Srpska profesorka tvrdi da 2 NAVIKE mogu da nam PRODUŽE ŽIVOT, a nisu ishrana i san! Ovo je ključ dugovečnosti

Briga o zdravlju ne svodi se samo na ishranu ili fizičku aktivnost - dugovečnost je rezultat skladnog načina života. Uvođenje zdravih navika, umerenost u jelu i povremeni post mogu značajno doprineti očuvanju vitalnosti i usporiti procese starenja. Dodatni "pozitivni stresovi" poput saune ili hladnih kupki podstiču cirkulaciju, jačaju imunitet i doprinose dugoročnom blagostanju organizma.

Zanimljivo je da, prema naučnim istraživanjima, sklonost ka dugovečnosti u velikoj meri nasledimo od majke. Nasleđe, međutim, nije presudno - način na koji živimo ima jednako važnu ulogu u tome koliko dugo ćemo živeti i koliko kvalitetan će nam biti život.

"Od majke dobijamo mitohondrije – organele koje obezbeđuju energiju u telu. One igraju ključnu ulogu u tome koliko dugo i zdravo živimo", objašnjava prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu, u emisiji Jutarnji program na TV Prva.

Dr Stanišić dodaje da genetika zaista utiče na brzinu starenja, što se vidi kod određenih sindroma poput progerije, gde ljudi stare znatno brže i životni vek im je drastično skraćen. Ipak, ona naglašava da genetika nije jedini faktor – pored ishrane i sna, na životni vek najviše utiču stil života i stres.

Koliko hrana utiče na životni vek?

Nedavno istraživanje tvrdilo je da "samo jedan gram kobasice skraćuje život za 27 sekundi, a gazirana pića za deset minuta". Dr Stanišić objašnjava:

"Istraživanje je napravljeno simpatično da ljudima bude prijemčivo i da se čuje za njega. Ja sam za popularizaciju nauke, ali metodološki postoje nedostaci. Nije sve tako crno-belo - mnogo toga zavisi od genetike i drugih faktora života."

Ona ističe da ishrana i zdrav način života svakako utiču na zdravlje, ali da male porcije i umerenost donose više koristi nego ekstremi ili panika zbog pojedinih namirnica.

Pozitivni stresovi koji produžuju život

Osim genetike i ishrane, postoje i dve navike koje mogu produžiti život, a nisu ishrana i san. Dr Stanišić objašnjava:

Termalni stres: Odlazak u saunu ili kupanje ledenom vodom podstiče lučenje heat shock proteina, koji imaju reparativno dejstvo na ćelije.

Post i umerenost u hrani: Povremeni post, poput intermitentnog posta, podiže odbrambene sposobnosti organizma i može produžiti životni vek.

"Priroda nas je oblikovala da se mini stresovi koriste za jačanje organizma. Naravno, hronični stres je štetan, ali kratkotrajni izazovi poput termalnog stresa ili posta mogu biti veoma korisni", objašnjava ona.

Namirnice koje pozitivno utiču na dugovečnost

Dr Stanišić otkriva da određene namirnice i začini mogu doprineti zdravijem i dugovečnijem životu:

Začini: kurkuma i šafran, bogati antioksidantima

Voće i povrće: izvori prirodnih antioksidanata

Maslino voulje: idealno za salate

Orašasti plodovi i masna riba: orasi, lešnici, bademi i losos - bogati omega-3 i vitaminom E

Međutim, dr Stanišić upozorava da preterivanje može biti štetno. Tanini u bobičastom voću su korisni u umerenim količinama, ali u visokoj koncentraciji, kao u betel orahu, mogu biti kancerogeni.

Umerenost je ključ dugovečnosti

Jedan od najvažnijih saveta dr Stanišić jeste umeren unos hrane i fokus na neprerađene namirnice.

"Sve dugovečne osobe su vitke. Manji unos kalorija i povremeni post produžavaju život. Preporučujem intermitentni post – bar 12 sati dnevno bez hrane. Takođe, orašasti plodovi i masna riba su izvor zdravih masti i vitamina E."

Ona naglašava da je važno pronaći ravnotežu između umerenosti i zdravih navika, jer čak i korisne materije mogu biti štetne u prevelikim količinama.

Dugovečnost nije samo pitanje genetike - ona zavisi i od stil života, načina ishrane, umerenosti, povremenih stresova i pažljivog upravljanja energijom organizma.

Bonus video:

(Espreso)