate. Rekli su mi: "gotovi smo, nemamo kud". Naše dvorište se napunilo Albancima... Pretresli su nas, stavili na traktor i vodili ka selu Pećane. Stavili su nas u kuću bez prozora i vrata. Odvojili su nas od muškaraca - priča Dragica.

"Nemojte majku da mi ubijete"

Ona se i danas seća poslednjeg razgovora sa sinom, koji je tada imao samo 16 godina.

- Poslednji put sam sina videla u dvorištu. Kada su ga poslednji put doveli da ga vidimo, rekao je samo: ‘Nemojte majku da mi dirate’. Nije tada mislio na sebe i svoj život, već na mene - prisetila se tada Dragica.

Njihovi posmrtni ostaci pronađeni su 2006. godine. Međutim, Dragica i dalje sumnja da su joj tada zaista predati ostaci članova porodice.

- Otišli smo na sastanak u Beograd gde su mi rekli da prvo preuzmem muževe kosti, a sinovljeve kada ih pronađu. Odgovorila sam im da to nije veselje pa da porodicu skupljam na komad. Samo nekoliko dana kasnije ponovo su me pozvali i rekli da su našli i sinovljeve kosti. Mnogo se kajem što sam preuzela posmrtne ostatke. Ne verujem da su to oni - tako brzo pronalaženje me jede iznutra i jednostavno ne mogu da prihvatim da je sve tako brzo rešeno.

Kada joj dođe misao da joj je sin i dalje živ, kaže, samo izleti iz kuće.

- I dalje se nadam da mi sin nije ubijen. Ne smem da razmišljam ni da li ni kako su ga ubili. Ja samo izletim iz kuće kada mi dođe ta misao. Iako mi sina nema, ja ga i dalje volim. On mi je bio dete. Bili smo 2006. godine u selu preko udruženja. Posle sam išla sa Euleksom i kada su mi rekli da uđem u dvorište, ja nisam mogla da se pomerim i izađem iz auta. Samo sam rekla - izvini, meni noge ne rade.

Izdaja komšije

Dragica je tokom svedočenja govorila i o životu u selu Peruša, blizu Velike Hoče, gde je Dragica živela sa porodicom, bilo je 10 srpskih kuća i oko 250 albanskih.

- Moj muž se dogovorio sa komšijom Albancem, sa kojim se družio - ako bude nešto sa naše strane, da moj suprug zaštiti njegovu porodicu. I obrnuto. Ali, nema poverenja kod njih. Taj čovek je došao u naše dvorište, sa kapom okrenutom pozadi, nisam znala gde se nalazim. Jer obećanje je obećanje. Moj muž bi održao, a on nije - kaže Dragica.

Tada je poručila da nema prave utehe čak ni ukoliko odgovorni budu osuđeni. Najviše je boli što ni posle toliko godina ne zna ko je tačno ubio njenog supruga i sina i šta se sa njima dogodilo.

- Za mene može da bude sve, ali mog sina i mog muža nema. Oni koji su u zatvoru oni jesu u zatvoru, oni će da izađu, a gde su moji, ko će da mi kaže, e tu su ili ovo se desilo ovamo ili ovaj je ubio ovoga. Daj Bože da saznam bar dok sam živa. Što se kaže danas jesam, sutra nisam, ali jako mi je žao, teško je da se iskaže.

Ona je navela tada i da joj je posebno zasmetalo kada su pojedini mediji nakon njenog svedočenja objavili njenu fotografiju uz fotografiju Hašima Tačija.

- Zašto njegovu? Zašto nisu stavili mog supruga i mlađeg sina. Ne treba mi Tačijeva slika pored mene. Da je makar neko od njih ostao živ, bez obzira da li se radi o mom suprugu, sinu ili nečijem sinu, ili bratu. Jedan da je ostao živ da bi saznali šta se desilo. Ovako ne verujem da ćemo da saznamo - zaključila je Dragica.

Tužilaštvo dokazalo da je tzv. OVK počinila ratni zločin

Podsetimo, u Specijalizovanim većima u Hagu danas je izrečena prvostepena presuda četvorici bivših komandanata terorističke OVK – Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena.

Tači je dobio 25 godina zatvora, Veselji je osuđen na 18, Krasnići je takođe proglašen krivim i dobio je 25 godina, a Seljimi 13.

Tači je proglašen krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Sa druge strane Tači je oslobođen optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke mučenje, ubistvo i prisilne nestanke lica kao i zločine protiv čovečnosti.

Jakupu Krasnićiju određena zatvorska kazna od 25 godina, saopšteno je tokom izricanja prvostepenu presude u Hagu.

Bivši vođa tzv. OVK Jakup Krasnići osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina zbog ratnih zločina, saopštilo je veće Specijalizovanog suda u Hagu.

Krasnići je osuđen za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

S druge strane, Krasnići je oslobođen optužbe za progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti.

Kadriju Veseljiju određeno je 18 godina zatvora, saopšteno je u Hagu.

Specijalizovana veća Kosova osudila su nekadašnjeg vođu tzv. OVK Kadrija Veseljija na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Sudsko veće proglasilo je Kadrija Veseljija krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Veseljija su oslobodili optužbi u odnosu na nekoliko slučajeva ratnih zločina zato što nisu dokazani van razumne sumnje ili zato što je veće ustanovilo da dati događaj nije u nadležnosti tog suda.

Redžepu Seljimiju određeno je 13 godina zatvora, saopšteno je danas u Hagu.

Naime, nekadašnji vođa tzv. OVK Redžep Seljimi osuđen je na kaznu zatvora od 13 godina zbog ratnih zločina, saopštilo je veće Specijalizovanog suda u Hagu.

Seljimi je osuđen za krivična dela protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, surovog postupanja kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, mučenja kao ratni zločin nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin nad 96 lica.

Sa druge strane, panel ga je oslobodio optužbe za progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti.

Bonus video:

Espreso/Kurir.rs/Kosovo Online/TM