AKO IMATE BILO KAKVU MUKU ILI BOLESNOG ČLANA! Sutra se ovim svetiteljima pomolite za BOŽIJU MILOST

U pravoslavnom kalendaru 6. septembar (odnosno 24. avgust po starom kalendaru) posvećen je molitvenom sećanju na dva izuzetna Božja ugodnika - Svetog sveštenomučenika Evtihija i Svetu mučenicu Siru.

Iako nisu među najčešćim krsnim slavama koje se upisuju u crkvene kalendare i porodične zapise, ovi svetitelji zauzimaju posebno mesto u srcima vernika koji traže utehu, zdravlje i duhovnu snagu. Njihove sudbine svedoče da živa vera prolazi i kroz najteže ognjeve, a narodna predanja i žitija pamte čuda koja i danas greju dušu vernika.

Ovo je dan kada se prisećamo da pastirska služba i hrišćanski život nisu čast ovoga sveta, već časni krst, velika odgovornost i ljubav koja ne zna za strah.

Valja napomenuti da je sutrašnji dan mrsan, jer po crkvenom pravilu nije predviđen post.

Ko je bio Sveti Evtihije? Takozvani mali apostol

Sveti Evtihije rođen je u Sevastopolju i bio je učenik i verni sledbenik velikih apostola - Jovana Bogoslova i Pavla. Iako se zvanično ne ubraja u broj Sedamdesetorice apostola, Crkva ga sa velikim poštovanjem naziva "malim apostolom" zbog njegove neizmerne revnosti i truda u širenju Jevanđelja.

Radeći kao episkop-misionar, putovao je po mnogim krajevima propovedajući Hrista. Predanje kaže da ga je na tim dalekim i opasnim putevima uvek pratio anđeo Božji. Kada bi ga mnogobošci bacili u mračnu tamnicu, isti taj anđeo nosio mu je nebeski hleb da ga okrepi.

Njegovo stradanje bilo je strašno, ali i obeleženo Božjim znamenjima. Kada su mu mnogobošci gvozdenom zumbom strugali telo, iz njegovih rana nije tekla samo krv, već se širio neobično blag miris. Baciše ga u razbuktalu vatru i pred razjarene zveri, ali mu je Hristos sačuvao život sve dok mačem nije posečen u svom rodnom Sevastopolju.

Tropar Svetom Evtihiju, glas 4:

"Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučenice Evtihije. Moli Hrista Boga da spase duše naše."

Čudesno obraćenje devojke iz vračarske porodice

Priča o Svetoj mučenici Siri podseća nas kako Bog uspeva da pronađe najčistiji biser i u najvećoj tami. Ona je živela u 6. veku, u vreme persijskog cara Hozroja Prvog, a rođena je u gradu Hirhaselevkosu, u porodici mnogobožačkog žreca i vračara.

Njen otac bio je poznati starešina magova koji je dobro poznavao astrologiju i učenje starog Zoroastre. Svoju ćerku je odmalena učio čarobnjaštvu i namenio joj službu žrečice. Međutim, mlada Sira je uvek osećala da u tim praznim obredima nema istine.

Putem Božjeg promisla, Sira se u svojoj 18. godini upoznala sa nekoliko siromašnih hrišćanskih žena. Slušajući njihove priče o Rođenju Hristovom, Njegovim čudima, raspeću i vaskrsenju, njeno srce se rasplamsalo ljubavlju prema jedinom živom Bogu.

Počela je tajno da odlazi u crkvu, da posti i posipa glavu pepelom u svojoj sobi, moleći se Isusu Hristu.

Dodir svešteničke odežde i Božje isceljenje

Kada se razbolela od teške bolesti, Sira nije želela da traži lek u očevim vračarijama i magiji. Umesto toga, otišla je do hrišćanskog hrama i zamolila sveštenika za malo crkvenog praha, verujući u njegovo lekovito dejstvo.

Sveštenik ju je u prvi mah odbio, ne znajući šta se dešava u njenoj duši i misleći da je i dalje idolopoklonica. Sira se nije naljutila. Znala je svoju nedostojnost, pa se sa dubokom verom pognula i dotakla kraj sveštenikove odežde, baš kao nekada bolesna žena u Jevanđelju koja je dotakla Hrista.

U tom istom trenutku, prema žitiju, bolest je potpuno nestala.

Zdrava i radosna, vratila se kući još čvršća u nameri da primi sveto krštenje.

Razbila idolski oltar i odrekla se lažnog ognja

Kada je došao trenutak da izabere između očeve volje i Nebeskog Cara, Sira nije oklevala. Pred celom svojom porodicom i ukućanima uzela je žrečevske rekvizite, razbila sprave za čaranje, prevrnula žrtvenik i pljunula na oganj koji su Persijanci obožavali kao božanstvo.

- Hrišćanka sam! Odričem se idola i verujem u jedinog istinitog Boga! - viknula je gromoglasno.

Otac je u besu pretukao do nemogućnosti, okovao u teške verige i zatvorio u mračnu odaju bez hleba i vode. Slali su joj rođake da je nagovaraju, nudili carske darove i pretili najstrašnijim mukama, ali je ova mlada devojka ostala nepokolebljiva poput stene.

Čuda u tamnici i nebeska kiša nad sušnom zemljom

Kada su je neznabošci osudili i bacili u duboku, smrdljivu i mračnu jamu, prema predanju se dogodilo čudo. Nije se moglo zakucati nijedno gvozdeno svrdlo dok Sira sama nije prekrstila okove.

Provevši 15 dana u toj jami, bez hrane i u smradu, Sira nije poklekla.

U to vreme zavladala je strašna suša i narod je počeo da ropće na žrečeve, govoreći da Bog kažnjava zemlju zbog nevine devojke. Onog časa kada su je izveli iz jame, s neba je potekao silan pljusak sa snegom i napojio žednu zemlju.

Gospod joj je, prema žitiju, dao i dar da isceljuje bolesne i izgoni nečiste sile. Ko god bi se u tamnici dotakao njenih okova ili haljine, odmah bi ozdravio, dok su zli dusi bežali iz obuzetih ljudi čim bi joj se približili.

Na kraju, ne mogavši da je slome nikakvim mučenjem ni tamnicom, mučitelji su je osudili na smrt i udavili je užetom 558. godine. Njeno sveto telo bacili su psima, ali ga se životinje nisu dotakle. Hrišćani su ga tajno uzeli i časno sahranili.

Kako sutra obeležiti sveti dan

Sećanje na Svetog Evtihija i Svetu mučenicu Siru nije samo podsećanje na davna vremena. Ovo je živi poziv svima nama da životne brige poverimo veri, iskrenoj molitvi i delima milosrđa.

Ako sutra imate bilo kakvu muku u domu, bolesnog člana porodice ili nemir u duši, možete zapaliti sveću, okrenuti se ka slavskoj ikoni i uputiti kratku molitvu ovim svetiteljima.

Predanje govori da iskrena molitva na ovaj dan donosi duhovni mir, zdravlje u domu i zaštitu od nepravde.

Neka nas primer Svetog Evtihija i Svete mučenice Sire podseti da se vera ne meri rečima, već istrajnošću, ljubavlju i spremnošću da ostanemo uz Hrista i onda kada je najteže.

(Espreso/ona.telegraf/prenela PV)